Koliko vredi spomenica 1941.

Grad Šabac po mnogo čemu je veoma specifičan grad, različit od mnogih 10 u Srbiji. Na ovo verovatno utiče i njegov geografski položaj - nalazi se na obali velike reke Save, na severu je Centralne Srbije, na granici sa nekadašnjom industrijski razvijenom Austrougarskom i drugim evropskim zemljama. Ovo poslednje naročito je uticalo da Šabac, koristeći Zapadnu Evropu njihovu kulturu, brzo napreduje u svakom pogledu i da, takođe u 15 mnogo čemu, bude prva varš u Srbiji.
Nije jasno kako i šta se dgodilo da Šabac posle oslobodilačkog rata 1941 - 1945. izgubi taj epitet prve varoši. Po nekima četinštvo koje je tinjalo preko pedeset godina danas brže buja nego 1941. godine kada je protiv fašizma u Mačvi osnovan Mačvanski partizanski odred, kao treći u 20 Jugoslaviji, kada je i počela opšta borba protiv fašizma, i koji je imao prvu oružanu akciju 7. avgusta - napad i oslobođenje Bogatića.
Normalno je da svaki čovek vremenom mnoge stvari zaboravi ali zato mu je pisana dokumentacja, živi ljudi, arhivi, spomenici... da se podseti. Šabac ima bogatu ratnu i poratnu arhivsku građu koja uvek u mnogo čemu može da se 25 koristi.
No, izgleda da neki za to ne znaju. Kao na primer članovi gradske komisije za imenovanje ulica, trgova, ustanova... Da je to tačno govori dovoljno samo ovaj primer - Dan oslobođenja Šapca 23. oktobar, koji je bio i u grbu Šapca, čije ime je nosio gradski trg u centru grada, preimenovan je u Trg 30 đačkog (četničkog) bataljona, koji je u ratu postojao samo jedan dan po osnovanju, koga su partizani u jednoj akciji uništilki, dobio je Trg za sećanje za sva vremena!
Da ovde još podsetim, ne samo članove gradske komisije: na kraju Drugog svetskog rata Šabac je imao osam narodnih heroja partizanskih za koje, za 35 njihova imena i ratna dela nema mesta u Šapcu. Na Donjošorskom groblju postoji osamnaest spomen obeležja prvoboraca ovog kraja i spomen ploča (oskrnavljena) četvorici braće Srnić. Niko od njih danas nije poznat ni po čemu građanima Šapca. Niko ne pominje Veru Blagojević, Milevu Kosovac, Natu Jeličić... i mnoga druga veoma zaslužna imena za istoriju Šapca, da ih 40 sada ne pominjem sve. He postoje mnogi spomenici niti druga bilo kakva obeležja koja sećaju na ove patriote, nigde se ne polaže cveće i drugo sećanje, ne piše o njima. Ako bismo čekali da prođe nekoliko stotina godina, pitanje je da li će tadašnja pokolenja razmišljati kao mi danas. Zato, uz sve to, može se postaviti pitanje - koliko danas vredi Spomenica 1941. onih osamnaest 45 nosioca, prvoboraca u Drugom svetskom ratu za oslobođenje zemlje.
Mnoga imena znamenitih i zaslužnih Šapčana, ne samo iz rata, zaslužuju da ih mi češće pominjemo, da se cehavro njihovih dela. Ako ne poštujemo pretke ko će nas nekada poštovati.
Moje razmišljanje no svemu ovome ima cilj, dok je još neko vreme, da 50 obnovimo naša sećanja i neke obaveze, tim pre što su neki od zaslužnih do skora bili naši sugrađani. Ovde prvenstveno mislim na odgovarajuće opštinske organe koji bi trebali što pre da prouče istoriju grada zaslužnim građana i da za svakoga, za buduća pokolenja, nađu odgovarajuće mesto u istoriji, nekakav pisani trag kao naš dug prema njima za sve što su nam 55 ostavili. Ovako kako je sada može da se tumači da je isto vredna istorija i pobednika i poraženih, a za sada ima dosta vidljivih tragova da nekada prva varoš u Srbiji, i jedna bez svog dana osobođenja, nečinjenjem pomaže one druge da i preko pedeset godina posle Drugog svetskog rata ne odu u “istoriju” zaboravljeni. Članovi komisije, šta mislite o ovome. Vreme prolazi, vašim 60 “radom” bledi sjaj prvoboraca i njihovih spomenika.