Info

12. novembar 2020.12. nov 2020.
Maraton kao metafora života
Ivan Miškeljin – filozofija trčanja

Maraton kao metafora života

U trčanju skriveni gandijvski principi. Činioci maratona su činioci života. Odustajanje jedini poraz, završetak istinska pobeda. Lek za gordost i preteranu skromnost. Energija u Jungovoj filozofiji. Podvig svakome dostupan
U Drenovcu, je provodio neka leta bezbrižnog životnog razdoblja. Možda je u „vijanju“ sa drugarima i pod vođstvom unutrašnjeg bića Ivan Miškeljin spoznavao svoje potencijale u trčanju, možda se to sve kasnije iskristalisalo, ali osnova svih sportskih uspeha nastala je brisanjem te razdvojne granice između sporta i života.
Pronašavši ličnu suštinu baš u jednoj fizičkoj aktivnosti, zauvek je dobio deo ličnosti sa kojom se identifikovao i koja ga je identifikovala. Principe jedne filozofije nije nosio u sebi, već je poželeo da podeli sa drugima, tu filozofiju trčanja koja je njemu najčvršće povezala trku i život.

Svakim pretrčanim kilometrom ja osećam veću slobodu. Draž ubrzanog pokreta je ispisana u udaru vetra u lice, u poletu gde sečete vazduh i svaki pokret je istinska sloboda od svega što tišti. Trčanje je čudo, pre treninga postojane dileme postaju na kraju bivši problemi rešeni u raskoraku magične aktivnosti


Tokom studija u zagušljivom prostoru slušaonice iznenada je izgubio svest. Pregledom glave je utvrđeno da ima cistu na mozgu i preporuka lekara glasila je da odabere drugu, lakšu fizičku aktivnost. Dobio je lekove za epilepsiju. Gledajući odraz u ogledalu shvatio je da odricanje od trčanja remeti balans jednog života i da to više neće biti on. Nije dobro reagovao na tabelete, odlučio je da ostavi njih i vrati se sportu života.

-Ništa za mene nije uporedivo sa trčanjem na duge staze. Sa svakim pretrčanim kilometrom ja osećam veću slobodu. Draž ubrzanog pokreta je ispisana u udaru vetra u lice, u poletu gde sečete vazduh i svaki pokret je istinska sloboda od svega što tišti, što pritiska u svakodnevici. Trčanje je čudo, pre treninga postojane dileme postaju na kraju bivši problemi rešeni u raskoraku magične aktivnosti.
Svaki dugoprugaš, maratonac, svako ko ispod takvih odrednica skriva nepopravljivog entuzijastu, nosi u sebi nešto gandijevsko i poput odašiljača emituje tišinom poruku koja intrigira ljude pretvarajući pojedinca u neku vrstu lidera, bez pretenzije i ambicije.

Trka u mojoj glavi
Ivan Miškeljin je svoja gledišta na trčanje, na maratonske izazove pokušao da prenese u knjizi „Trka u mojoj glavi“, kako ističe, trudeći se da čudo trčanja prenese drugima. Sve brojne titule je stavio u ko zna koji plan, da bi preneo iskustva velikih trka i unutrašnje borbe što obuzimaju sportistu dok se bori sa izazovom nadmetanja. Delo je prethdnog petka predstavljeno u galeriji šabačkog Kulturnog centra.


-Trčao sam po svim vremenskim uslovima i često su ljudi bili na prozoru, ne zbog mene, već iz razonode. Sneg je ili kiša i vidite nakoga ko trči. Prva pomisao je da je reč o „ludaku“, potom će se zapitati, razmišljati zašto to radi, a onda se pridružiti, bez jedne reči. Osećaj koji ostane posle jedne trkačke etape je garant da će onaj koji oseti to vrlo brzo ponovo obući patike.

Život ume da bude surov učitelj, univerzalna ravnoteža ne trpi disbalanse taštine na koje niko nije imun. Jedan od puteva kroz koje sudbina onog ko uzleti previše naglo spusti, upravo je maratonska staza.
-Ista trka, ista kilometraža maratona, od gordog čini realnog, a preskromnog pretvara u gromadu. Maraton insistira na meri, kao što život nameće umerenost. Ko je mislio da može sve, baš je na dugoj stazi shvatao koliko je u krivu, a skroman je u želji savladavao ono što nije ni slutio da može. Posle prve titule uzdigao sam se iznad svih oblaka, a onda sam naredne godine izašao na stazu i potpuno se mentalno „slomio“, doživeo sam lekciju na polju gde sam verovao da sam silan.

Za posmatrače svaki trkač doseže vreme, cilj, rivale ispred njega, međutim krize koje se mnogo više osećaju nego što se vide u teškim periodima maratona mogu da se prevladaju samo ukoliko ispred sebe postavite svoju suštinu bitisanja, samo kada je staza život sam, a metri, oni koji ostaju iza i preostaju ispred, slika dana za nama i ispred nas.



-Filozofija Karla Junga je meni izuzetno značajna. Kada nastupi kriza potrebno je pred sobe projektovati ono najsvetije za čim se teži i vrednije je od svega na svetu. Te arhetipske slike su neverovatan izvor energije, bilo da su to vaša deca, supruga, roditelji, bilo ko ili bilo šta, ali dok je ispred vas, projekcija vas vodi, štiti, inspiriše daruje snagu za koju ste mislili da je iščezla. Počeli ste trku zbog sebe, ali shvatite da morate uspeti zbog nekog drugog koga volite mnogo više od sebe.

Maraton je najteža disciplina i jednina u kojoj su rivali istovremeno i najveća podrška. Jedini poraz je odustajanje, teži od svih pozicija u konačnom poretku. Svaka trka, svaki trening je mnogo više od fizičkog izazova, ponovo je metafora samog života.

-Trka je podvig vredan divljenja, a svima dohvatljiv, jer samo od nas zavisi. Pobeda je velika, ali je prolazak kroz cilj je poseban trijumf koji govori da ste položili veliki ispit, objedinili ste fizičku, mentalnu i duhovnu snagu poklonivši svom unutrašnjem biću divan osećaj posebnog postignuća. Svaki pojedinac se razlikuje, ali ja ne želim da razmišljam o sebi pre trčanja, već gledam napred kako bih sebe unapredio. To je životna trka, (start i finiš, usponi i padovi) podvig unapređenja koji smo svi kadri da učinimo, ako istinski težimo tome.
D. B.

Najnoviji broj

21. januar 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa