Grupa entuzijasta, uglednih i zaslužnih građana, rodoljuba i velikih znalaca značaja istorije za jedan narod, odlučiše u kafani u Mišaru 27. decembra 2002. godine da osnuju udruženje, kakvog u Šapcu nije bilo, koje će brinuti o svemu što ovaj narod stvara istorijski vrednog, kako bi Šabac i dalje bio “varoš” među prvima u Srbiji. I tada je odlučeno i dogovoreno da se osnuje društvo koje će se zvati “ZAVIČAJNO DRUŠTVO ZA NEGOVANjE ISTORIJSKIH, KULTURNIH I SPORTSKIH TRADICIJA” – Šabac. Dogovoreno je da cilj zavičajnog društva, kao ne političke organizacije, bude čuvanje i negovanje – podsećanje na sve istorijske događaje i ličnosti koji su vezani za nastanak i razvoj Šapca. U usvojenom godišnjem kalendaru planirana je svake godine poseta svim istorijskim mestima ovog kraja, održavanje i podsećanje uz veliku zahvalnost svima koji su dali doprinos u borbi za oslobođenje od okupatora kroz istoriju, razvoju grada, razvijanju kulture i sporta. Ovo pravilo posete ratnim starešinama svake godine je ispoštovano – niko nije zaboravljen u meri kojoj su prilike i uslovi dozvoljavali.
Na osnivačkoj skupštini za prvog predsednika izabran je poznati fudbaler “Mačve” DIŠA STEFANOVIĆ. Za njega su svoj glas dali svih dvadesetak prisutnih članova. O istoriji zavičajnog društva ukratko je govorio sadašnji predsednik ŽIĆA PETKOVIĆ, jedan od osnivača društva, između ostalog on ukratko kaže da je osnivanje zavičajnog društva nastalo kao potreba da se, kako narod kaže, spasi što se spasti može, da se otrgne od zaborava, da se ne zaborave znameniti Šapčani čiji doprinos u razvoju Šapca je nemerljiv. Nije jasno kako su izvesno vreme zaboravljeni neki ljudi i događaji. Mi, kao ne političko udruženje, hoćemo da podsetimo na te ljude i događaje tako što ćemo se svake godine sećati na njih i prenositi naraštajima značaj njihovih dela. Da podsetim javnost, kaže Petković, mi smo do sada svake godine posećivali sva značajna mesta, istorijski poznata, u Šapcu i široj okolini, a to su: Draginac, Mačkov kamen, Šicaru, Bubanju, Mišar, Belu Crkvu, učestvovali u “Krvavom maršu” Šabac – Jarak, posećivali partizanska groblja u Šapcu, učestvovali na svim masovnim aktivnostima građana koje organizuje opština i druge organizacije, kao i mnoge sportske manifestacije fudbalskih veterana Šapca, Beograda, Novog Sada, Subotice, Pančeva i Kruševca. Želim posebno da istaknem, uz izvinjenje ako nisam pomenuo sve koje to zaslužuju, da među poznatim i zaslužnim Šapčanima, i živima i onim drugima, bili su vrlo aktivni Mihajlo Božanić, Gradimir Popović, Dragan Mićić, Diša Milenković, Aleksandar Đenadić, Čeda Ogrizović, Stevan Simić, Žića Petković, Marko Maksimović, Steva Matić, Branko Stanić, Toma Arsenić, Bogdan Sekendek, Dušan Milošević, Diša Stefanović i još mnogi drugi koji svojim delovanjem i ličnim primerom u udruženju ostaviše dubok trag ljubavi prema svom narodu budućim naraštajima kako treba da se voli svoj grad, svoj kraj i otadžbina. Žića Petković, pomalo setno, reče na kraju: “među ovim znamenitim ljudima ima i onih čijim imenima bi se mogle ponositi škole, ustanove, ulice... u Šapcu mogli bi u buduće i o ovom da razmišljaju. Društvo kao svoju obavezu podseća i na ovu mogućnost da se niko zaslužan ne zaboravi. O ovome, nedavno na Mišaru, uz veselo druženje, bilo je reči o dvadesetogodišnjici Zavičajnog društva.
