Start kakav se poželeti može

Andrea Stojković iz Beograda, učenica završnog razreda gimnazije „Patrijarh Pavle“ u glavnom gradu je sasvim slučajno, posle škole jahanja, pod budnim okom čuvenog Josipa Kolara, baš na šabačkom hipodromu uspela da dodirne svoj svet iz mašte u sedlu Krasnodara.

Andrea stanuje blizu beogradskog hipodroma, gde uporno pokušava da usvoji znanja od iskusnih učesnika i poznavaoca konjičkog sporta. Imajući ovo u vidu bez obzira što je mlada i pripada nežnijem polu, a to je retkost u galopskom sportu, uspela je i posrećilo joj se.

Foto: "Glas Podrinja"

„Bacili su je u vatru“ u sedlo na leđima iskusnog Krasnodara. I nisu pogrešili. Za samo 1,32 sa pet stigla je na cilj prva, na opšte oduševljenje publike. Pobednički pehar našao se u njenim rukama. Krasnodar u pobedničkom padoku.

-Start kakav se samo poželeti može. Konjički sport volim od malena. Reklo bi se uzvraćena ljubav, ali uz dosta iskušenja, jer uloga džokeja je izuzetno zahtevna. Namera je da se ovome posvetim ozbiljnije, naravno koliko mi obaveze dozvoljavaju, kaže egzaltirano posle pobede u Šapcu, dok prima čestitke sa sviju strana.

Konjički sport je sav takav, vrlo neizvestan i zahtevan. Uzbuđenja ima na pretek, a sve se odluči veoma brzo. Osim što volim ove plemenite životinje, taj adrenalinski osećaj

Kad je, kako kaže malo „premotala film“ shvatila je šta je postigla. Pobedi u Šapcu se nije nadala. Šta više iznenadili su je pozivom da jaše u veoma zahtevnoj trci.

-Konjički sport je sav takav, vrlo neizvestan i zahtevan. Uzbuđenja ima na pretek, a sve se odluči veoma brzo. Osim što volim ove plemenite životinje, taj adrenalinski osećaj koji je u galopu prisutan me posebno privlači, dodaje Andrea.

U daljem obrazloženju svoje uloge džokeja ističe da ni u konjičkom sportu ne postoji „pardon, budući da se svi trude da pobede.

-Svi smo tu jednaki. Tako se u žaru borbe i ophodimo jedni prema drugima. Ne treba zaboraviti da smo mi rivali, a fer-plej postoji i naravno poštovanje...

Uspeh u trci u Šapcu za Uskrs povećao je Andreine želje u ovom dinamičnom sportu. Podgrejao je i nadu da i dalje bude u vrhu. Naravno to neće biti lako, bez obzira što ostaje privrženost i nastojanje da sazna što više, a „džokejskih tajni“ je na pretek.

Foto: "Glas Podrinja"

-Pred trku džokej prima instrukcije od trenera. Shodno tome se i ponaša. Ali davno je rečeno da je trka velika zbrka i tu treba donositi odluke brzo i promišljeno. Naravno mora da postoji i ta sinhronizacija pokreta između džokeja i konja. To mnogo znači i često je presudno, dodaje naša sagovornica.

Za travnatu stazu hipodroma u Šapcu kaže da je dosta udobna i bezbedna.
-Primetno je da je održavaju redovno i smišljeno. Sigurno je omiljeno mesto za jahanje. Moja želja je da nastavim dalje i nastojaću da treninge jahanja uskladim sa obavezama, zaključuje na kraju.