19. novembar 2020.19. nov 2020.
Iskustvo nas je mnogo naučilo
RAZGOVOR SA INFEKTOLOGOM DR MILIVOJEM ĐURIĆEM

Iskustvo nas je mnogo naučilo

“Bile su hospitalizovane cele porodice i desilo se više slučajeva da pacijentu u bolnici jave za smrt nekog iz porodice, sina ili majke. Znali smo da će usled zapaljenja pluća neki ljudi imati problema i kasnije. Međutim i oni koji su imali lakše simptome počeli su da prijavljuju produženo zamaranje ili nedostatak vazduha. Osnovna mera je da se ljudi malo manje druže dok ovo ne prođe” priča za “Glas Podrinja” dr Milivoje Đurić, infektolog šabačke Opšte bolnice
Pre nego što se Šabac oči u oči suočio sa izazovima koje sa sobom nosi epidemija Kovida 19, dr Milivoje Đurić, infektolog šabačke Opšte bolnice, vodio je borbu sa virusom u Beogradu. Prvo kao lekar, a nešto kasnije i kao pacijent.
Krajem marta otišao da bude ispomoć u prijemnoj ambulanti Klinike za infektivne i tropske bolesti. Tada su svi kovid pozitivni pacijenti hospitalizovani u Beogradu. Već 10. aprila i sam je postao jedan od njih i 16 dana proveo na bolničkom lečenju sa srednje teškom kliničkom slikom. Tamo je bio i svedok najtežih situacija koje ova bolest sa sobom nosi.

Za manje od godinu dana otkako je virus izolovan lekari su naučili mnogo. Jedna od stvari koja se nije mogla ni naslutiti na početku jeste takozvani post-kovid sindrom, odnosno pojava da po izlečenju od virusa pacijent nije oporavljen


-Prvi slučaj kovida u Šapcu registrovan je dok sam bio u Beogradu. Tada su samo Klinika za pulmologiju i Infektivna klinika hospitalizovale pacijente sa PCR pozitivnim testovima, a jedino je Infektivna klinika imala prijemno – trijažnu ambulantu. Zbog velikog obima posla pozivali su infektologe iz unutrašnjosti u ispomoć. Imali smo svu neophodnu zaštitnu opremu, volju i bili smo brojni, ali je broj pacijenata bio ogroman. Saniteti su neprestano dovozili ljude koje smo mi prosleđivali na hospitalizaciju, priča dr Đurić o svom prvom susretu sa koronavirusom u prvom talasu epidemije u Srbiji.
Kaže da je najteže stvari video dok je bio hospitalizovan.
-Bile su hospitalizovane cele porodice i desilo se više slučajeva da pacijentu u bolnici jave za smrt nekog iz porodice, sina ili majke. Posle se to dešavalo i kod nas u Šapcu, ali prvi šok usled toga sam doživeo tamo kao pacijent. Sa mnom u sobi je bio čovek star 35 godina koji je usled komplikacija više od 30 dana proveo na respiratoru. Na sreću, izborio se i pobedio, navodi dr Đurić neke od utisaka koje nosi iz dana kada je i sam bio kovid pozitivni pacijent u bolnici.

Iskustvo iz prve ruke
Dr Milivoje Đurić osetio je prve simptome 9. aprila uveče. Imao je povišenu temperaturu. Sutradan je testiran, a popodne je stigao pozitivan rezultat.
-Odmah sam se javio direktoru Infektivne klinike doc. dr Goranu Stevanoviću koji mi je rekao da se spremim za hospitalizaciju. Bolest tada nije bila dovoljno poznata. Znali smo da mnogo toga o njoj ne znamo i da je tok nepredvidiv. Prvih sedam dana sam imao konstantnu temperaturu, ali se nisam osećao loše. Osmog dana temperatura je počela da raste. Znali smo da se bolest pogoršava u drugoj nedelji i da kod nekog dođe do takozvane “citokinske oluje”. Ne znate da li će vas to dovesti do respiratora i čekate. Imam na telefonu pulsni oksimetar za merenje saturacije kiseonika u krvi i tako sam taj osmi dan proveo sa prstom na senzoru. Video sam se na respiratoru. Sledećeg dana je već bilo bolje, priča dr Đurić sada već kroz šalu, ali kaže da se nerado seća tog perioda.


Po povratku u Šabac zajedno sa koleginicom je brinuo o pacijentima na infektivnom odeljenju. Bilo ih je u nekom trenutku i 32. Istovremeno su ga svakodnevno konsultovali i iz drugih delova Bolnice, najviše zbog propisivanja komplikovanijih terapija. Pozivi nisu prestajali ni kada se radno vreme završi.
-Kao i svaka druga bolest i ova ima svoj tok i evoluciju. Često se, pogrešno, poredi sa gripom. Ipak, svako dok to ne doživi posmatra to kroz ono što vidi na internetu i u medijima. Virus je stalno upoređivan sa gripom i čini se da veliki broj ljudi Kovid shvata kao nešto od čega jedan odsto ljudi umre, a ostalih 99 odsto ima grip, kaže dr Đurić.
Statistički podaci kažu da 81 procenat ljudi Kovid prebrodi bez većih problema, 14 odsto ima srednje tešku sliku sa zapaljenjem pluća, a oko 5 odsto zahteva intenzivnu negu i neće svi preživeti.
Za manje od godinu dana od kako je virus izolovan lekari su naučili mnogo. Jedna od stvari koja se nije mogla ni naslutiti na početku jeste takozvani post-kovid sindrom, odnosno pojava da po izlečenju od virusa pacijent nije oporavljen.

Nada u vakcini
-Uzdamo se u vakcinu. Više kompanija radi na njenom razvoju i svi su u sličnim fazama ispitivanja. Kažu da je efikasnost 90 odsto, što je veoma visoko s obzirom da je kod vakcine od gripa efikasnost 60 do 70 odsto. Veliko je dostignuće što se za manje od godinu dana već došlo do treće faze testiranja vakcine. Tome je doprineo i razvoj vakcine protiv sarsa, koji je ista familija virusa, 2002. godine. Tada je razvoj te vakcine zaustavljen jer se sars nije mnogo proširio, ali je sada poslužilo kao osnova, kaže dr Đurić.


-Znali smo da će usled zapaljenja pluća neki ljudi imati problema i kasnije. Međutim i oni koji su imali lakše simptome počeli su da prijavljuju produženo zamaranje ili nedostatak vazduha. Javljali su se miokarditisi. Takođe se ispostavilo da proizvodi probleme na nivou mikrocirkulacije i da se javljaju embolije pluća. Kod ljudi koji su imali zapaljenje pluća može da dođe do fibroze pluća što je problem sa razmenom gasova i koncentracijom kiseonika u krvi za ceo život, navodi naš sagovornik.
Pacijenti sa najtežom kliničkom slikom neretko završe na respiratoru, a krajnji ishod je krajnje neizvestan. Dr Đurić kaže da ishod lečenja na respiratoru zavisi od opšteg stanja organizma, a da različite statistike pokazuju da je procenat preživljavanja od samo 30 do čak 70 odsto.
-Postoje jasni kriterijumi za intubaciju. Velikom broju pacijenata na bolničkom lečenju treba kiseonik. To može biti “jednostavni” sistem maske sa kiseonikom ili nešto složenija neinvazivna ventilacija i na kraju intubacija, a šta će se primeniti zavisi od stanja pacijenta. Ishod lečenja zavisi od toga da li je pacijent na respiratoru samo zbog kovida ili ima komorbiditetete (više pridruženih bolesti). Takođe postoje i jasni kriterijumi kako se klasifikuju smrtni slučajevi. Zna se koji pacijent sa komorbiditetima umre od kovida, a koji od komplikacija izazvanih kovidom, kaže dr Đurić.

Samo četiri reinficirana
Često se u medijima čuje da su pojedine javne, ali i anonimne ličnosti posle oporavka od korone imale negativan test, a kasnije ponovo pozitivan, što se tumači kao ponovno zaražavanje, odnosno reinfekcija. Dr Đurić kaže da je moguće ponovo se zaraziti Kovidom ali da “treba biti baš baksuz.”
-Virus se duže zadržava u organizmu. PCR test pokazuje prisustvo genetskog materijala virusa. Južnokoreanci su dokazali da tri meseca posle preležane infekcije test može da bude pozitivan, ali da osoba nije zarazna. Zbog toga je teško tumačiti nalaze u prva tri meseca posle preležane infekcije. Postoje jasni kriterijumi po kojima se može reći da se neko ponovo zarazio i do sada u svetu postoje četiri dokazana slučaja, kaže naš sagovornik.


Naš sagovornik smatra da naš pristup prevenciji nije potpuno ispravan. Najviše polemike se vodi oko maski, da li i u kojoj meri one štite i koga. Dr Đurić smatra da je važnije od ovoga smanjiti kontakte.
-Osnovna mera je da se ljudi malo manje druže dok ovo ne prođe. Moderne tehnologije su nas veoma otuđile, a sada kada imamo epidemiji odjednom ne možemo jedni bez drugih. Zaštitna oprema jeste neophodna. Velike kapljice ne prolaze kroz masku, a virus se pre svega širi kapljičnim putem. Važna je i higijena ruku, distanca, ali osnovna mera je smanjenje kontakata, ističe dr Milivoje Đurić.
M.M.

Najnoviji broj

3. oktobar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa