„Vinaver kao perpetum mobile naše književnosti, kao Homo universalis naše kulture, polihistor koji je ukrštao reči sa muzikom gde je matematika ritma, uvek, bila u simfoniji sa melodijom razuma, intuicije i instinkta“, kaže Zoran Nikolić, autor
Prvenac Zorana Nikolića dolazi u poznim godinama za literaturu, ali u godinama punog iskustva u velikoj i lokalnoj politici. Ako bismo želeli da knjigu žanrovski svrstamo bili bismo u velikoj dilemi. Ona ne pripada klasičnoj literaturi, mada ima elemenata iste, što nam ukazuje i uvodni deo. Ipak, ključni deo je politički i tiče se ličnih iskustava autora. Kao što nam je već poznato, lokalna politika u Šapcu je bila poprište kulturološke i ideološke borbe koje postoji u našoj državi. U delu imamo dve suprotstavljene konstante, Vinaverovu i Habzburšku, o kojima može da se mnogo govori -rekao je publicista Igor Jovanović tokom predstavljanja knjige Zorana Nikolića „Vinaverova konstanta“ ističući značaj Stanislava Vinavera za srpsku kulturu. -Na efektan način u knjizi su predstavljene biografski podaci iz života Stanislava Vinavera i Mihaila Đurića, kao dva istaknuta Šapčanina. Ipak, delo Nikolića bismo mogli svrstati u politički esej, uz istorijski i literarni deo. Mogli bismo ovo nazvati i knjigom eksperimenta, zbog žanrova koje objedinjava i samog sadržaja. Svaka preporuka za čitanje. Lako se čita, a njena dragocenost leži u lokal patriotizmu. Mada, taj termin možemo uzeti ca rezervom, kao što sam pomenuo, Šabac je bio poprište velike borbe i prevazilazi taj lokalni karakter. A autor sa ponosom ističe ko je i odakle potiče, što nije uobičajeno u literaturi i životu.
Foto: Glas Podrinja
Ovo je protestna knjiga. Vinaver je bio posebna ličnost koja je objedinila mnoge talente u jednom biću. Neukrotiv, beskompromisan
Govoreći o svom delu Nikolić je istakao da pre nekoliko godina nije ni pomišljao da će se upustiti u avanturu pisanja knjige, te promocija ima posebnu draž i vrednost. Pisanje je posebno putovanje za svakog autora, a lično iskustvo može biti breme i dar na tom putu. -Ovo je protestna knjiga. Vinaver je bio posebna ličnost koja je objedinila mnoge talente u jednom biću. Neukrotiv, beskompromisan. Bio je često proganjan za života, a nažalost to se desilo i kasnije. Vinaver kao perpetum mobile naše književnosti, kao Homo universalis naše kulture, polihistor koji je ukrštao reči sa muzikom gde je matematika ritma, uvek, bila u simfoniji sa melodijom razuma, intuicije i instinkta, učinio im se pogodnim da ga iz univerzalnog prostora naše slobode - Vinaverova konstanta - prevedu u pomrčeni prostor naše kolektivne krivice - Habzburška konstanta. Kažu da delo kada izađe u štampu i pronađe put do čitalaca, tada više ne pripada autoru, nego publici. Na čitaocu je da donese odluku: Da li je u društvu Vinaverovih ratnih drugova ili je zli volšebnik koji od svojih poraza stvara sebi grudobran. Čitaoci daju svoj sud, te su i komentari različiti, od pohvala, neslaganja, do ličnih identifikacija i prepoznavanja tankih niti sa Vinaverom. Profesor doktor Milo Lompar analizirajući „Vinaverovu konstantu“ navodi da knjigu odlikuje međužanrovsko pripovedanje i različiti tipovi kazivanja u kontekstu ilustracije doživljenog. -Na moderan i interesantan način predstavlja autorove doživljaje događaja koje razgranava do fenomena i pokušava da im da opšte značenje. Treba pomenuti da su zastupljeni autorov glas, kao i Vinavera (odlomci tekstova), ali i drugih pisaca kojima se stvara korelacija sadržaja. Stvarnost se može posmatrati kao više dimenzionalna, jer se u njoj ukrštaju prošlost i sadašnjost. Imamo sociološki, politički i istorijski kontekst, te su tumačenja višeslojna.
