27. oktobar 2022.27. okt 2022.
Građani: Dvosmisleni odgovori na konkretna pitanja, Foto: "Glas Podrinja"

Građani: Dvosmisleni odgovori na konkretna pitanja, Foto: "Glas Podrinja"

JAVNA RASPRAVA U „ELIKSIRU“ POVODOM SKLADIŠTENjA OTPADA

Ne želimo opasan otpad u Šapcu, kažu građani, radimo po Zakonu tvrde u „Eliksiru“

Sa dugotrajne i oštre rasprave predstavnika „Eliksira“ i građana, čini se, niko nije otišao zadovoljan. Većina pitanja je ostala otvorena, razvoj situacije sledi
Sedmica za nama protekla je u znaku javne rasprave rukovodstva „Eliksira“ i predstavnika građana i građanskih udruženja povodom skladištenja opasnog i neopasnog otpada u objektima kompanije u Šapcu. Nakon dvočasovnog debatovanja, konkretnih zaključaka i dogovora nije bilo. Predstavnici kompanije tvrde da sve rade u skladu sa republičkim zakonima, dok građani u dobijene odgovore ne veruju.

Šapčanima su podršku pružili i građani Barajeva, koji su na događaju izneli podatak da je „Eliksir“ kupio firmu „Juni risk“ iz Barajeva, koja je, kako navode, „najveći pogon za preradu industrijskog otpada u ovom delu Evrope i radi tehnologijom kojom se radi samo u Srbiji“ i izrazili bojazan da će se otpad skupljen u Šapcu prerađivati u Beogradu.

Evropska zelena partija: ministarstvo, adresa za primedbe, Foto: "Glas Podrinja"


Na sastanak nisu došli predstavnici Evropske zelene partije, jer kako su naveli ovde je bila reč o „školskom primeru greenwashing kampanje koja neće uticati na već sprovedenu proceduru dobijanja dozvole“. Oni su se okupili ispred kapije „Eliksira“ i apostrofirali da je adresa na koju treba uputiti primedbe Ministarstvo.

Nakon svega, oglasili su se i predstavnici grada. Gradonačelnik Šapca, dr Aleksandar Pajić, poziva na novu javnu debatu „kako bi svi došli do najboljeg rešenja“.

Pitanja i odgovori
Povod za debatovanje je nezadovoljstvo građana. Nemir je izazvala informacija da će se u Šabac uvoziti otpad iz EU, spekulacije oko strukture istog i blizina gradskog jezgra lokaciji namenjenoj za odlaganje otpada.

Rukovodstvo “Eliksira”: Sve radimo po zakonu Republike Srbije, Foto: "Glas Podrinja"


-Prva dozvola i skladište su ishodovani 2019. godine, da bi nakon dve godine dobili dozvolu za drugo skladište. Naši ukupni kapaciteti su oko 6.000 tona opasnog otpada i mi smo taj posao započeli i radimo ga. Objekti su potpuno tehnički opremljeni, pod video nadzorom, opremljeni protivpožarnom jedinicom. Pre nego što smo uopšte počeli da se bavimo ovom delatnošću ispunili smo i druge tehničke parametre, naveo je Igor Radoš, direktor „Eko lagera“, ogranka „Eliksira“ koji se bavi upravljanjem otpadom.

-Mi se bavimo skladištenjem industrijskog opasnog i neopasnog otpada. Nemamo dozvolu za skladištenje ni medicinskog, ni infektivnog, ni radioaktivnog, niti otpada koji ima nisku tačku paljenja. Sav otpad koji dolazi kod nas je prikupljen na teritoriji Republike Srbije- navela je Jovana Petrović, menadžer za regulatorne odnose kompanije „Eliksir“.

-Uvoz otpada iz EU je besmislica. Zakon to ne dozvoljava, a i da možemo ne bismo to radili- istakao je naveo je Stefan Komazec, direktor „Eliksir Zorke“.

Ispostavilo se da mnogi građani, nisu znali ni da se u objektima „Eliksira“ već skladišti opasni otpad. U toku je skupljanje dokumentacije za proširenje kapaciteta skladištenja, dok je Studija uticaja nadležnim predata u junu, a javna rasprava obavljena onlajn.

-Ja sam 12 sati bez interneta i hoću da učestvujem u javnoj raspravi, ali nemam signal. Sprečili ste me da učestvujem- istakao je Dragan Ivanović iz Udruženja građana „Razum“, na konstataciju rukovodstva Fabrike da je poziv za javnu raspravu bio objavljen u medijima, kao i da je odluka Ministarstva zaštite životne sredine bila na koji način će se ova javna rasprava obaviti.

-Transport se vrši preko mosta, kamionima, malte ne kroz centar grada. Šta ako se dogodi saobraćajna nezgoda, koje su garancije? Gde će se čistiti vagoni vozova od otpada koji prevoze, pitao je Ivanović.

Odgovoreno mu je da se otpad ne prevozi u rinfuzi, nego u propisanoj ambalaži i da se tako predaje na finalno zbrinjavanje, te da transport obavljaju kuće koje za to imaju dozvolu Ministarstva i da oni odgovaraju za prevoz.

Poziv gradonačelnika
Gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić u utorak je pozvao na novu javnu debatu kako bi svi zajedno došli do najboljeg rešenja.

Foto: "Glas Podrinja"


-Prateći dešavanja i debatu između kompanije “Eliksir Zorka”, ekoloških udruženja i zabrinutih građana Šapca kao gradonačelnik smatram da je potrebno ponovo organizovati javnu raspravu na predlog studije uticaja na životnu sredinu koja se ranije održala onlajn.
Grad Šabac će se u što kraćem roku založiti kod Ministarstva zaštite životne sredine za organizovanje ponovljene javne rasprave. Pozivam zainteresovane građane, ekološka udruženja, Ministarstvo zaštite životne sredine i kompaniju “Eliksir Zorka” da svojim učešćem u argumentovanoj raspravi dođemo do najboljeg rešenja, navodi se u saopštenju gradonačelnika.


Rukovodstvo „Eliksira“ je prihvatilo kao dobru ideju da i oni kontrolišu prevoz radi veće sigurnosti i kako ne bi došlo do neželjenih situacija, kakve su se ranije u našoj zemlji dešavale.
Đorđa Aleksića je interesovalo da li se uvoze otpadne kiseline i da li će one biti korišćene u procesu proizvodnje, odnosno, da li će se otpad koji se dovozi u Šabac koristiti u proizvodnji veštačkog đubriva. Takođe i da li imaju dozvolu za uvoz kiseline, ali i dozvolu da koriste otpad u procesu proizvodnje.

- Garantujemo da koristimo hemikalije koje su odgovarajuće. Imamo dozvolu da koristimo otpadne kiseline i koristimo ih, ali ih ne uvozimo, otpad iz skladišta nećemo koristiti u proizvodnji đubriva to su odvojene delatnosti- rekli su Radoš i Komazec.

Pitanje lokacije
-Sporna je uopšte ideja da se u gradu sa 100.000 ljudi, koji ima najveći rezervoar pijaće vode, i Mačvi koja je najveći proizvođač hrane u Srbiji, skladišti otpad. Koji je rezon da se ovde nešto skladišti, a da se ne prerađuje, pitao je Božidar Katić, a na njegovu konstataciju se nadovezalo još nekoliko građana:

-Da li vi kao ozbiljna firma znate da skladištenje opasnog otpada ne treba da bude u naseljenom mestu, nego negde gde nema podzemnih tokova i da ne sme biti blizu velikih vodenih tokova. Da li postoji mogućnost da izmestite skladište van naseljenog mesta, van rečnih tokova, akscidenti postoje uvek. Ukoliko se nešto desi ugrožena je Sava, tim i Beograd. Kada su bile poplave bio bi ugrožen ceo Region da je Šabac poplavljen, zbog toga što je ovde svašta skladišteno, rekla je jedna od građanki.

Predstavnici kompanije su naveli da su u industrijskoj zoni i da su objekti tehnički opremljeni za skladištenje opasnog otpada, te da je planom detaljne regualcije dozvoljeno da otpad bude na lokaciji „Zorka boja“, a da su dozvolu dobili od države.

Negodovanje prisutnih izazvala je informacija da niko od prisutnih rukovodioca „Eliksira“ nije iz Šapca, na šta je odreagovano podatkom da su oni samo predstavnici 570 zaposlenih koji su iz ovog grada.

Skladište u Šapcu, a kuda dalje?
Građane Barajeva je interesovalo, gde će ići otpad nakon godinu dana, za koliko „Eliksir“ ima dozvolu da ga drži u skladištu, s obzirom da će energana u Prahovu početi da radi tek za dve godine?

-Otpad će se nakon godinu dana predavati operaterima koji imaju dozvolu, da li „Juni risku“, „Lafardžu“ ili će ići u izvoz. Postoji dozvola za izvoz opasnog otpada, odgovorila je Jovana Petrović.
Od 2024. godine otpad će se transportovati iz Šapca u Prahovo, gde će biti završena energana koja će spaljivati opasan i neopasan otpad i tu energiju koristiti za grejanje.

Nezadovoljstvo
Sa dugotrajne i oštre rasprave predstavnika „Eliksira“ i građana, čini se da niko nije otišao zadovoljan. Većina pitanja je ostala i dalje otvorena, a dalji razvoj situacije tek sledi.

-Stekao se utisak da oni nisu iskreni prema nama, zbog dvosmislenih odgovora koje su davali na konkretna pitanja. Odgovori su im često bili kontradiktorni. Da su želeli da budu iskreni pozvali bi nas na početku, da zajedno nađemo najbolje rešenje, a ne sada kada je sve gotovo. Svakom je jasno da skladištenje opasnog otpada ne može biti potpuno bezbedno. Ko garantuje da se neće ponoviti situacija kakva nas je zadesila 2014. godine. Zbog toga je ovo skladište trebalo da bude izmešteno van naselja i na neki viši teren, rekao je Dragan Nenadović, jedan od predstavnika građana, nakon završenog sastanka.
M.M.

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa