Želimo da se pronađe krivac

Krivci za ranjavanje psa, koje se dogodilo prošle nedelje, najverovatnije, ni ovoga puta, neće biti pronađeni. Na sreću, pas je preživeo i nakon operacije se oporavlja, a volonteri Prihvatilišta traže dom za njega.

Prvooptuženi za ovo nedelo, lovci Gornje Vranjske ističu da oni to nisu učinili i žele da se pronađe krivac kako bi se, pre svega sa njihovog imena sprala ljaga. Navode da lokacija na kojoj je pas pronađen katastarski pripada Letnjikovcu, odnosno udaljena je najmanje dva kilometra od atara Vranjske, a da je sekcija lovaca iz ovog sela tog dana bila najmanje 10 kilometara dalje. Zbog optužbi da je neko od njih pucao na psa stizale su im i pretnje.

Upravnik lovišta Vladan Geratović takođe navodi da lovci pse u lovištima više ne love, što je nekada bila praksa.
-Lovci su dobili uputstvo da to ne rade. Zakon ostavlja prostor za tumačenje, jer nije najjasnije regulisano na koji način psi treba da se uklone iz lovišta, ali im je rečeno da ih ne love. Kada se desi tako nešto teško je dokazati, jer lovci neće odati jedni druge. Imamo i sami problem da dokažemo krivolov, navodi Geratović.

-Tog dana smo lovili na potezu Brankovac – Belacu, što je granica Varne i Vukošića i udaljeno je oko 10 kilometara od mesta na kom je pas nađen. Mi se u jednom delu kosimo sa Zakonom. Zakon o divljači i lovstvu kaže da se psi bez vlasnika, koji se nalaze u lovištu, mogu ukloniti iz lovišta. Mi godinama to ne činimo izlovljavanjem, iako se može tumačiti da je to dozvoljeno. Siguran sam da ovog psa nisu ustrelili lovci iz Vranjske, a čak sumnjam da su to uopšte uradili lovci. Pas je upucan iz neposredne blizine i mislim da ne bi preživeo da je u njega pucao lovac, navodi Branimir Milovanović, vođa sekcije lovaca Gornje Vranjske, koja ima 40ak članova.

Ističe i da nije u redu da uvek kada se desi slična stvar lovci prvi budu na meti prozivki, iako i brojna fizička lica poseduju oružje. Takođe navodi i da je krivolov teško dokazati i da se i sami lovci teško bore protiv toga.

Hranjenje divljači

-Registrovanih lovaca u Šapcu ima 600, dok je broj samo registrovanog vatrenog oružja višestruko veći. Mi u lovačkom statutu odavno ne koristimo izraz “psi lutalice”, jer su to psi koji su napušteni od strane vlasnika. Činjenica je da su oni gladni i da ugrožavaju divljač, ali mi više ne vršimo njihovo sklanjanje iz lovišta tako što ih lovimo. Svi treba da pročitaju kodeks jednog lovca. Svu divljač koju lovci odstreljuju lovci su i odgajili, sačuvali, ako je nema dovoljno iz prirodnog priraštaja i uneli u lovište. Svake godine brojimo divljač kako bismo znači čime raspolažemo, zimi je hranimo, a kada su poplave i požari spašavamo. Niko nije objavio slike lovaca koji su 2014. godine iz poplava u Obrenovcu spasavali srne. Ljubitelji životinja nas gledaju samo kao ubice, navodi Branimir i dodaje da su pre nekoliko godina bili optuženi i za ubistvo srne koju je ubio auto.
Saglasan je sa tim da “u svakom žitu ima kukolja”. Nedavno su i na teritoriji Šapca i Vladimiraca ubijeni srndaći van lovnog dana. Međutim, krivnično delo krivolova izuzetno je teško dokazati.
-Imamo lovočuvarsku službu. Da bi neko bio proglašen za krivolovca mora da bude uhvaćen na licu mesta, sa tim što je ulovio. Pre tri nedelje smo imali u Predvorici prijavu da je pucano na srndaća i reagovala je i lovočuvarska služba i policija. Ne može se neko nazvati krivolovcem bez čvrstih dokaza. Mnogi misle da je nama lovna sezona samo tokom jeseni i kada nas vide u drugo vreme veruju da smo u krivolovu. Zapravo, mi pauzu u lovu i nemamo. Čak i radnim danima, ujutru i uveče se ide u lov na patke. Važno je da uvek kod sebe imamo lovnu dozvolu. Svaki izlazak na teren bez lovne dozvole je posao ne samo za lovočuvarsku službu, nego i za policiju, jer predstavlja krivično delo, navodi Branimir.

Nedavno je Policijska uprava Šabac izdala saopštenje u kom se navodi da su u Vladimircima, u gepeku automobila pronašli odstreljenog srndaća, kao i da se sumnja da ga je ubio tridesetpetogodišnjak u čijoj kući je pronađena vazdušna puška. Po objavljivanju ove vesti na Fejbuk stranici “Glasa Podrinja” reagovali su čitaoci koji su komentarisali da je nemoguće ubiti srndaća iz vazdušne puške. Sa tim stavom je saglasan i Branimir Milovanović.
-To jednostavno nije izvodljivo. Ni golub ne može da se ubije iz vazdušne puške sa velike daljine, a srni nije moguće prići na manje od 200-300 metara.

Naš sagovornik poručuje udruženjima za zaštitu životinja da treba da sarađuju i nudi pomoć u pronalaženju onoga ko je pucao na psa, jer je to, smatra u svačijem interesu. Sa druge strane, očekuje i izvinjenje za to što su oni označeni kao krivci.

-Želim od onih koji su nas prozivali po društvenim mrežama izvinjenje. Niti se dogodilo na našoj teritoriji, niti smo bili blizu tog mesta. Odgovorno tvrdim da niko od lovaca iz Vranjske nije kriv za to. Lovim i van Šapca, van Srbije, u Bosni i Crnoj Gori, nikada nisam imao nikakvih problema i ne želim da se moje ime pominje uz ubijanje pasa. Psa bih mogao samo da nahranim, ne i da ga povredim. Uvek apelujem na sve lovce da ne rade odstrel pasa! Video sam i da lovce pominju u slučaju ubistva dva lovačka psa u Varni. Mogu da zamislim da lovac puca u napuštenog psa, ali ne želim da verujem da postoji lovac koji će pucati u tuđeg lovačkog psa. Za nas puška i pas imaju posebnu vrednost i kako poštujemo svoje, tako poštujemo i tuđe. Ako ikako možemo da pomognemo da se utvrdi ko je pucao u psa na Letnjikovcu, tu smo. Poštujem rad organizacija za zaštitu životinja i uvek mogu da me kontaktiraju, ako na bilo koji način mogu da im pomognem, poručuje Branimir Milovanović.

Lovački doručak

Zakon o divljači i lovstvu navodi da:
“Psi i mačke bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika koji se nalaze u lovištu bez dozvole korisnika lovišta, a predstavljaju neposrednu opasnost po divljač mogu se pod propisanim uslovima ukloniti iz lovišta bez posebne dozvole.

Ministar bliže propisuje uslove i način za uklanjanje pasa i mačaka bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika iz lovišta.”

Reč “ukloniti” može da se tumači na više načina. Međutim, Zakon o dobrobiti životinja je veoma jasan. Član 7, stav 31 kaže da je “zabranjeno loviti izgubljene i napuštene kućne ljubimce”.