Dečija prava

Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta, koja je usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 20. novembra, 1989. godine. Konvencija o pravim deteta kaže da je dete svako ljudsko biće koje još nije punoletno. Konvencija predviđa četiri kategorije prava: pravo na obezebeđenje, zaštitu, participaciju i prevenciju.

Deca imaju pravo da budu upoznata sa svojim pravima. Niko nema pravo da decu diskriminiše na osnovu pola, rase, jezika, vere, nacionalnog ili etničkog porekla. Deca sa invaliditetom i drugim smetnjama u razvoju, imaju pravo na posebnu negu.

Obezebeđenje sadrži pravo na život, rast i razvoj, pravo svakog deteta da ima određeno lično ime, državljanstvo, pravo deteta da zna ko su mu roditelji i da se roditelji staraju o njemu, pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu. Iz ovog prava prostiče i najbolji interes deteta a to je da ga odgajaju njegovi roditelji i da se roditelji staraju o svom detetu, osim ukoliko to pravo nije ugroženo neadekvatnim roditeljskim staranjem. Zaštita podrazumeva pravo na zaštitu od svake fizičke, seksualne i psihološke eksploatacije deteta i zaštitu od nasilja. Participacija podrazumeva građansko pravo i slobodu deteta kao aktivnog učesnika, da se čuje njegovo mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču, u skladu sa njegovim godinama i zrelošću.

Pravo deteta je u međusobnoj korelaciji sa obavezama i dužnosti roditelja a to znači da ono što predstavlja dužnost i obevezu roditelja jeste ujedno i pravo deteta.

U svom svakodnevnom radu i praksi, u okviru Službe za zaštitu dece i mladih, svedoci smo čestih situacija u kojima su osnovna prava deteta ugrožena, Foto: "Glas Podrinja"

U svom svakodnevnom radu i praksi, u okviru Službe za zaštitu dece i mladih, svedoci smo čestih situacija u kojima su osnovna prava deteta ugrožena i to od strane roditelja, drugih članova porodice ili socijalnog okruženja. Zadatak i obaveza organa starateljstva je da u svakoj takvoj situaciji zaštiti prava i najbolji interes deteta, koji podrazumeva preduzimanje mera i zakonskih ovlašćenja, u odnosu prema detetu ali i prema roditeljima, kako bi se zaštitilo svako dete, čija su prava ugrožena a roditeljima i porodici pružila podrška u cilju prevazilaženja nastalih problema.

Mal. deca su često žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja, često su u konfliktu lojalnost između svojih roditelja, koji su u postupku razvoda braka ili postarazvodne krize. U tim situacijama, mal. deca često doživljavaj emotivne i psihološke krize, što se često reflektuje na njihovo buntovno ponašanje u školi, porodici ili socijalnom okruženju.

Svaki roditelj treba da poštuje potrebe svog deteta ali i svoje lične potrebe, da stvara sigurno i bezbedno okruženje u kome se dete oseća sigurno, zaštićeno i voljeno. Potrebno je da roditelj pokaže spremnost da čuje svoje dete i na taj način stvori odnos poverenja sa detetom kao i da ističe ono što je dobro kod deteta. Potrebno je da roditelji postavljaju pravila u okviru svoje porodice, u dogovoru sa decom i ostalim članovima porodice i jasno definišu šta je prihvatljivo ponašanje a šta nije. Roditelji treba da izbegavaju uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i fizičko kažnjavanje deteta. Vaspitanje zasnovano na kažnjavanju, strahu i nasilju proizvodi nasilje i strah kod deteta, koje dete reflektuje i na odnos, prema sebi i prema drugima, često i tokom čitavog svog života.

Vaspitanje zasnovano na ljubavi, poštovanju i poverenju, nemerljiv je ulog koji roditelj daje svom detetu i stvara osnov za zdrav razvoj ličnosti. Dobra porodica će nam omogućiti da bolje poznajemo sebe, da kroz život idemo samostalno i hrabro, pružajući sebi prostor za rast, istovremeno dozvoljavajući i drugima da se razvijaju.

Jedna lepa i mudra izreka kaže „ono što dotakneš ljubavlju, ljubav postaje“. Pokažite svom detetu da ga volite, iskreno i bezuslovno, svaki dan i tako će vam dete i uzvratiti.
(U tekstu korišćeni delovi Konvencije o dečjim pravima)