Izložba najboljih učenika ŠPU u Kulturnom centru
Umetnost se voli
„Ovogodišnja izložba je posebno značajna, jer je realizovana u vremenu u kojem nam je neko ukrao poslednje, najlepše dane u školi, a virus pokušao da razveje naše snove i planove“, direktorka Škole primenjenih umetnosti Nevenka Đokić
-Zahvaljujem Kulturnom centru na višegodišnjem poverenju, otvorenosti i podršci kreativnom stvaralaštvu učenika. Ovogodišnja izložba je posebno značajna, jer je realizovana u vremenu u kojem nam je neko ukrao poslednje, najlepše dane u školi, a virus pokušao da razveje naše snove i planove. Poručila bih učenicima da čuvaju sebe i sećanje na ove dane, kasnije će ono sigurno višestruko vredeti. Republičke i međunarodne nagrade koje su osvajali, same po sebi nisu cilj, mnogo su važniji putevi stalnog učenja, usavršavanja, istraživanja u kreativnom izražavanju ili bilo kojoj drugoj oblasti, ali oni to i znaju. Želim im mnogo uspeha, svet je u njihovim rukama, oni ga čine lepšim i dinamičnijim - rekla je direktorka Škole primenjenih umetnosti Nevenka Đokić povodom tradicionalne izložbe u Kulturnom centru posvećene najboljim učenicima.
Svet je u njihovim rukama
Na svečanom otvaranju postavke dodeljene i nagrade onima koji su u školskoj 2019/20. godini osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima i konkursima.
Nagrada za likovno stvaralaštvo pripala je Heleni Ostojić (mentor Aleksandra Horvat).
-Prvu godinu srednje škole sam provela u drugoj školi, pokušavajući da se ostvarim u nečemu što me nije zanimalo. Smatram da sam imala veliku sreću u tome sto su me moji roditelji podržali da se oprobam u umetnosti, a ova škola mi je omogućila da radim na svom talentu, razvijem lični stil slikanja, kao i da se naučim strpljenju. Kolonije na koje sam išla, a koje je škola organizovala, pamtim kao jedne od najlepših uspomena. Želim da od srca zahvalim profesorima crtanja i slikanja, praktičnog rada, srpskog jezika i književnosti, vajanja koji su me naučili i koliko je važno biti dobar čovek. Mislim da ću to, kao podsetnik, uvek nositi sa sobom - pojasnila je Helena Ostojić.
Profesorka praktičnog rada Milena Kijurina ističe da je neizmerna želja za slikanjem i savladavanjem raznih slikarskih tehnika dodatni motiv za talentovanu Helenu.
-Uvek nasmejana i raspoložena, svakom času pristupa kao igri bojom, u kojoj nastaju radovi izuzetne kolorističke slobode i likovnosti. Mislim da je pred njom prava umetnička karijera u kojoj joj želim puno uspeha - dodala je Milena Kijurina.
Isidora Popović, dobitnica nagrade za postignuća u oblasti primenjene umetnosti navodi da su protekle četiri godine u Školi bile inspirativne i izazovne, ali dobra uvertira za akademsko usavšavanje koje predstoji.
-Arhitektura je moj izbor i osećam da sam spremna za ozbiljan rad koji me tamo čeka. Osim likovnih veština iz škole nosim i radnu disciplinu. Sviđa mi se način na koji sam odrasla, a sa druge strane volela bih da zadržim ovu dozu slobode koju srednja škola neguje - kaže Isidora.
Profesorka Dragana Mališić Marković kao mentor podržala je buduću mladu umetnicu.
-Isidora je divno dete, đak kakav se samo poželeti može. Po prirodi je tiha, suzdržana. Najviše govori kroz rad, u pravom smislu reči rad, ne dela. Mislim da na njenim delima čak i nije dovoljno vidljivo sa koliko truda, analitičnosti i posvećenosti pristupa realizaciji. Uvek je spremna na promene, zrelo prihvata kritiku, aktivno učestvuje na svim poljima umetnosti. Jednom rečju, voli.
Đačke uspomene i
budućnost
Andrea Kabić i Tijana Stjepanović su nosioci diplome Vuk Karadžić, dok je Andrea i učenik generacije 2019/20. Škole primenjenih umetnosti.
-Ako ste joj predavali, setićete se da je to učenica koja je uvek spremna na tačan i precizan, dobro odmeren odgovor; ona učenica koja ima gotovo sve petice u rubrikama tokom četiri godine srednjoškolskog obrazovanja. Ona je učenica koja poslednja napušta kabinet ili učionicu jer uvek predano i marljivo radi. Nema kolege koji je sarađivao sa njom a da vam neće reći da je Andrea izuzetno dete, učenik kakav se danas retko sreće. Uvek iskrena, puna poštovanja prema svojim profesorima ali i prema vršnjacima, njoj nikada ne nedostaje onaj čuveni ‘’još jedan dan’’da spremi neku lekciju, završi započeti rad. Ona, zapravo, predstavlja primer koji treba da slede, ne samo njeni vršnjaci, ili oni učenici koji tek ulaze u naše učionice, već i mi odrasli - pojasnila je Bojana Jovanović, odeljenjski starešina učenice generacije.
Predan rad „doneo“ je Andrei značajno iskustvo tokom školovanja, a najlepše uspomene na đačke dane sačuvaće u neizbrisivom sećanju.
-Ove četiri godine su bile nezaboravne, usudila bih se da kažem i najbolje, jer sam ispunila deo sna. Profesori su me usmeravali i sarađivali smo stalno. Čestim izložbama, predstavljali smo školu, a i škola nas. Da mogu da krenem život iz početka, ponovo bih upisala ovu školu i proživela sve iznova. Želela bih svima da zahvalim, jer ovo je bilo jedno divno iskustvo za mene. Ovom prilikom bih ohrabrila osmake koji razmišljaju o upisu ove škole i njihove roditelje da upišu decu. Ako je to njihov san, neće se pokajati - naglašava Andrea.
Svet je u njihovim rukama
Na svečanom otvaranju postavke dodeljene i nagrade onima koji su u školskoj 2019/20. godini osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima i konkursima.
Nagrada za likovno stvaralaštvo pripala je Heleni Ostojić (mentor Aleksandra Horvat).
-Prvu godinu srednje škole sam provela u drugoj školi, pokušavajući da se ostvarim u nečemu što me nije zanimalo. Smatram da sam imala veliku sreću u tome sto su me moji roditelji podržali da se oprobam u umetnosti, a ova škola mi je omogućila da radim na svom talentu, razvijem lični stil slikanja, kao i da se naučim strpljenju. Kolonije na koje sam išla, a koje je škola organizovala, pamtim kao jedne od najlepših uspomena. Želim da od srca zahvalim profesorima crtanja i slikanja, praktičnog rada, srpskog jezika i književnosti, vajanja koji su me naučili i koliko je važno biti dobar čovek. Mislim da ću to, kao podsetnik, uvek nositi sa sobom - pojasnila je Helena Ostojić.
Profesorka praktičnog rada Milena Kijurina ističe da je neizmerna želja za slikanjem i savladavanjem raznih slikarskih tehnika dodatni motiv za talentovanu Helenu.
-Uvek nasmejana i raspoložena, svakom času pristupa kao igri bojom, u kojoj nastaju radovi izuzetne kolorističke slobode i likovnosti. Mislim da je pred njom prava umetnička karijera u kojoj joj želim puno uspeha - dodala je Milena Kijurina.
Isidora Popović, dobitnica nagrade za postignuća u oblasti primenjene umetnosti navodi da su protekle četiri godine u Školi bile inspirativne i izazovne, ali dobra uvertira za akademsko usavšavanje koje predstoji.
-Arhitektura je moj izbor i osećam da sam spremna za ozbiljan rad koji me tamo čeka. Osim likovnih veština iz škole nosim i radnu disciplinu. Sviđa mi se način na koji sam odrasla, a sa druge strane volela bih da zadržim ovu dozu slobode koju srednja škola neguje - kaže Isidora.
Profesorka Dragana Mališić Marković kao mentor podržala je buduću mladu umetnicu.
-Isidora je divno dete, đak kakav se samo poželeti može. Po prirodi je tiha, suzdržana. Najviše govori kroz rad, u pravom smislu reči rad, ne dela. Mislim da na njenim delima čak i nije dovoljno vidljivo sa koliko truda, analitičnosti i posvećenosti pristupa realizaciji. Uvek je spremna na promene, zrelo prihvata kritiku, aktivno učestvuje na svim poljima umetnosti. Jednom rečju, voli.
Đačke uspomene i
budućnost
Andrea Kabić i Tijana Stjepanović su nosioci diplome Vuk Karadžić, dok je Andrea i učenik generacije 2019/20. Škole primenjenih umetnosti.
-Ako ste joj predavali, setićete se da je to učenica koja je uvek spremna na tačan i precizan, dobro odmeren odgovor; ona učenica koja ima gotovo sve petice u rubrikama tokom četiri godine srednjoškolskog obrazovanja. Ona je učenica koja poslednja napušta kabinet ili učionicu jer uvek predano i marljivo radi. Nema kolege koji je sarađivao sa njom a da vam neće reći da je Andrea izuzetno dete, učenik kakav se danas retko sreće. Uvek iskrena, puna poštovanja prema svojim profesorima ali i prema vršnjacima, njoj nikada ne nedostaje onaj čuveni ‘’još jedan dan’’da spremi neku lekciju, završi započeti rad. Ona, zapravo, predstavlja primer koji treba da slede, ne samo njeni vršnjaci, ili oni učenici koji tek ulaze u naše učionice, već i mi odrasli - pojasnila je Bojana Jovanović, odeljenjski starešina učenice generacije.
Predan rad „doneo“ je Andrei značajno iskustvo tokom školovanja, a najlepše uspomene na đačke dane sačuvaće u neizbrisivom sećanju.
-Ove četiri godine su bile nezaboravne, usudila bih se da kažem i najbolje, jer sam ispunila deo sna. Profesori su me usmeravali i sarađivali smo stalno. Čestim izložbama, predstavljali smo školu, a i škola nas. Da mogu da krenem život iz početka, ponovo bih upisala ovu školu i proživela sve iznova. Želela bih svima da zahvalim, jer ovo je bilo jedno divno iskustvo za mene. Ovom prilikom bih ohrabrila osmake koji razmišljaju o upisu ove škole i njihove roditelje da upišu decu. Ako je to njihov san, neće se pokajati - naglašava Andrea.
Nagrade za najbolje
Učenici koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim konkursima i takmičenjima: u oblasti crtanja i slikanja - Helena Ostojić i Andrea Kabić; u oblasti kaligrafije - Katarina Barišić, Ksenija Jevtić, Mina Despotović, Andrea Kosanić, Danica Kuzmanović i Marina Nikolić; u oblasti fotografije - Nemanja Jelić i Anđela Jerković; u oblasti grafike - Ksenija Dimitrić; u oblasti digitalne grafike - Anđela Đurić i u oblasti ilustracije - Irena Isić.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
