IVAN RADOVANOVIĆ, DIPLOMIRANI MUZIČKI PEDAGOG I VOĆAR IZ BOGATIĆA
Zadrugarstvo staro pomodarstvo
Harmoniku zamenio malinom. Sećanje na stare bašče i zimu kada su pucala stabla voća. Udruživanjem do novih tržišta, a sedmogodišnje iskustvo u voćarskoj zadruzi „Zekcir“, najbolja potvrda uspešnosti zajedničkog rada
Mačva nije samo žitnica Srbije, već i veoma pogodno tle za gajenje voća. I veliki mačvanski književnik Janko Veselinović je to primetio i između ostalog napisao da što god u mačvansku crnicu posadite, bogato rađa.
To na sopstvenom primeru potvrđuje i Ivan Radovanović iz Bogatića, diplomirani muzički pedagog koji je udobnu direktorsku fotelju u Kulturno obrazovnom centru u Bogatiću zamenio radom u malinjaku i proizvodnjom više vrsta drugog voća.Član je prve specijalizovane voćarske zadruge u Bogatiću. Njegova porodica počela je sa gajenjem maline pre 26 godina, kada je to bila retkost u Mačvi. Pored uobičajenih poljoprivrednih proizvoda za ovaj kraj, ugledno domaćinstvo Radovanovića na svojim njivama ima još jagode, kupine, višnje i šljive.
Njihov put sledili su i neki drugi mačvanski proizvođači, te je ovaj žitarski kraj ubrzo postao i voćarski.
Ovih dana, već se našao na njivi od dva hektara malina. Završava sa orezivanjem voća, čim je sunce granulo. Nema veze što vetar nemilosrdno duva i što je zbog toga hladnije nego obično. Ukazala se potreba boljeg organizovanja, sigurnijeg plasmana i brže naplate. Tako je pre sedam godina formirana Zadruga „Zekcir“.
-Iskustva su veoma pozitivna. Plasman osiguran, naplata brza. Uveren sam da proizvodnja voća ima veliku perspektivu u našem kraju. Samo naše domaćinstvo proizvede godišnje između 60 i 80 tona voća. Plasman i izvoz smo osigurali. Imamo za sada 70 kooperanata i godišnju isporuku voća oko 500 tona. Ovako udruženi možemo mnogo toga, kaže jedan od članova prve specijalizovane voćarske zadruge u Bogatiću Ivan Radovanović.
S nostalgijom govori o mačvanskim baščama( zasadi različitog voća na zemljištu, obično iza kuća, što je svojevremeno bila karakteristika mačvanskih domaćinstava), a seća se i jedne zime pre više od pola veka kada su od velike hladnoće „pucala“ stabla šljive.
Danas u svom domaćinstvu proizvodi i uspešno plasira na tržište više vrsta kvalitetnih voćnih rakija. U asortimanu se nađe slatko i džemovi, sve na prirodnoj bazi, od voća proizvedenog na njegovim njivama. Supruga Dragana je od prošle godine usavršila proizvodnju kupinovog vina.
S ushićenjem govori i o 2016. godini, kada je ukupan prihod od voća u ovom kraju iznosio osam miliona evra i kada je ta činjenica mnoge motivisala da u svom proizvodnom asortimanu imaju i voće. Računicom je došao do saznanja.
-Jedna solidna plata mogla se steći od 10 ari bašče, zaključuje i dodaje da žitarice nisu tako neprikosnovene na mačvanskim njivama. U poslednje vreme voće je sve prisutnije, pa se naš sagovornik pita, da li se to Mačvani danas vraćaju svojoj staroj ljubavi?
