PROMOCIJA ZBIRKE PESAMA VEROLjUBA BABIĆA
POEZIJA SEĆANjA I OSEĆANjA
Pesme su za njega same po sebi inspiracija. Iz stihova u ovoj zbirci provejava nostalgija za nekim lepšim vremenima, kada su se ljudi međusobno poštovali i uvažavali, istovremeno se takmičući među sobom, bez danas prisutne zluradosti i lažnog prijateljstva
Prva zbirka pesama pod nazivom “Ljutičke”, autora Veroljuba Babića, predstavljena je koceljevačkoj čitalačkoj publici. Knjiga sadrži preko 60 naslova a stihove u njima pisac poezije, putopisa i humoreski posvetio je svom zavičaju, rodnom selu, seljacima, Ljutičanima.
–Tokom pisanja niza tekstova za lokalne novine sa zavičajnom tematikom želeo sam napisati i pesmu o svom rodnom mestu, o selu Ljuticama. Napisavši prvu pesmu shvatio sam da bih napravio veliku nepravdu nekim drugim, nespomenutim ljudima, mestima, dešavanjima. I tako je krenulo- rekao je Babić iz čijeg pera su nastale pesme sećanja i osećanja, pesme o nekim davnim, prohujalim vremenima.
Pesme su za njega same po sebi inspiracija. Iz stihova u ovoj zbirci provejava nostalgija za nekim lepšim vremenima, kada su se ljudi međusobno poštovali i uvažavali, istovremeno se takmičući među sobom, bez danas prisutne zluradosti i lažnog prijateljstva.
–Postojala su životna i porodična pravila, kojih se svaki član porodice pridržavao, jer je bio vaspitavan u tom duhu. Pričati mlađima o tim vremenima odbija se danas o nevidljivi zid, zvani generacijski jaz. Ipak, neka ostane zabeleženo. Za neke druge generacije!- stoji u predgovoru autora čije pesme vraćaju sećanja na vršaje, prela, mobu i druge narodne običaje.
O ovom književnom delu govorio je i recezent profesor Milenko Marković koji je tom prilikom istakao da je Babić uveo novi princip u poeziju o zavičaju, a to je pevati i ne osvrtati se.
–On taj zavičaj, koji se proteže od gunja do fraka, nosi u nedrima i ni jednog momenta se od njega ne tuđi. Ne zaboravimo današnju modu, a ta je pomoć zavičaju da bude ismejan i odbačen. On peva toplo i ljudski iskreno, ali sa dobrom dozom nostalgije. Nabrojao je i uzdigao mnogo toga što je ostalo u vlasti prošlih vremena. Tako nešto je Bora Stanković učinio, ali u prozi. Žal za mladost- ocenio je profesor Marković i dodao da se stilski i tematski poezija ovog nastavnika matematike i enigmate, pokretača “Koceljevačkih novosti” a sada urednika mesečnika “Koceljevačka revija” kreće između Erića i Branka V. Radičevića.
Recezent smatra da stihovi obiluju rečitim i lepim opisima pejzaža, te da ko nikad nije bio u tamnavskom kraju poželi da u njega dođe, što je posebna dimenzija ove poezije.
Između korica smešten je, kako kaže profesor Marković, ceo jedan bogati i šareni svet, sve se prepliće i meša i dobija jednu poetski magičnu notu.
Govoreći na promociji zbirke Dragan Đermanović Đele, autor dva romana, ocenio je da u kulturi Koceljeve Veroljub Babić ostavlja trag, te da ličnosti poput njega ne oplemenjuju sebe time što pišu, već ljude oko sebe.
–U 62 pesme koje je napisao nalazi se ogromna količina ljubavi prema rodnom selu Ljuticama. Ja sam zapanjen i oduševljen njegovom knjigom. On je u njoj pričao svoja osećanja i svoja sećanja. Ne može da zaboravi vašar u selu i poslastičara Sakiba Bilalija koji gura kolica sa sladoledom, ili kupanje na Tamnavi, ne može da zaboravi vršaj. Pokupio je sve toponime, sve nazive brda, šuma i njiva i u svakom tom nazivu ja vidim tu ogromnu ljubav koju ima prema svojim Ljuticama. Nama su potrebni takvi ljudi- smatra Đermanović.
On je dodao da je vrednost Babićeve poezije u tome što je toplo, ljudski, iskreno i emotivno prikazao selo, ljude i običaje u njemu, te da se pred očima čitalaca smenjuju slike i vršaja, i kupanja i vrućih lepinja. U njoj su sačuvani ostaci prošlosti.
–Tokom pisanja niza tekstova za lokalne novine sa zavičajnom tematikom želeo sam napisati i pesmu o svom rodnom mestu, o selu Ljuticama. Napisavši prvu pesmu shvatio sam da bih napravio veliku nepravdu nekim drugim, nespomenutim ljudima, mestima, dešavanjima. I tako je krenulo- rekao je Babić iz čijeg pera su nastale pesme sećanja i osećanja, pesme o nekim davnim, prohujalim vremenima.
Pesme su za njega same po sebi inspiracija. Iz stihova u ovoj zbirci provejava nostalgija za nekim lepšim vremenima, kada su se ljudi međusobno poštovali i uvažavali, istovremeno se takmičući među sobom, bez danas prisutne zluradosti i lažnog prijateljstva.
–Postojala su životna i porodična pravila, kojih se svaki član porodice pridržavao, jer je bio vaspitavan u tom duhu. Pričati mlađima o tim vremenima odbija se danas o nevidljivi zid, zvani generacijski jaz. Ipak, neka ostane zabeleženo. Za neke druge generacije!- stoji u predgovoru autora čije pesme vraćaju sećanja na vršaje, prela, mobu i druge narodne običaje.
O ovom književnom delu govorio je i recezent profesor Milenko Marković koji je tom prilikom istakao da je Babić uveo novi princip u poeziju o zavičaju, a to je pevati i ne osvrtati se.
–On taj zavičaj, koji se proteže od gunja do fraka, nosi u nedrima i ni jednog momenta se od njega ne tuđi. Ne zaboravimo današnju modu, a ta je pomoć zavičaju da bude ismejan i odbačen. On peva toplo i ljudski iskreno, ali sa dobrom dozom nostalgije. Nabrojao je i uzdigao mnogo toga što je ostalo u vlasti prošlih vremena. Tako nešto je Bora Stanković učinio, ali u prozi. Žal za mladost- ocenio je profesor Marković i dodao da se stilski i tematski poezija ovog nastavnika matematike i enigmate, pokretača “Koceljevačkih novosti” a sada urednika mesečnika “Koceljevačka revija” kreće između Erića i Branka V. Radičevića.
Recezent smatra da stihovi obiluju rečitim i lepim opisima pejzaža, te da ko nikad nije bio u tamnavskom kraju poželi da u njega dođe, što je posebna dimenzija ove poezije.
Između korica smešten je, kako kaže profesor Marković, ceo jedan bogati i šareni svet, sve se prepliće i meša i dobija jednu poetski magičnu notu.
Govoreći na promociji zbirke Dragan Đermanović Đele, autor dva romana, ocenio je da u kulturi Koceljeve Veroljub Babić ostavlja trag, te da ličnosti poput njega ne oplemenjuju sebe time što pišu, već ljude oko sebe.
–U 62 pesme koje je napisao nalazi se ogromna količina ljubavi prema rodnom selu Ljuticama. Ja sam zapanjen i oduševljen njegovom knjigom. On je u njoj pričao svoja osećanja i svoja sećanja. Ne može da zaboravi vašar u selu i poslastičara Sakiba Bilalija koji gura kolica sa sladoledom, ili kupanje na Tamnavi, ne može da zaboravi vršaj. Pokupio je sve toponime, sve nazive brda, šuma i njiva i u svakom tom nazivu ja vidim tu ogromnu ljubav koju ima prema svojim Ljuticama. Nama su potrebni takvi ljudi- smatra Đermanović.
On je dodao da je vrednost Babićeve poezije u tome što je toplo, ljudski, iskreno i emotivno prikazao selo, ljude i običaje u njemu, te da se pred očima čitalaca smenjuju slike i vršaja, i kupanja i vrućih lepinja. U njoj su sačuvani ostaci prošlosti.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
