DR Dragana StankovićTošković, Foto: "Glas Podrinja"
PROŠLOG ČETVRTKA OBELEŽEN SVETSKI DAN BUBREGA
Hronična bolest bubrega tiha pretnja
Ukoliko osoba ima hipertenziju ili šećernu bolest, neophodne su redovne kontrole lekara, održavanje arterijskog pritiska u preporučenim vrednostima, održavanje glikemije, tj. šećera u krvi u preporučenim vrednostima, pridržavati se higijensko-dijetetskog režima. Hronična bolest bubrega često ima podmukao početak i dugo traje, a da bolesnik ne primeti značajne simptome. Provera bubrežne funkcije se može uraditi na vrlo jednostavan način kod izabranog lekara, navodi načelnica Službe nefrologije sa dijalizom u Opštoj bolnici Šabac, nefrolog dr Dragana Stanković Tošković
Svetski dan bubrega obeležava se svakog drugog četvrtka u martu. Slogan ovogodišnje kampanje bio je “ Zdravlje bubrega za sve”.
Povodom ovog dana nefrolog i načelnica Službe nefrologije sa dijalizom u Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević” Šabac, dr Dragana Stanković Tošković govori o načinu kako da se sačuva zdravlje bubrega i kako kvalitetno živeti sa bolesti bubrega kada do nje dođe.
-Zdrav način života je najbolji način da se očuva bubrežna funkcija. A to znači: smanjiti so u ishrani, izbaciti ili smanjiti na minimum suvomesnate, gazirane i konzervirane proizvode iz ishrane, unositi dovoljno tečnosti, biti fizički aktivan. Ukoliko osoba ima hipertenziju (HTA), ili šećernu bolest (Diabetes Mellitus- DM), neophodne su redovne kontrole lekara, održavanje arterijskog pritiska u preporučenim vrednostima, održavanje glikemije, tj. šećera u krvi u preporučenim vrednostima, pridržavati se higijensko-dijetetskog režima. Takođe, potrebno je pravovremeno i adekvatno lečenje kalkuloze mokraćnih puteva, infekcija mokraćnih puteva, lečenje maligniteta koji, takođe, mogu oštetiti bubrežnu funkciju, navodi dr Dragana Stanković Tošković.
Do prestanka rada bubrega dovodi hronična bubrežna insuficijencija, ili hronična bolest bubrega. Istraživanja kažu da svaki deseti stanovnik planete živi sa ovom bolešću. Najveći problem kod nje je što, često, nema simptome.
-Hronična bolest bubrega je smanjena funkcija bubrega koja traje tri ili više meseci, a uzrokovana je mnogim drugim patološkim stanjima i bolestima. Hronična bolest bubrega često ima podmukao početak i dugo traje, a da bolesnik ne primeti značajne simptome. Kada dođe do ispoljavanja simptoma to su azotemija, poremećaje elektrolitskog balansa, pojava ili pogoršanje HTA, poremećaj mokrenja, do potpunog prestanka mokrenja, edemi, malaksalost, povraćanje, gubitak apetita, gušenje, nepovratno napredovanje bolesti i, ukoliko se ne leči, završava se fatalno. Ako se bolesnik na vreme javi lekaru, neke bubrežne bolesti se mogu izlečiti, a neke se mogu lečiti kao hronične bolesti i na taj način značajno produžiti život bolesnika. Dijaliza je jedan od efikasniih zamena bubrežne funkcije i omogućava da bolesnik živi normalan životni vek, navodi dr Stanković Tošković.
Da bi se otklonile sumnje u ispravnost rada bubrega dovoljno je uraditi laboratorijske nalaze. Neke hronične bolesti stvaraju veći rizik po zdravlje bubrega i oboleli treba da budu na većem oprezu.
Organ češće zatreba nego što se da
-Transplantacija je jedan od načina lečenja obolelih od terminalne bubrežne bolesti. Postoji transplantacija od živog srodnog i živog nesrodnog davaoca, i transplantacija sa kadavera (od preminule osobe, koja je preminula od nekog drugog uzroka, a bubrezi su joj bili zdravi). Veoma obimna dijagnostika se radi da bi se odabrao odgovarajući bubreg za transplantaciju. Da bi pacijenti, kojima je potrebna transplantacija organa, dobili organ, potrebno je da imamo mnogo više saglasnosti za doniranje organa (potpisanih donorskih kartica i pristanaka rodbine preminulih da se organi doniraju). Mnogo su veće šanse da će u životu zatrebati organ da nam se transplantira, nego da će naše organe posle smrti donirati nekom drugom, ističe dr Dragana Stanković Tošković.
-Provera bubrežne funkcije se može uraditi na vrlo jednostavan način kod izabranog lekara: merenje arterijskog pritiska (TA) i osnovni laboratorijski nalazi (krvna slika, urea, kreatinin, elektroliti, glikemija, urin). Ukoliko izabrani lekar proceni da postoje nepravilnosti u radu bubrega ili već ispoljeno bubrežno oboljenje, uputiće bolesnika nefrologu, koji će uraditi dodatne dijagnostičke metode. Hronični bolesnici kao što su oboleli od DM, HTA, policistične bolesti bubrega, bolesti prostate, kalkuloze mokraćnih puteva, infekcije i maligniteta urogenitalnog trakta, takođe se upućuju nefrologu na dalje dijagnostikovanje i lečenje. Takođe, u našem Mačvanskom regionu, postoji i bolest Endemska nefropatija, koja zahteva redovno kontrolisanje i lečenje kod nefrologa, kaže dr Stanković Tošković.
Transplantacija bubrega omogućava obolelom nov život. Međutim, kako je za nju potrebno ispuniti brojne uslove, dijaliza pacijentu pruža dug i kvalitetan život.
-Transplantacija i hemodijaliza su načini lečenja terminalne bubrežne bolesti, koji mogu da se dopunjuju i primenjuju u različitim periodima života bubrežnog bolesnika. Transplantirani bolesnik, osim što mora da se redovno kontroliše i redovno uzima veoma specifičnu terapiju, može se osećati i funkcionisati kao zdrav čovek. Neki transplantirani bolesnici su se bavili i profesionalnim sportom, neki su dobili dete posle transplantacije, neki su se profesionalno ostvarili. Ekonomska dobit za društvo od transplantacije organa je velika. Ipak, to ne mora biti najbolji način lečenja za svakog bolesnika. Za svakog bolesnika se posebno određuje najbolji način lečenja, na osnovu brojnih parametara (osnovna bubrežna bolest, pridružene bolesti, obimnost oštećenja ostalih organa, itd.). Odlučuje se, dakle, za svakog pacijenta pojedinačno da li je bolja dijaliza ili transplantacija, ili konzervativno nefrološko lečenje. Ne treba zaboraviti ni to da i pacijenti na dijalizi mogu veoma dugo i kvalitetno živeti, pod uslovom da su se na vreme javili nefrologu, započeli dijalizu na vreme i da se pridržavaju preporučenih higijensko-dijetetskih mera, ističe dr Stanković Tošković.
Najčešće čujemo da neko ima pesak ili kamen u bubregu. Ovo su, takođe, veoma ozbiljna stanja koja, ukoliko se ne leče, mogu dovesti do prestanka rada bubrega.
-Pojava peska i kamena u bubrezima zahteva ozbiljno dijagnostikovanje i adekvatno lečenje da bi se sprečio razvoj hronične bubrežne bolesti, koja može progredirati do terminalnog bubrežnog otkaza, kaže dr Stanković Tošković.
Trenutno je u Opštpj bolnici Šabac na hemodijalizi 97 pacijenata, dok je 7 pacijenata na peritoneumskoj dijalizi. godišnje se u službi obavi oko 17.000 dijaliza, a u tri smene se radilo i sve vreme pandemije.
Povodom ovog dana nefrolog i načelnica Službe nefrologije sa dijalizom u Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević” Šabac, dr Dragana Stanković Tošković govori o načinu kako da se sačuva zdravlje bubrega i kako kvalitetno živeti sa bolesti bubrega kada do nje dođe.
-Zdrav način života je najbolji način da se očuva bubrežna funkcija. A to znači: smanjiti so u ishrani, izbaciti ili smanjiti na minimum suvomesnate, gazirane i konzervirane proizvode iz ishrane, unositi dovoljno tečnosti, biti fizički aktivan. Ukoliko osoba ima hipertenziju (HTA), ili šećernu bolest (Diabetes Mellitus- DM), neophodne su redovne kontrole lekara, održavanje arterijskog pritiska u preporučenim vrednostima, održavanje glikemije, tj. šećera u krvi u preporučenim vrednostima, pridržavati se higijensko-dijetetskog režima. Takođe, potrebno je pravovremeno i adekvatno lečenje kalkuloze mokraćnih puteva, infekcija mokraćnih puteva, lečenje maligniteta koji, takođe, mogu oštetiti bubrežnu funkciju, navodi dr Dragana Stanković Tošković.
Pojava peska i kamena u bubrezima zahteva ozbiljno dijagnostikovanje i adekvatno lečenje da bi se sprečio razvoj hronične bubrežne bolesti, koja može progredirati do terminalnog bubrežnog otkaza
Do prestanka rada bubrega dovodi hronična bubrežna insuficijencija, ili hronična bolest bubrega. Istraživanja kažu da svaki deseti stanovnik planete živi sa ovom bolešću. Najveći problem kod nje je što, često, nema simptome.
-Hronična bolest bubrega je smanjena funkcija bubrega koja traje tri ili više meseci, a uzrokovana je mnogim drugim patološkim stanjima i bolestima. Hronična bolest bubrega često ima podmukao početak i dugo traje, a da bolesnik ne primeti značajne simptome. Kada dođe do ispoljavanja simptoma to su azotemija, poremećaje elektrolitskog balansa, pojava ili pogoršanje HTA, poremećaj mokrenja, do potpunog prestanka mokrenja, edemi, malaksalost, povraćanje, gubitak apetita, gušenje, nepovratno napredovanje bolesti i, ukoliko se ne leči, završava se fatalno. Ako se bolesnik na vreme javi lekaru, neke bubrežne bolesti se mogu izlečiti, a neke se mogu lečiti kao hronične bolesti i na taj način značajno produžiti život bolesnika. Dijaliza je jedan od efikasniih zamena bubrežne funkcije i omogućava da bolesnik živi normalan životni vek, navodi dr Stanković Tošković.
Da bi se otklonile sumnje u ispravnost rada bubrega dovoljno je uraditi laboratorijske nalaze. Neke hronične bolesti stvaraju veći rizik po zdravlje bubrega i oboleli treba da budu na većem oprezu.
-Transplantacija je jedan od načina lečenja obolelih od terminalne bubrežne bolesti. Postoji transplantacija od živog srodnog i živog nesrodnog davaoca, i transplantacija sa kadavera (od preminule osobe, koja je preminula od nekog drugog uzroka, a bubrezi su joj bili zdravi). Veoma obimna dijagnostika se radi da bi se odabrao odgovarajući bubreg za transplantaciju. Da bi pacijenti, kojima je potrebna transplantacija organa, dobili organ, potrebno je da imamo mnogo više saglasnosti za doniranje organa (potpisanih donorskih kartica i pristanaka rodbine preminulih da se organi doniraju). Mnogo su veće šanse da će u životu zatrebati organ da nam se transplantira, nego da će naše organe posle smrti donirati nekom drugom, ističe dr Dragana Stanković Tošković.
-Provera bubrežne funkcije se može uraditi na vrlo jednostavan način kod izabranog lekara: merenje arterijskog pritiska (TA) i osnovni laboratorijski nalazi (krvna slika, urea, kreatinin, elektroliti, glikemija, urin). Ukoliko izabrani lekar proceni da postoje nepravilnosti u radu bubrega ili već ispoljeno bubrežno oboljenje, uputiće bolesnika nefrologu, koji će uraditi dodatne dijagnostičke metode. Hronični bolesnici kao što su oboleli od DM, HTA, policistične bolesti bubrega, bolesti prostate, kalkuloze mokraćnih puteva, infekcije i maligniteta urogenitalnog trakta, takođe se upućuju nefrologu na dalje dijagnostikovanje i lečenje. Takođe, u našem Mačvanskom regionu, postoji i bolest Endemska nefropatija, koja zahteva redovno kontrolisanje i lečenje kod nefrologa, kaže dr Stanković Tošković.
Transplantacija bubrega omogućava obolelom nov život. Međutim, kako je za nju potrebno ispuniti brojne uslove, dijaliza pacijentu pruža dug i kvalitetan život.
Da bi se otklonile sumnje u ispravnost rada bubrega dovoljno je uraditi laboratorijske nalaze. Neke hronične bolesti stvaraju veći rizik po zdravlje
-Transplantacija i hemodijaliza su načini lečenja terminalne bubrežne bolesti, koji mogu da se dopunjuju i primenjuju u različitim periodima života bubrežnog bolesnika. Transplantirani bolesnik, osim što mora da se redovno kontroliše i redovno uzima veoma specifičnu terapiju, može se osećati i funkcionisati kao zdrav čovek. Neki transplantirani bolesnici su se bavili i profesionalnim sportom, neki su dobili dete posle transplantacije, neki su se profesionalno ostvarili. Ekonomska dobit za društvo od transplantacije organa je velika. Ipak, to ne mora biti najbolji način lečenja za svakog bolesnika. Za svakog bolesnika se posebno određuje najbolji način lečenja, na osnovu brojnih parametara (osnovna bubrežna bolest, pridružene bolesti, obimnost oštećenja ostalih organa, itd.). Odlučuje se, dakle, za svakog pacijenta pojedinačno da li je bolja dijaliza ili transplantacija, ili konzervativno nefrološko lečenje. Ne treba zaboraviti ni to da i pacijenti na dijalizi mogu veoma dugo i kvalitetno živeti, pod uslovom da su se na vreme javili nefrologu, započeli dijalizu na vreme i da se pridržavaju preporučenih higijensko-dijetetskih mera, ističe dr Stanković Tošković.
Najčešće čujemo da neko ima pesak ili kamen u bubregu. Ovo su, takođe, veoma ozbiljna stanja koja, ukoliko se ne leče, mogu dovesti do prestanka rada bubrega.
-Pojava peska i kamena u bubrezima zahteva ozbiljno dijagnostikovanje i adekvatno lečenje da bi se sprečio razvoj hronične bubrežne bolesti, koja može progredirati do terminalnog bubrežnog otkaza, kaže dr Stanković Tošković.
Trenutno je u Opštpj bolnici Šabac na hemodijalizi 97 pacijenata, dok je 7 pacijenata na peritoneumskoj dijalizi. godišnje se u službi obavi oko 17.000 dijaliza, a u tri smene se radilo i sve vreme pandemije.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
