Malinina mušica izdanka
Najvažnije je suzbiti pojavu prve generacije
Ovo je ekonomski značajna štetočina na malini, kako kod nas tako i u celoj Evropi. Malinina mušica izdanka ima 4-5 generacija a razviće jedne generacija varira od 40- 60 dana. Larve se nalaze na izdanku, lutka u zemljištu a imago u zoni reda. Let imaga počinje krajem aprila, odnosno prve nedelje maja. Sledeća generacija se poklapa sa fenofazom početka zrenja maline.
Štetočina izaziva cecidiozno sušenje maline i primarne štete nastaju kao posledica ishrane larvi neposredno ispod epidermisa izdanaka, a sekundarne su posledice gljivičnih infekcija. Malinina mušica pri jakom napadu može da uništi i do 90% roda maline. Bušenjem tunela kroz lastare nanosi direktne štete zasadu, a indirektno prave rane za ulazak gljiva prouzrokovača bolesti. Cecidiozno sušenje nastaje posle ishrane larvi malininine mušice na jednogodišnjim i dvogodišnjim izdancima. Mehanička oštećenja a naročito ona nastala tokom mehanizovane berbe pospešuju razvoj ove štetočine. Na mestu ishrane larve dolazi do promene boje biljke i ona dobija ljubičastu boju. Kada završi razvoj, napušta biljku i spušta se u zemlju na dubinu od 1- 4cm gde se učauri i pretvori u odraslog insekta. Ceo taj proces može da traje oko 50 dana u proseku, sve u zavisnosti od vremenskih uslova.
Mere suzbijanje podrazumevaju pre svega dobro poznavanje biologije štetočine a najvažnije je suzbiti pojavu prve generacije. Praćenje pojave prve generacije može se vršiti feromonskim klopkama ili pregledom malinjaka koji se vrši u jesen zasecanjem 30-40 izdanaka do osnove i skidanjem kore. Ako se u donjem delu izdanka uoče tamne zone i pruge, to je znak sigurnog prisustva ove štetočine.
Preventivno se treba u zimskom periodu okopati zemlja oko malina, pošto malinina mušica zimu provodi ukopana u zemlji. U slučaju da se nisu primenjivale feromonske klopke ili radili neophodni pregledi, insekticidni tretman se radi kada su izdanci visine 25-30 cm po prvi put, a tretman ponavlja za dve nedelje. Zaštita maline posle berbe odgovarajućim insekticidima je nephodna mera koja značajno utiče na suzbijanje malininine mušice.
Štetočina izaziva cecidiozno sušenje maline i primarne štete nastaju kao posledica ishrane larvi neposredno ispod epidermisa izdanaka, a sekundarne su posledice gljivičnih infekcija. Malinina mušica pri jakom napadu može da uništi i do 90% roda maline. Bušenjem tunela kroz lastare nanosi direktne štete zasadu, a indirektno prave rane za ulazak gljiva prouzrokovača bolesti. Cecidiozno sušenje nastaje posle ishrane larvi malininine mušice na jednogodišnjim i dvogodišnjim izdancima. Mehanička oštećenja a naročito ona nastala tokom mehanizovane berbe pospešuju razvoj ove štetočine. Na mestu ishrane larve dolazi do promene boje biljke i ona dobija ljubičastu boju. Kada završi razvoj, napušta biljku i spušta se u zemlju na dubinu od 1- 4cm gde se učauri i pretvori u odraslog insekta. Ceo taj proces može da traje oko 50 dana u proseku, sve u zavisnosti od vremenskih uslova.
Mere suzbijanje podrazumevaju pre svega dobro poznavanje biologije štetočine a najvažnije je suzbiti pojavu prve generacije. Praćenje pojave prve generacije može se vršiti feromonskim klopkama ili pregledom malinjaka koji se vrši u jesen zasecanjem 30-40 izdanaka do osnove i skidanjem kore. Ako se u donjem delu izdanka uoče tamne zone i pruge, to je znak sigurnog prisustva ove štetočine.
Preventivno se treba u zimskom periodu okopati zemlja oko malina, pošto malinina mušica zimu provodi ukopana u zemlji. U slučaju da se nisu primenjivale feromonske klopke ili radili neophodni pregledi, insekticidni tretman se radi kada su izdanci visine 25-30 cm po prvi put, a tretman ponavlja za dve nedelje. Zaštita maline posle berbe odgovarajućim insekticidima je nephodna mera koja značajno utiče na suzbijanje malininine mušice.
Slobodan Gošić PSSS Šabac
Najnoviji broj
18. april 2024.
