Priča iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
Kuvarice manje...
„Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori. Volem lulu kad ima duvana, a i ženu kad peče ćurana. Kuvarice mani se knjige, kada imaš preče brige. Da kupim sinu Borhesa, ili svima mesa. Dragi, ti si uvek dobre volje, pomozi mi da operem šolje. Kuhinju ti ostavljam, odoh na sastanak stranke. Kandidat sam za upravni odbor banke.“
„Zidovi kujne ukrašeni su velikim belim platnima sa šarenim vezom – kuvaricama. Svaka ima svoje mesto i koncem ispisanu poruku. Na onoj, iznad šporeta, piše „kuvarice, manje zbori, da ti ručak ne zagori“, nad stolom „dobra deca, dobra hrana, to nam kuva naša mama“. Pored ogledala „ruka ruku mije, obraz obadvije“, a iznad kreveta „srce moje i tvoje u ljubavi stoje“. Ima i jedna koja pomalo odudara. To i nije kuvarica, nego veliki džep ukrašen vezom i okačen na zid. U njemu baba drži češalj, šibicu i kalem belog konca sa iglom.
Baba kaže da sve ima svoj red, pa i kuvarice: red im je da se bele. Zato, kad baba, sedeći nad pletivom, pogledne na zid i kaže da su muve upljuvale kuvarice, popnem se na stolicu i nožićem odvojim nitne koje drže platna. Sa nitnama, uvek otpadnu i ljuskice kreča“. (Tatjana Janković, Priča babinog sina, Beograd, 2008.)
Ne tako davno niste mogli da zamislite domaćinstvo bez kuvarice na zidu. Tik iznad bakinog šporeta nalazilo se kao sneg belo platno sa vezom. Plavim, ili crvenim koncem utkana je šaljiva poruka ilustrovana prizorima svakodnevnice i najčešće upućena ukućanima i domaćici.
Ovi dekorativni predmeti nastali su u Holandiji, a zatim preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka stigli u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a potom i u južnije krajeve zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna,a pomoću drvenih kalupa crteži su prenošeni na tkaninu. Vez je rađen pamučnim koncem, najčešće u crvenoj i plavoj boji, a neki detalji naglašavani su i meliranim. Vezlo se tehnikom “po pismu“ i to zaiglački, pokrstica, bod za popunjavanje, ravan bod, lančani i obamet.
Kuvarice su bile svojevrsna zaštita za zidove, ali su pomenute poruke imale određenu “prosvetiteljsku” notu, što sa društveno, vremensko - prostorne distance ne možemo uvek tumačiti kao odraz humora. Ipak, britki um žena i vešte ruke kreirali su drugačije, osvežene kuvarice sa porukama po meri slobode uz dašak tradicije. Nova platna sadrže osnovne elemente, ali su motivi, natpisi znatno drugačiji, direktniji, i društveno angažovani. Reprezent su aktuelnog trenutka, žene, njene snage i postepene emancipacije u srpskom društvu. Iz intimnog okruženja porodice i domaćinstva izlaze u javnu sferu sa jasnim stavom o promeni sveta.
Baba kaže da sve ima svoj red, pa i kuvarice: red im je da se bele. Zato, kad baba, sedeći nad pletivom, pogledne na zid i kaže da su muve upljuvale kuvarice, popnem se na stolicu i nožićem odvojim nitne koje drže platna. Sa nitnama, uvek otpadnu i ljuskice kreča“. (Tatjana Janković, Priča babinog sina, Beograd, 2008.)
Ne tako davno niste mogli da zamislite domaćinstvo bez kuvarice na zidu. Tik iznad bakinog šporeta nalazilo se kao sneg belo platno sa vezom. Plavim, ili crvenim koncem utkana je šaljiva poruka ilustrovana prizorima svakodnevnice i najčešće upućena ukućanima i domaćici.
Ovi dekorativni predmeti nastali su u Holandiji, a zatim preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka stigli u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a potom i u južnije krajeve zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna,a pomoću drvenih kalupa crteži su prenošeni na tkaninu. Vez je rađen pamučnim koncem, najčešće u crvenoj i plavoj boji, a neki detalji naglašavani su i meliranim. Vezlo se tehnikom “po pismu“ i to zaiglački, pokrstica, bod za popunjavanje, ravan bod, lančani i obamet.
Kuvarice su bile svojevrsna zaštita za zidove, ali su pomenute poruke imale određenu “prosvetiteljsku” notu, što sa društveno, vremensko - prostorne distance ne možemo uvek tumačiti kao odraz humora. Ipak, britki um žena i vešte ruke kreirali su drugačije, osvežene kuvarice sa porukama po meri slobode uz dašak tradicije. Nova platna sadrže osnovne elemente, ali su motivi, natpisi znatno drugačiji, direktniji, i društveno angažovani. Reprezent su aktuelnog trenutka, žene, njene snage i postepene emancipacije u srpskom društvu. Iz intimnog okruženja porodice i domaćinstva izlaze u javnu sferu sa jasnim stavom o promeni sveta.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
