Legedarni majstor Voja

U Boboviku svoje 68 leto broji Vojislav Živanović i zbira sećanja na posao koji je zavoleo još od ranih dana. Zvuk šivaće mašine mu je kaže postao najbolja muzika. A sve je počelo šegrtovanjem, zlata vrednim, 14.maja 1969.godine u čuvenoj Balkanskoj ulici u Beogradu. Znanje je pekao i ispekao. Zanat je izučio 1972.godine i postao majstor koji je od svog Bobovika stigao i do Pariza, bio čak u Berlinu a radio i u Beogradu, Zemunu, u Vladimircima imao radnju a potom do penzije radio u svom Boboviku.

I sada se priča o odelima i ženskim komletima koje je veštinom majstora od ugleda radio od materijala koji je birala mušterija pa i od same kože. Haljine i suknje i tako sve redom, još se sećaju mnogi da kako se govorilo dubi, narodski rečeno. I sada za svoju dušu sedne za mašinu a uz prepoznatljiv osmeh dodaje samo da ga želja mine i da joj zvuk čuje:

„Imao sam zahvaljujući zanatu bogat život i brojne uspomene. Srećan sam što sam stekao dobre prijatelje a porodica mi je bila i ostala najveće uporište. Što bi se reklo ceo svet obiđoh pa i do Pariza dođoh. Žao mi je samo što mladi neće u krojače a ja opet svoj život ni za šta menjao ne bih“, kaže legendarni majstor Voja koji svakog dočekuje osmehom i lepom reči i širi optimizam i na pragu osme decenije života.