ŠABAC IMA SVOJU TRIATLONKU
Uvek je vreme za ostvarenje snova
Želja da se oproba u triatlonu javila joj se septembra prošle godine i od tada je svu pažnju i slobodno vreme usmerila ka ostvarenju tog cilja. „U mojoj glavi je bio samo cilj i ka njemu sam išla. Mislim da tog dana niko nije bio ponosniji i srećniji od mene“ kaže Dragica Pavlović
Šabac je dobio svoju prvu triatlonku. Dragica Pavlović uspešno je savladala takmičenje na Srebrnom jezeru, održano krajem juna.
Ova zahtevna atletska disciplina, pored plivanja, trčanja i vožnje bicikla, sadrži i dva prelaza između disciplina, koji se moraju pravilno odraditi, da ne bi došlo do diskvalifikacije takmičara.
Dragica tri godine trči različite distance. Istrčala je dva polumaratona i jedan maraton. Želja da se oproba u triatlonu javila joj se septembra prošle godine i od tada je svu pažnju i slobodno vreme usmerila ka ostvarenju tog cilja.
-Za triatlon kažu da je tri puta zabavniji od trčanja, a da bi se bio solidan u triatlonu moraju se trenirati sva tri bazična sporta: plivanje, biciklizam i trčanje. Svaki trening mi je bio nova lekcija i sve je to uticalo na mene kao ličnost u pozitivnom smislu. Nažalost, kada sam bila u najboljoj kondiciji desila se pandemija, ali opet sam pronalazila načine da bar donekle ostenem u formi. Odmah po završetku vanrednog stanja počela sam da treniram i plivanje i biciklizam. Zahvalna sam Plivačkom klubu „Delfin“ koji mi je dao njihov termin kako bih mogla da treniram, navodi Dragica.
Srđan Kojadinović, trener škole trčanja, bio joj je velika pomoć i podrška da poboljša rezultat i testira svoje granice. Drug Stefan Stefanović joj je pomagao, pre svega moralno, prelazeći sa njom distance potrebne za trku na biciklu. Tako je do dana održavanja takmičenja za sve tri discipline imala određenu spremnost.
Na takmičenju su bile dve kategorije: olimpijska i sprint distanca. Dragica se takmičila u sprint triatlonu: 750 metara plivanja, 20 kilometara vožnje bicikla i 5 kilometara trčanja. Olimpijsku distancu je uspešno završio još jedan Šapčanin, Aleksandar Mladenović.
-Samo iščekivanje nečega što toliko želite je neverovatan osećaj. Ulazak u vodu me je vratio na „fabrička podešavanja“ i tu sam postojala samo ja i moj cilj. Obzirom da mi je to prvi triatlon orjentisala sam se samo na to da dam sve od sebe i da ga završim i nigde ne pogrešim, jer neke greške dovode i do diskvalifikacije. Vreme mi nije bilo bitno. Završila sam plivanje koje mi je „najslabija karika“, zato što sam to najmanje trenirala. Ušla sam u zonu tranzicije (između dve discipline), sve uspešno odradila, uzela bicikl i tada sam bila na svojoj teritoriji. Osećaj je bio neverovatan, jer sam već tada znala da ću uspešno završiti trku, navodi Dragica.
Kaže da od prevelike sreće i adrenalina umor uopšte nije osećala. Uspešno je savladala i T2, drugu zonu tranzicije i prešla na trčanje.
-Bila je velika vrućina i to je uticalo na moje prolazno vreme, jer sam trenirala uglavnom uveče, na šta mi se organizam navikao. Ipak, u mojoj glavi je bio samo cilj i ka njemu sam išla. Mislim da tog dana niko nije bio ponosniji i srećniji od mene, ističe naša sagovornica.
Za sebe kaže da je pre svega majka, supruga i ćerka, a onda i viši fizioterapeut zaposlena u Opštoj bolnici. Od svega toga zavisio je i tempo njenih treniga, kada sve druge obaveze završi. Najvažnije joj je da je u ovom poduhvatu imala punu podršku porodice. Sa treninzima i dalje nastavlja i ovo prvo takmičenje bio je tek početak. Činjenica da Dragica ima 44 godine jasna je poruka svima da je uvek pravo vreme da se ostvari ono što se iskreno želi.
Iako je rezultat najmanje bitan, u Dragicinoj kategoriji, od 41 do 50 godina takmičilo se ukupno šest žena. Njih pet je završilo trku, a Dragica je zauzela četvrto mesto.
Ova zahtevna atletska disciplina, pored plivanja, trčanja i vožnje bicikla, sadrži i dva prelaza između disciplina, koji se moraju pravilno odraditi, da ne bi došlo do diskvalifikacije takmičara.
Dragica tri godine trči različite distance. Istrčala je dva polumaratona i jedan maraton. Želja da se oproba u triatlonu javila joj se septembra prošle godine i od tada je svu pažnju i slobodno vreme usmerila ka ostvarenju tog cilja.
-Za triatlon kažu da je tri puta zabavniji od trčanja, a da bi se bio solidan u triatlonu moraju se trenirati sva tri bazična sporta: plivanje, biciklizam i trčanje. Svaki trening mi je bio nova lekcija i sve je to uticalo na mene kao ličnost u pozitivnom smislu. Nažalost, kada sam bila u najboljoj kondiciji desila se pandemija, ali opet sam pronalazila načine da bar donekle ostenem u formi. Odmah po završetku vanrednog stanja počela sam da treniram i plivanje i biciklizam. Zahvalna sam Plivačkom klubu „Delfin“ koji mi je dao njihov termin kako bih mogla da treniram, navodi Dragica.
Srđan Kojadinović, trener škole trčanja, bio joj je velika pomoć i podrška da poboljša rezultat i testira svoje granice. Drug Stefan Stefanović joj je pomagao, pre svega moralno, prelazeći sa njom distance potrebne za trku na biciklu. Tako je do dana održavanja takmičenja za sve tri discipline imala određenu spremnost.
Na takmičenju su bile dve kategorije: olimpijska i sprint distanca. Dragica se takmičila u sprint triatlonu: 750 metara plivanja, 20 kilometara vožnje bicikla i 5 kilometara trčanja. Olimpijsku distancu je uspešno završio još jedan Šapčanin, Aleksandar Mladenović.
-Samo iščekivanje nečega što toliko želite je neverovatan osećaj. Ulazak u vodu me je vratio na „fabrička podešavanja“ i tu sam postojala samo ja i moj cilj. Obzirom da mi je to prvi triatlon orjentisala sam se samo na to da dam sve od sebe i da ga završim i nigde ne pogrešim, jer neke greške dovode i do diskvalifikacije. Vreme mi nije bilo bitno. Završila sam plivanje koje mi je „najslabija karika“, zato što sam to najmanje trenirala. Ušla sam u zonu tranzicije (između dve discipline), sve uspešno odradila, uzela bicikl i tada sam bila na svojoj teritoriji. Osećaj je bio neverovatan, jer sam već tada znala da ću uspešno završiti trku, navodi Dragica.
Kaže da od prevelike sreće i adrenalina umor uopšte nije osećala. Uspešno je savladala i T2, drugu zonu tranzicije i prešla na trčanje.
-Bila je velika vrućina i to je uticalo na moje prolazno vreme, jer sam trenirala uglavnom uveče, na šta mi se organizam navikao. Ipak, u mojoj glavi je bio samo cilj i ka njemu sam išla. Mislim da tog dana niko nije bio ponosniji i srećniji od mene, ističe naša sagovornica.
Za sebe kaže da je pre svega majka, supruga i ćerka, a onda i viši fizioterapeut zaposlena u Opštoj bolnici. Od svega toga zavisio je i tempo njenih treniga, kada sve druge obaveze završi. Najvažnije joj je da je u ovom poduhvatu imala punu podršku porodice. Sa treninzima i dalje nastavlja i ovo prvo takmičenje bio je tek početak. Činjenica da Dragica ima 44 godine jasna je poruka svima da je uvek pravo vreme da se ostvari ono što se iskreno želi.
Iako je rezultat najmanje bitan, u Dragicinoj kategoriji, od 41 do 50 godina takmičilo se ukupno šest žena. Njih pet je završilo trku, a Dragica je zauzela četvrto mesto.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
