Info

11. mart 2021.11. mar 2021.
"Glas Podrinja"

"Glas Podrinja"

Šabački sokolar Semiz Rapkić čuvar drevne veštine

Iskonska povezanost čoveka i ptice

Sokolar objedinjuje duh čoveka i ptice grabljivice. Mora prepoznati svaku promenu u ponašanju ptice, a taj osećaj se razvija vremenom, uz mnogo truda, rada, ljubavi i posvećenosti prema gospodarima neba
Martovsko buđenje novog dana. Najsjajnija zvezda otvara još jednu zoru dok se svežina jutra oseća na tek iščezlu zimsku noć. Mladić u zelenoj odori strpljivo osluškuje zvuk zvončića u daljini, i tiho nam govori; „Stiže Hari“. Moćna ptica kreće nam u susret, sleće pravo na levu ruku vlasnika kojeg odavno oseća kao iskrenog prijatelja. Hari deluje moćno, hrabro, neustrašivo, i pomalo mitski... Sunce je na horizontu i počeo je novi dan za jednog jastreba i Semiza Rapkića, šabačkog sokolara, odgajivača ovih neobičnih ptica.

Harisovi jastrebovi imaju posebnu sponu sa odgajivačem i kada bih ga poklonio nekom, on bi se vratio kući


-Kao dete gledao sam film „Gospodar zveri“ i kada ptica sleti na ruku to me fasciniralo. Poželo sam da budem kao Gospodar. Ranije sam imao kobca, sve do 2011. kada je zakon stupio na snagu i od tada sve ptice moraju da budu legalne. Potrebno je da imamo odgovarajuće papire kada su grabljivice u pitanju - kaže naš sagovornik i dodaje da trenutno usmeren na gajenje i trening četiri ptice.
-Imam tri Harisova jastreba, to je vrsta koja potiče iz Sjedinjenih američkih država i to je deo one slike Amerike sa pustinjskim predelima i pticom što tako moćno sleće na stablo kaktusa. Uz njega imam i jastreba kokošara, ženku. One su krupnije od mužjaka i bolji su lovci, ali i malo drugačije naravi. Da bi bio sokolar moraš da razmišljaš kao ptica. Treninzi zahtevaju mnogo vremena. Moramo da budemo faktički 24 sata sa njima. Jeste naporno, ali kada nešto toliko volite onda naporno ne znači teško - dodaje Semiz.
Iako mnogima sokolarstvo deluje kao nekarakteristično zanimanje, istina je da tradicija aktivnosti datira već nekoliko vekova unazad i da je povezana sa najznačajnijom dinastijom u našoj istoriji. Mnoga pravila nastala su još u ta davna vremena.

"Glas Podrinja"


Lov sa sokolovima/jastrebovima i drugim pticama grabljivicama je najhumaniji način lova zbog odnosa prema plenu, smanjuje se upotreba vatrenog oružja

-Prema pravilu, pre nego što postanete vlasnik ptice, morate da prođete teorijsku obuku, položite sokolarski ispit i onda od starijeg sokolara dobijete na poklon ptića koga odgajate. To je ustanovljeno još u doba Nemanjića. Ipak Srbija danas je drugačija od Nemanjićke, te sam ja prvu pticu kupio. Kada sam Harija doneo, upečatljiva je reakcija supruge koja je rekla: „Jao, poješće nas“, a on je bio tako mali, pegav, tamniju boju dobijaju kasnije, zavoleli smo ga kao člana porodice. Moja deca odrastaju uz jastrebove.
Sokolar mora da obezbedi poseban prostor za svoje ljubimce, tzv. volijer(e) određenih dimenzija i neophodnu opremu koja nije jeftina.
-Rukavice su kožne, ručno rađene i moraju da budu dugotrajne, izdržljive, jer ipak je reč o grabljivicama. Mužjake nekada nosimo i bez njih, ali za ženke je potrebna rukavica.
Ishrana ovih ptica je specifična i sačinjena je od mesa. Od ranog uzrasta navikavaju se na to da ih hrani čovek, te su mu i veoma naklonjeni. Ipak, ptica nije igračka, te se sa poštovanjem treba odnositi prema njoj, naglašava Semiz.

"Glas Podrinja"


- Kao mali imaju sitne pege kako bi se lakše sakrili u prirodi dok još ne steknu snagu. Ptica mora da bude najmanje dva meseca sa vlasnikom, almare i vezice stavljamo tek sa četiri meseca. Pre tog perioda moraju da budu na mekšoj, prirodnoj podlozi kako bi se pravilno razvijale noge, kasnije krila - pojašnjava Semiz odajući tajnu iskonske povezanosti sa pticama.
-Harisovi jastrebovi imaju posebnu sponu sa odgajivačem i kada bih ga poklonio nekom, on bi se vratio kući. Kako su odrastali kod vlasnika, neophodno je da se probudi lovački instinkt. Učimo ih pomoću mamaca da savladaju plen, teško je to rečima opisati, ali je suština da hrana kretnjom koju mi namećemo simulira pticu. Baš tu „pticu“ lovi ljubimac i polako razvija instinkt koji je vrstom u njemu. Kod njih je specifično da love u paru, grupi kao vukovi, i veoma su druželjubivi.
Nekada je lov sa pticama grabljivicama bio privilegija elite, vladara. Nije mogao svako da ih poseduje, jer je predstavljalo prestiž imati ih u davnim vremenima. U blizini manastira Studenica je postojala odgajivačnica sokolova. Kasnije se to menja i danas sokolarstvo opstaje zahvaljujući zaljubljenicima u ovu veštinu.

Sokolarstvo je drevna veština lova uz pomoć ptice grabljivice. Najčešće su to: sokolovi, jastrebovi, sove, orlovi i kobci. Legenda kaže da je i despot Stefan Lazarević bio pasionirani lovac i zaljubljenik u sokolarstvo.
-Soko je ptica visokoletač, a jastrebovi su nisko letači. Visokoletače retko vidite na tlu, drugačije love. Nisko letači su poput fantoma, oni se zavlače, lete nisko i hvataju plen. Na drugoj strani, soko recimo leti tako što se obruši sa visine brzinom i do 380 km/č. Lov sa jastrebovima traje čitav dan i to je nešto u čemu uživam. Lov sokolom traje kratko, a nesigurno je da li će se vratiti, znam slučajeve ljudi koji su uložili mnogo i jednostavno se soko nije vratio, ne možete da ga kontrolišete na takvoj visini.


Lov sa sokolovima/jastrebovima i drugim pticama grabljivicama je najhumaniji način lova zbog odnosa prema plenu, smanjuje se upotreba vatrenog oružja i samim tim je manja mogućnost povrede. Uz to, suština je u nadmetanju i uživanju gde ne postoji standardni odnos moći. Priroda ima nepogrešiv balans.
Foto: Glas Podrinja

U Srbiji je registrovano oko 50 sokolara, ali je svega 20 aktivno. Semiz je osnovao i svoje udruženje “Harris HAWK”. Želja mu je da se znanje i svest o ovom, kako ističu, načinu života i razmišljanja, u Srbiji proširi, te da sokolarstvo ponovo bude nešto prepoznatljivo za našu državu i van njenih granica.

-Član sam Saveza sokolara Srbije, što je najjače Udruženje u zemlji, a nedavno sam registrovao i svoje udruženje opredeljeno za lov na zečeve. Organizujemo međunarodne skupove. Voleo bih da se i u Šapcu organizuje komercijalni lov gde bi učestvovali i sokolari.
Problem nedostatka specijalizovanih veterinara za grabljivice uslovljava da odgajivači moraju da dobro poznaju anatomiju ptice i da ih samostalno leče.

-Pravi sokolari imaju dve godine mentora koji prati njihov rad i napredak. Nažalost ja nisam imao mentora, ali sam se posvetio izučavanju knjiga, internetu i kroz praktični rad učio. Radna kilaža, ona sa kojom leti, odnosno lovi je 730 grama, dok je u sezoni parenja 800. Da bi skinuli 60 ili 70 grama smanjujemo dnevni unos hrane dok ne dostigne željenu težinu. Jednostavno, ukoliko je sit ne želi da lovi. Obrok je u isto vreme uvek, sve dok ne bude na odgovarajućoj kilaži. Potrebno je svakodnevno merenje, vaga je obavezni rekvizit sokolara. Prvi korak je dođe na rukavicu, a potom da se uvećava razdaljina koju savladava, sve do 15 metara. Tada još uvek ima lagani konopac koji ne oseća. Ukoliko bez razmišljanja dođe na poziv, sledi slobodan let, skida se konopac i pušta se na drvo, a zatim slobodan let. Ptica beži samo od lošeg sokolara.

Primena sokolarstva je višestrana, a najpoznatija je “Biološka zaštita” i podrazumeva zaštitu objekata, useva, otvorenih površina, poljoprivrednih parcela, sportskih objekata, aerodroma i svih drugih lokacija gde postoji problem prekomerne pojave ptica, najčešće golubova, galebova, vrana.
-Radimo bio zaštitu, jer je ona veoma važna za balans u prirodi. Većina aerodroma u svetu ima svoju sokolarsku službu koja sprečava da se druge ptice okupljaju u toj zoni zato što mogu da izazovu ozbiljne kvarove na motoru aviona.

Sokolarstvo je priznato od UNESK-a kao svetska nematerijalna kulturna baština zbog svog značaja i uticaja na zaštitu prirode.
M. Živanović

Najnoviji broj

17. jun 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa