VOLONTERI NUDE NAGRADU ZA PRONALAZAK UBICE PASA IZ ŠEVARICA
Danas pas, sutra...
Ukoliko nekome nije dovoljan motiv život pasa treba istaći da se radi o ljudima koji su spremni da isto učine i čoveku, ako znaju da neće biti kažnjeni. “Takvi ljudi se mogu prepoznati. Vole da kontrolišu i ponižavaju druge” kaže psihijatar dr Boris Jovanović
Pre dve sedmice volonterima u šabačkom Prihvatilištu prijavljeno je da su u šumi u Ševaricama pronađena dva obešena psa. Volonteri su naišli na monstruoznu scenu, a i policajci koji su izašli na lice mesta su rekli da ništa slično nisu videli. Tačno sedam dana kasnije obešen pas je pronađen i u Koceljevi. Volonteri su čak napadnuti od pojedinih meštana zbog toga što su obavestili policiju.
Ševarice treba da budu poznate u Srbiji po tome što je počinilac ovog dela pronađen, a ne po tome što se ovakvo monstruozno delo desilo u ovom selu, a niko od meštana nije reagovao, poručuju volonteri Prihvatilišta
Oba slučaja ostala su još uvek nerasvetljena. Volonteri su štampali letke u kojima se navodi da se nudi nagrada onome ko prijavi počinioce. Volonteri će savesnog građanina nagraditi sa 100 evra, a isto toliko daće i Aleksandar Stanojlović, vlasnik Azila “Meda”. Pretpostavka je da neko sigurno zna ko je to uradio. Najverovatnije da su vlasnici to učinili sopstvenim psima. Prijave će ostati potpuno anonimna. Ukoliko nekome nije dovoljan motiv život pasa treba istaći da se radi o ljudima koji su spremni da isto učine i čoveku, ako znaju da neće biti kažnjeni. Meštani Štitara i Koceljeve u svom komšiluku imaju dokazane sadiste. Samo izrečena kazna može sprečiti da ovi ljudi ponove ovakva dela ili sledeći put potraže satisfakciju u mučenju ljudskog bića. Psihijatar dr Boris Jovanović smatra da se radi o sadisti, ili više njih. Sadizam predstavlja uživanje u nanošnju bola drugom živom biću. To ne mora biti samo fizička bol, nego i ponižavanje, kontrolisanje drugih.
Moguće da je bila i grupa Dr Boris Jovanović ne isključuje mogućnost da je u ubistvu pasa u Ševaricama učestvovalo više osoba. Ukoliko grupa uradi ovako nešt, ne moraju svi učesnici biti sadisti, niti nastaviti kasnije takvo ponašanje. Izvestno je da vođa grupe to jeste. -Neko ko se tu nalazio i bio pod uticajem drugog može da preispita svoje ponašanje. Neko ko je inicijator ovakvih stvari, ukoliko zakonske norme oslabe, postaće i ubica ljudi. Oni na drugi život gledaju kao na manje vredan, pa bio on životinjski ili ljudski. To je bio model ponašanja nacista. Dobili smo Zakon koji sankcioniše i ubijanje bubamara ili skakavaca. Društvo se trudi da ne dozboli besmisleno uništavanje života koji ima neku vrednost u prirodi. Treba samo omogućiti da se zakoni i sprovode, kaže dr Jovanović.
-Sadisti vrlo dobro shvataju šta smeju, a šta ne, odnosno za šta će biti sankcionisani. Konkreno, u ovom slučaju, mučeni su i ubijeni psi, jer to najčešće prođe bez kazne. Kada bi u nekom društvu došlo do popuštanja granice, kao npr. kada izbije rat, što smo imali u skoroj prošlosti, takvi i prema ljudima počnu da se ponašaju na isti način, navodi dr Jovanović. Iako se sadisti mogu podeliti u nekoliko grupa, zajedničko im je to da uživaju u mučenju slabijih. Mnogi stručnjaci smatraju ih gorim od sociopata i psihopata. Već pomenuti ratovi ih otkrivaju, a dr Jovanović kaže da neretko sadisti u takvim uslovima dolaze na visoke pozicije. -Takvi ljudi se mogu prepoznati. Vole da kontrolišu i ponižavaju druge. Često to rade svojim ukućanima i naročito u prisustvu drugih, odnosno treba im publika. Obrazovanje ne igra nikakvu ulogu i to mogu biti i visokoobrazovani ljudi, navodi dr Jovanović. Stručnjaci kažu da treba razdvojiti seksualni sadizam od sadističkog ponašanja, jer ljudi skloni sadizmu u seksu retko sadizam ispoljavaju u drugom okruženju. Za razliku od nasilja, koje se ispoljava da bi se postigao neki cilj, kod sadizma je cilj samo nanošenje bola i mučenje drugog živog bića. Nije im važno da steknu materijalnu korist mučeći drugog, nego isključivo da mu nanesu bol. Dr Jovanović navodi da se sadističko ponašanje ispoljava još u detinjstvu, a da od različitih faktora zavisi da li će ono biti suzbijeno ili će se razvijati. Važno je kako reaguju roditelji, ali i sredina i generalno društvo. -Kada se radi o faktorima nastanka mogu biti genetski, ali su važni i uticaj društva i porodice. Biloški faktor se osnažuje kroz vaspitanje i slabe društvene norme. Kada postoji predispozicija, uz kombinaciju još ova dva faktora nastaje sadista. Ukoliko roditelji i društvo uspostave ispravne granice, neće doći do kulminacije. Deca kada su mala ne shvataju da nekome nanose bol i umeju da se ponašaju bezosećajno, ali dalji ishod zavisi od toga kako će se postaviti roditelji i društvo, kaže dr Jovanović. Naš sagovornik navodi da je trenutno ekspanzija nasilnih sadržaja koji su deci lako dostupni na internetu i televiziji. Pored toga što roditelji treba da kontrolišu šta im rade deca, ističe da bi i država morala da utiče na program koji dolazi do dece. -Filmovi, crtani filmovi, rijaliti programi, sve je sada prepuno nasilja i to deluje jako loše na decu. Trebalo bi da bude zabrinjavajuće ako roditelji primete da dete pokazuje veće interesovanje za scene nasilja, ubistava, sa puno krvi. Teško je u praksi decu zaštitit od svega toga. Roditelj mora da ima svest o štetnim uticajima i da ih kontroliše, a to je jako teško, posebno kada se radi o internetu. Detetu treba da se osmisle aktivnosti koje su mu prijatne i koje mu neće biti nametnute. Trebalo bi i država da se uključi u sve to i spreči da se nasilni sadržaji emituju u terminima kada su deci lako dostupni, navodi dr Jovanović. Sadistu ubicu životinja od ubice ljudi deli samo to što zna da će za čoveka dobiti veću kaznu. Zbog toga, zajedno sa volonterima prihvatilišta apelujemo i molimo svakog ko ima saznanja o ovim ili sličnim monstrumima da ih prijave. Možda je za nekog to samo pseći život, ali i takvi treba da znaju da sadista lako može naneti bol bilo kome slabijem od sebe. -Ševarice treba da budu poznate u Srbiji po tome što je počinilac ovog dela pronađen, a ne po tome što se ovakvo monstruozno delo desilo u ovom selu, a niko od meštana nije reagovao, poručuju volonteri Prihvatilišta.
