OLIMPIJSKI SNOVI

Najbolji sportisa Podrinja u izboru „Glasa Podrinja“, Aleksandar Grnović nedavno je potvrdio dominaciju u Srbiji, balkansko zlato je u vitrini, a članu badovinačkog „Sprinta“ ove godine u fokusu je ono najznačajnije.
Uz izuzetak fudbala, tamičari u svim drugim olimpijskim sportovima sanjaju o Olimpijskim igrama, a obično nastup na najvećoj smotri pravi distinkciju između žala na kraju karijere ili potpunog zadovoljstva. Mladi prave planove za Pariz, još mlađi za Los Anđeles, a momku iz Badovinaca u dosegu je i Tokio ovog leta.
-Olimpijska norma je 8.350 poena, međutim nju može da ostvari možda sedam ili osam desetobojaca, te se većina mesta na Igrama popunjava po rang listi. Nastup u Tokiju je san, a ovogodišnji cilj svih ciljeva je da pokušam da ostvarim 8.000 poena, što bi bio ne samo lični rekord, već magična granica koja garantuje i pozive na najveća nadmetanja. Među desetobojcima tih 8.000 razdvajaju vrhunske od dobrih takmičara – predočava nam Grnović na početku razgovora.
Simbol pet krugova na opremi bio bi vrhunac dosadašnje karijere.

-To je želja, cilj, san, sve. Veliko je dostignuće biti tamo, a ako se nađete već u konkurenciji, svakako težite i velikom rezultatu. Ipak, to je posebna dimenzija u odnosu na plasman. Forma je promenljiva, sreća, trenutno raspoloženje, sve se slije u dan ili dva na velikom takmičenju i za najviše domete potrebni su, uz formu i vrhunska psihička priprema, kao i faktori sreće na koje je teško uticati
Nedavna titula u sedmoboju na državnom u Beogradu, donela je Grnovićua 30 bodova, sledi Prvenstvo Srbije na otvorenom, gde titula vredi 60 poena, a potraga za plasmanom će biti posle nacionalnog prvenstva, na međunarodnom mitingu višebojaca i Balkanskom šampionatu.
- Cilj je trijumf na Prvenstvu Srbije, a fokus je na pripremama za nastup u Grčkoj, ostrvu Naksos. Miting će biti najverovatnije krajem maja, dok je tokom leta Balkansko prvenstvo, te je proleće posvećeno ovim nadmetanjima. Krajem februara ću pripreme nastaviti u Koviljači, potom sledi neka druga destinacija. Oporavak Ahilove tetive se odvija dobro, što je izuzetno važno.
Borba u desetoboju, je borba u tri skakačke, tri bacačke, četiri trkačke discipline, od kojih jedna podrazumev prepone. Ovim je obuhvaćen čitav spektar izazova kraljice sportova. Automatski je i sistem vrednovanja rezultata drugačiji. Svako vodi dve bitke.
-Desetoboj je specifičan, ne samo zbog raznovrsnosti disciplina, već i samog pristupa bodovanju, radu i na koncu istovremene borbe protiv rivala, ali i samoprevazilaženja. Nije cilj samo biti bolji od ostalih, važni su rezultati, jer određena rezultatska vrednost donosi bodove, možete biti bolji od ostalih, ali ukoliko nemate dobre rezultate po disciplinama, pobeda osim satisfakcije ne znači mnogo. Nije svejedno, na primer, koju visinu preskočite u skoku motkom, bez obzira na rezultate takamca.

Nastup u Tokiju je san, a ovogodišnji cilj svih ciljeva je da pokušam da ostvarim 8.000 poena, što bi bio ne samo lični rekord, već magična granica koja garantuje i pozive na najveća nadmetanja.

Discipline su različite i ne može neko biti jednako dobar u svim, ne vrede sve isto i uvek je važna odluka da li usavršavati one gde ste dobri ili poboljšati one u kojima niste.
-Ne vredi svaka isto. Prepone i motka donose mnogo bodova, a recimo 1.500 metara malo, obično ko je dobar u skoku motkom ili bacanju kolja, ne može biti dobar u trčanju. Uvek su ove tri poslednje discipline.
Aleksandar je trenutno bez premca u najtežoj atletskoj disciplini u Srbiji. Do nedavno, primat je imao Dudaš, iako je u nekim od segmenata desetoboja Grnović bio bolji, ali trenutno je Mihail (sedam godina stariji od Badovinčanina) van konkurencije.
-Mihail Dudaš je naš olimpijac i sigurno najpoznatije desetobojaško ime kod nas. Trenutno je van takmičarskog procesa. Različite su informacije, pominju opciju da se više neće vraćati kao takmičar, a postoje nagoveštaji da se priprema kako bi nastupio na Svetskom dvoranskom u Beogradu 2022. godine.
Grnovićevi rezultati već su veliki, a posebno što se postižu u specifičnim uslovima. Početak i kraj svega je mogućnost za rad.
- Postoje dvorane u Novom Sadu, Beogradu, mislim da će uskoro biti i u Zrenjaninu, međutim nisu svi atletičari u velikim centrima. Snalazimo se u ograničenim uslovima koliko možemo, koristeći dostupne kapacitete. Napredak zahteva konstantan rad, studiozan pristup, mi jesmo putovali na treninge u dvorane u Beogradu, Novom Sadu, međutim to ne može biti konstantno, a uz to imamo nekoliko sati za rad, te ne može sve da se odradi u tom intervalu. Usled toga smo u startu u podređenoj ulozi u odnosu na one koji rade u velikim centrima.
Epidemiološka situacija prethodne godine poremetila je mnogo toga, odrazila se na svakog sportistu, trenažni proces.
-Kako smo na selu, imali smo više prostora za rad. Trener Ivan Đinić je nekada bio sa nama, nekada smo mi iz kluba radili samostalno po njegovim uputstvima. Lično sam zadovoljan koliko smo uspeli da ostanemo u formi, a to su i rezultati pokazali.