prof. dr Branko Živanović: Šef katedre za Ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije
PERSPEKTIVE KAMATNIH STOPA U SRBIJI
Situacija je vrlo “ JAZZ”
„Recimo da je rol-model prosečnog stambenog kredita kod nas EUR 50.000 sa rokom dospeća od 25 godina i kamatnom stopom 3,5% + 6 mesečni EURIBOR. Sa trenutne rate od cca EUR 250, rastom EURIBOR-a za 1 procentni poen, visina nove rate iznosila bi, aproksimativno, EUR 290“
Poslednjih nedelja, građane je uznemirilo kada su videli da se piše i priča o porastu kamata na stambene kredite. Šta to znači? Koliko i kada će nas taj skok udariti po džepu? Tvrdi se da će rast biti prouzrokovan rastom EURIBOR-a, da li je to tačno? Šta je EURIBOR i kakve on veze ima sa nama? U kojoj meri naši krediti zavise od njega, da li je normalno da sada krene da skače i kako građani da se zaštite od od toga?
O perspektivama kamatnih stopa na našem bankarskom tržištu razgovaramo sa prof. dr Brankom Živanovićem Šefom katedre za Ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije.
Profesore, hajde odmah na početku da damo odgovor na pitanje da li će EURIBOR da raste, i u kojoj meri, imajući u vidu da je pre ekonomske-finansijske krize 2008. bio 4,7%, 2009. pao je na ispod 3%, 2010. na manje od 1% dok je od 2016. u minusu gde i dalje stoji. Dakle, da li je zapravo, uobičajeno, da sada krene da skače?
-Situacija je vrlo “džez”. Padao je on i neznatno ispod pomenutih veličina. EURIBOR je vremenski diferencirana kamatna stopa koja se obračunava i isplaćuje u trgovini depozitima na veliko i kreće se od jednodnevne, sedmične, i višemesečnih do godišnje, gore navedeno je, otprilike prosek. Na jednoj strani pojavili su se autoriteti kao što su Kristalina Georgijeva, čijoj reči težinu najviše daje institucija čiji je ona trenutni direktor - MMF, kao i Lari Samers nekadašnji američki ministar finansija, sa najavama skorijeg prestanka perioda pada i bržeg oporavka niskih kamatnih stopa i inflacije. Na drugoj strani, bankarski esnaf projektuje sasvim drugačija scenarija. Američke federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka (ECB) za svoje referentne kamatne stope, ne pokazuju interes, da ih u skorije vreme menjaju. Držaće ih zakovane, izvesno do drugog kvartala 2022., ECB svoju Centralnu depozitnu kamatnu stopu na negativnih (-0,50), a FED stopu Federalnih fondova na minimalnih (+0,25), sa malim izgledima da ih značajnije podižu i tokom preostalog dela 2022 godine. Pomenute centralno-bankarske reperne stope najdirektnije određuju kretanje matičnih repernih komercijalnih kamatnih stopa “prajm rejta” i EURIBOR-a. Komercijalne banke u svetu, su čak i planirale i vršile plasmane svojih fondova na paritetima niskog EURIBOR-a, kroz različite vidove finansijskih derivativa. Nema tu, kod njih, nekih iznenadnih i ekscesnih skokova, a one bi trebalo da su najupućenije.
Da li to znači da ne treba da brinemo, da EURIBOR neće rasti?
-Naravno, da ne. EURIBOR neće, zanavek, ostati negativan. Time bi se potpuno izgubio identitet komercijalnog bankarstva. Kao takav, on je rezultat samo privremene monetarne strategije ECB koja ima nameru da obeshrabri evropske komercijalne banke da novac drže kod nje, za manju ali sigurnu zaradu, već da ih uputi na privredu i stanovništvo, dakle u produktivne svrhe, kako bi podgrejala privrednu konjukturu. Svojom negativnom referentnom stopom izazvala je direktno i negativan EURIBOR. To je samo krizna politika, koja istina, nešto duže traje.
EURIBOR će početi da se “oporavlja”, izaći će iz negativne zone u narednom periodu. To neće ići ubrzanim tempom ali generalno će se izaći (posle dugog niza godina) iz negativnih ili nultih referentnih kamatnih stopa u evrozoni. Za očekivati je da će doći do blagog pomeranja ključne evropske komercijalno-bankarske kamatne stope, tempom “ranjenog puža”. Prve naznake bi trebalo očekivati u narednih godinu do godinu i po dana, postepeno, jer brzi rast bi izazvao šok na finansijskom tržištu i kompanije bi, moguće, stale sa investicionim ciklusima ili prosto rečeno ne bi se olako odlučile na dalje zaduživanje po nepovoljnijim kamatnim stopama, u odnosu na period od prethodnih nekoliko godina. Dakle, može se očekivati, tek, postepeni rast cene kapitala kroz povećanje referentnih kamatnih stopa, pa za građane i privredu ne bi trebala postojati bojazan od drastičnog porasta efektivnih kamatnih stopa na njihove kredite.
Okolnost koja bi, eventualno, mogla da promeni očekivani tok stvari i dodatno dinamizuje ovaj proces, jeste nesporna činjenica da je mnogo novca naštampano. Procene su da bi ukupan svetski javni dug u tekućoj godini mogao narasti na 40.000 milijardi američkih dolara, kao i da će u najvećoj meri biti finansiran novokreiranim novcem. U takvom scenariju, mogao bi se približiti polovini globalnog bruto proizvoda. Uprkos tome, kamate na nova zaduživanja, diljem sveta, kritično su niske ili čak negativne, a vidljivijeg rasta inflacije na globalnom nivou još uvek nema. Prvi znakovi destabilizacije već su se javili na tržištu sirovina i repromaterijala. Cene se zidaju “ciglu po ciglu”. Proizvođači su potrošili zalihe, pojedini su u remontu ili su čak nestali, transport je otežan i poskupeo. Kombinacije monetarnih stimulansa i nestašice na bazičnim tržištima sve više stvaraju lančana poskupljenja. Jedino su referentne kamatne stope na “steroidima”. Kada se globalna kojuktura bude kritično pregrejala, postoji samo jedan način da se stavi pod kontrolu, podizanjem repernih kamatnih stopa. Prvo će odreagovati FED zatim ECB. U takvom razvoju događaja psihološka zona pozitivnog EURIBOR-a, mogla bi da se probije i nešto ranije, nakon čega će isključivo tržište diktirati dalja kretanja i, moguće, značajnije ubrzati rast komercijalnih kamatnih stopa.
Kakve EURIBOR veze ima sa nama? U kojoj meri naši krediti zavise od njega?
-U najvećoj meri. Mi smo bimonetarni sistem. Najveći deo cena, gotovo svih neegzistencijalnih proizvoda izražava se u evrima, a najveći broj kredita uključuje valutnu klauzulu, i to je fakat. EURIBOR de facto ima značaj parelelne nacionalne reperne kamatne stope, odmah iza jednonedeljne referentne stope NBS. Verujem da naši privrednici bolje razumeju njega, lakše kalkulišu njime i češće se odlučuju za njega u odnosu na domaći BELIBOR prilikom podizanja sopstvenih kredita.
Da li će se i kako potencijalni rast EURIBOR-a odraziti na stambene kredite naših građana?
-Izvesno. Najveći deo stambenog kreditnog portfolija odobren je sa valutnom klauzulom, dakle sidren je za EUR sa varijabilnom kamatnom stopom koja se sastoji od promenljivog dela (EURIBOR) i fiksnog dela (margine).
Odraziće se na sledeći način. Recimo da je rol-model prosečnog stambenog kredita kod nas EUR 50.000 sa rokom dospeća od 25 godina i kamatnom stopom 3,5% + 6 mesečni EURIBOR. Sa trenutne rate od cca EUR 250, rastom EURIBOR-a za 1 procentni poen, visina nove rate iznosila bi, aproksimativno, EUR 290.
Imajući u vidu da će, pre ili kasnije,doći do promena EURIBOR-a i kamatnih stopa uopšte, kako da se građani zaštite, ukoliko je to ikako i moguće. Kakav tip kredita treba da uzmu, odnosno na šta najviše treba da obrate pažnju?
-Najbolje je da uzmu kredite u RSD sa fiksnom kamatnom stopom, što manjom i na što duži period. Jedino što ti krediti imaju jednu malu manu. Nema ih. Nalaze se, povremeno, tek na ponekom sajtu, tek poneke banke. Ushićeni, natrčite se, iskalkulišete, izupoređujete sve do ponoći, ali posle 12h čarolije nestaju, ostaju samo bundeva i miševi. Tad vidite da tim ponudama, po pravilu nešto fali, ili im je kratak rok ili se nakon par godine fiksna kamata pretvara u varijabilnu. Sama visina kamatne stope i nije nešto što Vam najviše smeta. Banke najmanje treba optuživati za to. One se prema tom problemu kao i kapitalu akcionara odnose odgovorno. Jednostavno na tako duge rokove, pri fiksiranim kamatnim stopama, ne mogu kontralisati spektar tržišnih rizika koji su vezani za nacionalnu valutu.
Ostaje da se klijenti zaduže kreditima sa valutnom klauzulom, dakle u evrima takođe sa fiksiranom kamatnom stopom. Takvi krediti se mogu pronaći. Istina oni su nešto skuplji. Razlikom u njihovoj visini poslovne banke kompenzuju preuzeti rizik koji proizilazi od promene EURIBOR-a, inflacije u evrozoni i promene vrednosti evra. Klijenti najčešće nekritički odbijaju ovaj tip kredita preferirajući kredit u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, kojima je kamen temeljac, upravo, potencijalno volatilni EURIBOR, motivisani nešto nižom cenom ovog tipa kredita.
Krediti sa promenljivim efektivnim kamatnim stopama, obračunati kako u evrima ali i u dinarima, gde je promenljivi deo BELIBOR umesto EURIBOR-a će još dugo dominirati. Građani, naveću pažnju prilikom izbora tipa kredita treba da posvete izvesnosti svojih budućih primanja, kako će se ona kretati i u kojoj će valuti biti, odnosno da li će im primanja na neki način biti vezana za evro, indeksirana ili obračunavana u njemu. Urađenu ličnu projekciju primanja treba da uporede sa planom otplate i budućim anuitetima u preferiranoj valuti, koji će im lični bankar predstaviti u banci. Nakon toga treba da budu realni prema sebi i banci.
O perspektivama kamatnih stopa na našem bankarskom tržištu razgovaramo sa prof. dr Brankom Živanovićem Šefom katedre za Ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije.
Profesore, hajde odmah na početku da damo odgovor na pitanje da li će EURIBOR da raste, i u kojoj meri, imajući u vidu da je pre ekonomske-finansijske krize 2008. bio 4,7%, 2009. pao je na ispod 3%, 2010. na manje od 1% dok je od 2016. u minusu gde i dalje stoji. Dakle, da li je zapravo, uobičajeno, da sada krene da skače?
-Situacija je vrlo “džez”. Padao je on i neznatno ispod pomenutih veličina. EURIBOR je vremenski diferencirana kamatna stopa koja se obračunava i isplaćuje u trgovini depozitima na veliko i kreće se od jednodnevne, sedmične, i višemesečnih do godišnje, gore navedeno je, otprilike prosek. Na jednoj strani pojavili su se autoriteti kao što su Kristalina Georgijeva, čijoj reči težinu najviše daje institucija čiji je ona trenutni direktor - MMF, kao i Lari Samers nekadašnji američki ministar finansija, sa najavama skorijeg prestanka perioda pada i bržeg oporavka niskih kamatnih stopa i inflacije. Na drugoj strani, bankarski esnaf projektuje sasvim drugačija scenarija. Američke federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka (ECB) za svoje referentne kamatne stope, ne pokazuju interes, da ih u skorije vreme menjaju. Držaće ih zakovane, izvesno do drugog kvartala 2022., ECB svoju Centralnu depozitnu kamatnu stopu na negativnih (-0,50), a FED stopu Federalnih fondova na minimalnih (+0,25), sa malim izgledima da ih značajnije podižu i tokom preostalog dela 2022 godine. Pomenute centralno-bankarske reperne stope najdirektnije određuju kretanje matičnih repernih komercijalnih kamatnih stopa “prajm rejta” i EURIBOR-a. Komercijalne banke u svetu, su čak i planirale i vršile plasmane svojih fondova na paritetima niskog EURIBOR-a, kroz različite vidove finansijskih derivativa. Nema tu, kod njih, nekih iznenadnih i ekscesnih skokova, a one bi trebalo da su najupućenije.
Da li to znači da ne treba da brinemo, da EURIBOR neće rasti?
-Naravno, da ne. EURIBOR neće, zanavek, ostati negativan. Time bi se potpuno izgubio identitet komercijalnog bankarstva. Kao takav, on je rezultat samo privremene monetarne strategije ECB koja ima nameru da obeshrabri evropske komercijalne banke da novac drže kod nje, za manju ali sigurnu zaradu, već da ih uputi na privredu i stanovništvo, dakle u produktivne svrhe, kako bi podgrejala privrednu konjukturu. Svojom negativnom referentnom stopom izazvala je direktno i negativan EURIBOR. To je samo krizna politika, koja istina, nešto duže traje.
EURIBOR će početi da se “oporavlja”, izaći će iz negativne zone u narednom periodu. To neće ići ubrzanim tempom ali generalno će se izaći (posle dugog niza godina) iz negativnih ili nultih referentnih kamatnih stopa u evrozoni. Za očekivati je da će doći do blagog pomeranja ključne evropske komercijalno-bankarske kamatne stope, tempom “ranjenog puža”. Prve naznake bi trebalo očekivati u narednih godinu do godinu i po dana, postepeno, jer brzi rast bi izazvao šok na finansijskom tržištu i kompanije bi, moguće, stale sa investicionim ciklusima ili prosto rečeno ne bi se olako odlučile na dalje zaduživanje po nepovoljnijim kamatnim stopama, u odnosu na period od prethodnih nekoliko godina. Dakle, može se očekivati, tek, postepeni rast cene kapitala kroz povećanje referentnih kamatnih stopa, pa za građane i privredu ne bi trebala postojati bojazan od drastičnog porasta efektivnih kamatnih stopa na njihove kredite.
Okolnost koja bi, eventualno, mogla da promeni očekivani tok stvari i dodatno dinamizuje ovaj proces, jeste nesporna činjenica da je mnogo novca naštampano. Procene su da bi ukupan svetski javni dug u tekućoj godini mogao narasti na 40.000 milijardi američkih dolara, kao i da će u najvećoj meri biti finansiran novokreiranim novcem. U takvom scenariju, mogao bi se približiti polovini globalnog bruto proizvoda. Uprkos tome, kamate na nova zaduživanja, diljem sveta, kritično su niske ili čak negativne, a vidljivijeg rasta inflacije na globalnom nivou još uvek nema. Prvi znakovi destabilizacije već su se javili na tržištu sirovina i repromaterijala. Cene se zidaju “ciglu po ciglu”. Proizvođači su potrošili zalihe, pojedini su u remontu ili su čak nestali, transport je otežan i poskupeo. Kombinacije monetarnih stimulansa i nestašice na bazičnim tržištima sve više stvaraju lančana poskupljenja. Jedino su referentne kamatne stope na “steroidima”. Kada se globalna kojuktura bude kritično pregrejala, postoji samo jedan način da se stavi pod kontrolu, podizanjem repernih kamatnih stopa. Prvo će odreagovati FED zatim ECB. U takvom razvoju događaja psihološka zona pozitivnog EURIBOR-a, mogla bi da se probije i nešto ranije, nakon čega će isključivo tržište diktirati dalja kretanja i, moguće, značajnije ubrzati rast komercijalnih kamatnih stopa.
Kakve EURIBOR veze ima sa nama? U kojoj meri naši krediti zavise od njega?
-U najvećoj meri. Mi smo bimonetarni sistem. Najveći deo cena, gotovo svih neegzistencijalnih proizvoda izražava se u evrima, a najveći broj kredita uključuje valutnu klauzulu, i to je fakat. EURIBOR de facto ima značaj parelelne nacionalne reperne kamatne stope, odmah iza jednonedeljne referentne stope NBS. Verujem da naši privrednici bolje razumeju njega, lakše kalkulišu njime i češće se odlučuju za njega u odnosu na domaći BELIBOR prilikom podizanja sopstvenih kredita.
Da li će se i kako potencijalni rast EURIBOR-a odraziti na stambene kredite naših građana?
-Izvesno. Najveći deo stambenog kreditnog portfolija odobren je sa valutnom klauzulom, dakle sidren je za EUR sa varijabilnom kamatnom stopom koja se sastoji od promenljivog dela (EURIBOR) i fiksnog dela (margine).
Odraziće se na sledeći način. Recimo da je rol-model prosečnog stambenog kredita kod nas EUR 50.000 sa rokom dospeća od 25 godina i kamatnom stopom 3,5% + 6 mesečni EURIBOR. Sa trenutne rate od cca EUR 250, rastom EURIBOR-a za 1 procentni poen, visina nove rate iznosila bi, aproksimativno, EUR 290.
Imajući u vidu da će, pre ili kasnije,doći do promena EURIBOR-a i kamatnih stopa uopšte, kako da se građani zaštite, ukoliko je to ikako i moguće. Kakav tip kredita treba da uzmu, odnosno na šta najviše treba da obrate pažnju?
-Najbolje je da uzmu kredite u RSD sa fiksnom kamatnom stopom, što manjom i na što duži period. Jedino što ti krediti imaju jednu malu manu. Nema ih. Nalaze se, povremeno, tek na ponekom sajtu, tek poneke banke. Ushićeni, natrčite se, iskalkulišete, izupoređujete sve do ponoći, ali posle 12h čarolije nestaju, ostaju samo bundeva i miševi. Tad vidite da tim ponudama, po pravilu nešto fali, ili im je kratak rok ili se nakon par godine fiksna kamata pretvara u varijabilnu. Sama visina kamatne stope i nije nešto što Vam najviše smeta. Banke najmanje treba optuživati za to. One se prema tom problemu kao i kapitalu akcionara odnose odgovorno. Jednostavno na tako duge rokove, pri fiksiranim kamatnim stopama, ne mogu kontralisati spektar tržišnih rizika koji su vezani za nacionalnu valutu.
Ostaje da se klijenti zaduže kreditima sa valutnom klauzulom, dakle u evrima takođe sa fiksiranom kamatnom stopom. Takvi krediti se mogu pronaći. Istina oni su nešto skuplji. Razlikom u njihovoj visini poslovne banke kompenzuju preuzeti rizik koji proizilazi od promene EURIBOR-a, inflacije u evrozoni i promene vrednosti evra. Klijenti najčešće nekritički odbijaju ovaj tip kredita preferirajući kredit u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, kojima je kamen temeljac, upravo, potencijalno volatilni EURIBOR, motivisani nešto nižom cenom ovog tipa kredita.
Krediti sa promenljivim efektivnim kamatnim stopama, obračunati kako u evrima ali i u dinarima, gde je promenljivi deo BELIBOR umesto EURIBOR-a će još dugo dominirati. Građani, naveću pažnju prilikom izbora tipa kredita treba da posvete izvesnosti svojih budućih primanja, kako će se ona kretati i u kojoj će valuti biti, odnosno da li će im primanja na neki način biti vezana za evro, indeksirana ili obračunavana u njemu. Urađenu ličnu projekciju primanja treba da uporede sa planom otplate i budućim anuitetima u preferiranoj valuti, koji će im lični bankar predstaviti u banci. Nakon toga treba da budu realni prema sebi i banci.
Najnoviji broj
18. april 2024.
