Reč stručnjaka
Razlozi poleganja ozimih useva
Osnov za kvalitet i prinos bilo koje poljoprivredne kulture je prvenstveno dobro poznavanje uslova u kojima se obavlja proizvodnja na šta prevashodno utiče kvalitet zemljišta, plodnost, odnosno fizičke, hemijske i mehaničke osobine zemljišta, pravovremena i pravilna obrada zemljišta, kao i dodatna mineralizacija koja treba da obezbedi dovoljne količine hraniva. Svakako ne može se izbeći sve veći uticaj klimatskih prilika. Kada bi sve funkcionisalo po optimalnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju, ostvarila bi se maksimalna dobit.
Poleganje pšenice i ostalih ozimih kultura može biti uslovljeno sa nekoliko bitnih grešaka koje poljoprivrednici mogu napraviti, a koje ćemo ovde navesti:
1. Obzirom da poljoprivrednici ne obave agrohemijsku analizu zemljišta, to unošenje hraniva može biti štetno, kako u smislu nedovoljne, tako i u smislu prekomerne mineralizacije zemljišta. To znači da poljoprivrednici većinom, đubriva ne unose u jesen pri zimskoj obradi, pa onda pokušavaju da ozimim usevima nadoknade azot u proleće prihranom, pri čemu smatraju da će tako vratiti propušteno. Takva prekomerna količina azota u prihrani, može izazvati preveliku bujnost pri čemu su takve biljke neotporne, kako na bolesti još više na poleganje.
2. Osim toga, upotreba novih i stranih sorti kod nas rasprostranjenih semenskih kuća, ukazuje na nedovoljno ispitane sorte i hibride koje treba da su prilagođene svim našim uslovima, a kako ih poljoprivrednici koriste za setvu, što je i dobro pri uvođenju novog sortimenta, treba obratiti pažnju na količinu, odnosno setvenu normu koja se mora ispoštovati, jer u suprotnom pri nepoštovanju i upotrebi veće količine semena nego što je potrebno, ostvaruju se gusti sklopovi koji dovode do poleganja.
3. Jako rana setva, pregusta setva, prevelika doza azotnog đubriva, a mala fosfora i kalijuma, ili samo prevelika količina azota u jednom navratu je sve češća primena naših poljoprivrednika pri đubrenju ozimih useva, pri čemu ne znaju da takvim delovanjem negativno utiču na biljke. Biljke usled guste setve se izdužuju, usled velikih količina azotnih đubriva više bokoraju, izdužuju se i usled zasenjivanja tražeći svetlost više rastu, a to sve dovodi do poleganja. Pravilno đubrenje fosforom i kalijumom u velikoj meri sprečava poleganje, jer povećava razvijenost korena i otpornost prema lomljenju i savijanju na donjim člancima na stablu koji postaju deblji i elastičniji.
4. Slab korenov sistem može (usled nedovoljne količine fosfora i kalijuma) još biti razlog poleganja u smislu dubine setve koja ne dovodi do pravilnog ukorenjavanja, nego seme ostaje na površini parcele.
5. Takođe, obilne kiše u maju, praćene jakim i olujnim vetrom, mogu izazvati poleganje pšenice.
6. Na poleganje može uticati i nedostatak osunčanosti u februaru i martu.
7. Svojstva zemljišta, (lakša, peskovita ili teža, glinovita), takođe mogu uticati na poleganje,
8. Jak napad bolesti i štetočina se obično javlja usled nedovoljne primene sredstava za zaštitu u vreme pojave. Poljoprivrednici treba da obrate pažnju na prvom mestu pri zasnivanju useva na pravilnu agrotehniku koja odgovara izabranom sortimentu, a podrazumeva dubinu obrade, vrstu i količinu đubriva, količinu semena za setvu, kao i vrstu i vreme tretmana herbicidima i fungicidima.
Savetuje se da poljoprivrednici imaju u vidu sve predočene uslove koji mogu dovesti do negativnih posledica kako na prinos, tako na ekonomsko finansijski gubitak na poljoprivrednom gazdinstvu. Savet uvek mogu dobiti u poljoprivredno-savetodavnoj službi, gde će im se na pravi način objasniti sve što je u njihovom interesu.
Poleganje pšenice i ostalih ozimih kultura može biti uslovljeno sa nekoliko bitnih grešaka koje poljoprivrednici mogu napraviti, a koje ćemo ovde navesti:
1. Obzirom da poljoprivrednici ne obave agrohemijsku analizu zemljišta, to unošenje hraniva može biti štetno, kako u smislu nedovoljne, tako i u smislu prekomerne mineralizacije zemljišta. To znači da poljoprivrednici većinom, đubriva ne unose u jesen pri zimskoj obradi, pa onda pokušavaju da ozimim usevima nadoknade azot u proleće prihranom, pri čemu smatraju da će tako vratiti propušteno. Takva prekomerna količina azota u prihrani, može izazvati preveliku bujnost pri čemu su takve biljke neotporne, kako na bolesti još više na poleganje.
2. Osim toga, upotreba novih i stranih sorti kod nas rasprostranjenih semenskih kuća, ukazuje na nedovoljno ispitane sorte i hibride koje treba da su prilagođene svim našim uslovima, a kako ih poljoprivrednici koriste za setvu, što je i dobro pri uvođenju novog sortimenta, treba obratiti pažnju na količinu, odnosno setvenu normu koja se mora ispoštovati, jer u suprotnom pri nepoštovanju i upotrebi veće količine semena nego što je potrebno, ostvaruju se gusti sklopovi koji dovode do poleganja.
3. Jako rana setva, pregusta setva, prevelika doza azotnog đubriva, a mala fosfora i kalijuma, ili samo prevelika količina azota u jednom navratu je sve češća primena naših poljoprivrednika pri đubrenju ozimih useva, pri čemu ne znaju da takvim delovanjem negativno utiču na biljke. Biljke usled guste setve se izdužuju, usled velikih količina azotnih đubriva više bokoraju, izdužuju se i usled zasenjivanja tražeći svetlost više rastu, a to sve dovodi do poleganja. Pravilno đubrenje fosforom i kalijumom u velikoj meri sprečava poleganje, jer povećava razvijenost korena i otpornost prema lomljenju i savijanju na donjim člancima na stablu koji postaju deblji i elastičniji.
4. Slab korenov sistem može (usled nedovoljne količine fosfora i kalijuma) još biti razlog poleganja u smislu dubine setve koja ne dovodi do pravilnog ukorenjavanja, nego seme ostaje na površini parcele.
5. Takođe, obilne kiše u maju, praćene jakim i olujnim vetrom, mogu izazvati poleganje pšenice.
6. Na poleganje može uticati i nedostatak osunčanosti u februaru i martu.
7. Svojstva zemljišta, (lakša, peskovita ili teža, glinovita), takođe mogu uticati na poleganje,
8. Jak napad bolesti i štetočina se obično javlja usled nedovoljne primene sredstava za zaštitu u vreme pojave. Poljoprivrednici treba da obrate pažnju na prvom mestu pri zasnivanju useva na pravilnu agrotehniku koja odgovara izabranom sortimentu, a podrazumeva dubinu obrade, vrstu i količinu đubriva, količinu semena za setvu, kao i vrstu i vreme tretmana herbicidima i fungicidima.
Savetuje se da poljoprivrednici imaju u vidu sve predočene uslove koji mogu dovesti do negativnih posledica kako na prinos, tako na ekonomsko finansijski gubitak na poljoprivrednom gazdinstvu. Savet uvek mogu dobiti u poljoprivredno-savetodavnoj službi, gde će im se na pravi način objasniti sve što je u njihovom interesu.
Dipl.ing. GORDANA REHAK PSSS Šabac
Najnoviji broj
11. april 2024.
