Foto: Kulturni centar
Nagrada “Laza K. Lazarević” za najbolju neobjavljenu pripovetku
Marija Ratković dobitnica
U jakoj konkurenciji, priča Marije Ratković “Ambis” izdvojila se upečatljivom, višeslojnom naracijom o iskustvu ženskog odrastanja koje neretko podrazumeva kompromise, obmane i taktiziranje
Žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković, predsednica, Olja Savičević Ivančević, gošća rezidencijalnog programa Lazina kuća za pisce i Katarina Janković Popović urednica LKZP, odlučio je jednoglasno da nagrada “Laza K. Lazarević” za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku u godini 2020. bude dodeljena Mariji Ratković za priču “Ambis“.
-U preko pedeset priča pristiglih na konkurs dominiraju realističke tehnike pripovedanja i savremene teme: urbano otuđenje i smrt sela, emotivni i karijerni padovi, nasrtaji realnosti na detinje i mladalačke snove, tranziciona napetost življenja, susret sa prošlošću i precima, bilo iz perspektive ličnog, porodičnog, ili pak kolektivnog pamćenja. Čini se da su postmodernistički postupci i eksperimentalne tehnike ovoga puta uzmakli pred izazovima neoliberalne stvarnosti.
Žiri je izdvojio više priča koje su upečatljive, napisane lepim jezikom i stilom, a među njima su “Noćna svetlost”, “Vlak bez voznog reda”, “Malo više od života”, “Dve babe”, “Predstava bez aplauza”, “Nežne šake fra Bartola” i “Ferdinand Hofman, ludilo i smrt”.
U jakoj konkurenciji, priča Marije Ratković “Ambis” izdvojila se upečatljivom, višeslojnom naracijom o iskustvu ženskog odrastanja koje neretko podrazumeva kompromise, obmane i taktiziranje. Zadatom procesu mirenja s realnošću suprotstavljen je buntovni simbolički sunovrat u instinkt i košmar, u opasnost i rizik, u otkrivanje emocije i emotivno sazrevanje. Marija Ratković duboko poštuje kratku pripovednu formu kao čist i svetao prostor u kom su umetnici reči dužni da odaju počast izuzetnosti i izazovu, promeni i spoznaji, svakoj prividno maloj revoluciji odrastanja navedeno je u obrazloženju stučnog žirija.
-U preko pedeset priča pristiglih na konkurs dominiraju realističke tehnike pripovedanja i savremene teme: urbano otuđenje i smrt sela, emotivni i karijerni padovi, nasrtaji realnosti na detinje i mladalačke snove, tranziciona napetost življenja, susret sa prošlošću i precima, bilo iz perspektive ličnog, porodičnog, ili pak kolektivnog pamćenja. Čini se da su postmodernistički postupci i eksperimentalne tehnike ovoga puta uzmakli pred izazovima neoliberalne stvarnosti.
Žiri je izdvojio više priča koje su upečatljive, napisane lepim jezikom i stilom, a među njima su “Noćna svetlost”, “Vlak bez voznog reda”, “Malo više od života”, “Dve babe”, “Predstava bez aplauza”, “Nežne šake fra Bartola” i “Ferdinand Hofman, ludilo i smrt”.
U jakoj konkurenciji, priča Marije Ratković “Ambis” izdvojila se upečatljivom, višeslojnom naracijom o iskustvu ženskog odrastanja koje neretko podrazumeva kompromise, obmane i taktiziranje. Zadatom procesu mirenja s realnošću suprotstavljen je buntovni simbolički sunovrat u instinkt i košmar, u opasnost i rizik, u otkrivanje emocije i emotivno sazrevanje. Marija Ratković duboko poštuje kratku pripovednu formu kao čist i svetao prostor u kom su umetnici reči dužni da odaju počast izuzetnosti i izazovu, promeni i spoznaji, svakoj prividno maloj revoluciji odrastanja navedeno je u obrazloženju stučnog žirija.
Najnoviji broj
24. april 2025.
