1. decembar 2022.1. dec 2022.
Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Neobična priča o Stefanu Krajčinoviću

Stefanov šareni svet znanja

Kada bi na rođenju majka mogla poželeti samo jedan najkorisniji poklon na svoje dete, to bi bila radoznalost (Elenor Ruzvelt). Nikada ne treba prestati sa postavljanjem pitanja, radoznalost ima svoj samostalni razlog za postojanje. Nemam nijedan poseban talenat, samo sam jako i konstantno radoznao (Ajnštajn)
Početak znanja nije učenje, već znatiželja, radoznalost u kojoj se krije zadovoljstvo zbog rešavanja jedne misterije (što je zapravo svako pitanje) što iz nekog razloga okupira pažnju. Svet deteta je šaren, ispunjen detaljima, a svaki prizor je potencijalno jedna priča i još jedna vrata na koja će pokucati u želji da mu se otvore kako bi se pred njim prikazao još jedan prostor svakodnevice. Kao svesna bića mališani ne mogu biti zadovoljni samo spoznajom oblika, jer izgled je svega jedan aspekt bilo čega, oni žele da znaju šta je to što su okom upoznali, zbog čega je baš to tu i zašto je važno.

Mali Stefan Krajčinović je tek na polovini između treće i četvrte godine života. Svi dosadašnji dani ispunjeni su potragom za odgovorima na pitanja koja se u njemu množe iz dana u dana. Odgovor se ureže u sećanje i već sada je mališan istinska riznica znanja kakvo ne bi ste mogli pretpostaviti da postoji kod nekoga njegovih godina. Prepoznaje svaku zastavu sveta, uključujući i one manje poznate, potom pozicije apsolutno svih država, čak i teritorija koje su toliko male da ne mogu stati na kartu sveta. Glavne gradove nepogrešivo povezuje sa državama čiji su centri, imena ulica svog grada sa ličnostima koje ih nose. Biste, spomenici i spomen obeležja znamenitih osoba u Šapcu retko se nalaze u ulicama koje nose njihova imena, ali Stefan tačno zna lokacije. Fotografije svih poznaje na prvi pogled. Poznati su mu stihovi pesama za sve uzraste, muzičke bravure, od dečjih pesama, preko popularne muzike do rukoveti Stevana Stojanovića Mokranjca. Saobraćajne znake poznaje bez izuzetka i još mnogo, baš mnogo toga...

Jedna od pasija Stefanove majke su motivacione crtice i aforizmi. Inspiracije je na svakom koraku, ali i u danima sa decom.
Zašto uvek mislimo da nam sreću kradu drugi? Sreća koja je nas zaobišla ne znači da je ukradena već da nam nije ni pripadala.
Svaki dan je jedinstven i neponovljiv. Svaki dan je danas i nikada više.
Ako padnete važno je da što pre ustanete. Dok ležite može se samo desiti da vas još neko pregazi.
Ako želiš da dođeš do cilja, moraš ga prvo imati.


-Svako interesovanje koje je iskazao bilo je na njegovu incijativu. Suprug i ja smo odlučili da nijednog trenutna ne namećemo saznanja, već da sledimo njegovu radoznalost. Na mnoga pitanja ni mi nismo zanali odgovor, ali je blagoslov što živimo u vremenu interneta kada je znanje na jedan ili dva klika, te svaki odgovor brzo nađemo i utolimo tu glad za znanjem – govori nam Stefanova majka Jelena.
Većinu slova azbuke i abecede je poznavao pre nego što je znao da ih izgovori. Pokazao bi rukom koje ga interesuje, a uz odogovor roditelja, usledio bi i pojam koji počinje tim glasom. Pre nego je naučio da izgovori slovo Š, umeo je da ga pokaže, a potom rukom dodirne teme, mesto za šešir. Danas zna glasove oba pisma. Uspešno ih spaja u reči. Ukoliko su još suviše komplikovane za izgovor, pronađe kreativan put da je kaže na svoj način.

Stefanov šareni svet počinje u iznajmljenom domu koji deli sa majkom, ocem i mlađim bratom Nemanjom, koji je tek nedavno stigao. U tom mikro univerzumu svuda oko njega su crteži omiljenih junaka animiranih filmova, portreti znamenitih ličnosti i jedan njegov. Sve su to dela oca Darka, kapetana prve klase, zapslenog pri Vojsci Srbije i majke, po struci zdravstvene radnice i prvog lajf kouča u Šapcu, koji u sebi nose talenat za slikarstvo.

-Želeo sam da se bavim slikarstvom, pre svega portretima i ikonama, međutim nije bilo interesovanja kod drugih. Uz Stefana sam našao način da budem motivisan, kreativan i da negujem stvaralaštvo u kojem uživam – naglašava tata Darko.

Foto: Privatna arhiva


Po smernicama prvenca su sobu pretvorili u radionicu znanja gde je na svakom koraku novi izvor odgovora na bezbroj pitanja. Knjige, male enciklopedije, zbirke pesama, kartice znanja iz različitih oblasti, interaktivne mape, fotografije znamenitih ljudi, bukvar...

-Konstantno zajedno učimo, a živimo i vrlo zdravo, jer nas Stefan vodi u duge šetnje različitim ulicama (smeh). Uvek insistira da upozna celu ulicu, od početka do kraja, detalje koji se u njoj nalaze, a tek kada sve to savlada prelazi u narednu. Kada nauči, upamti, to ostaje kod njega u celini u sećanju i prelazimo na sledeću. Generalno princip učenja kod Stefana je takav da interesovanje za novo znanje traje dokle god ne upamti sve što mu je važno. Kada to učini, odabere sledeću oblast.

Šta je tajna njegovog znanja, na koji način trogodišnjak obrađuje informacije tako da one ostanu u celini u sećanju, kako ih reprodukuje na različite, ali uvek ispravne načine, roditelji ne znaju. U budućnosti planiraju test inteligencije, međutim nema razloga za žurbu. Primarni zadatak je da prate interesovanja koja iskazuje i zajedno dolaze do odgovora na nedoumice.

-Svako dete je jedna priča, ne postoji univerzalno pravilo odgajanja. Roditelji biraju ono za koje misle da je najbolje, niko ne može dete voleti više od njih. Najiskrenije verujem da je potencijal u svakom detetu i potrebno je biti potpora da se on iskaže u punoj meri. Odlučili smo da sledimo svako njegovo interesovanje, nebitno da li će i kada o tome učiti u vrtiću, školi ili kasnije, samo dete će rasporediti sve u sebi, no shvatili smo da bi bio razočaran ukoliko ne bi imao našu podršku u toj potrazi za odgovorima.

Nije ovo samo vreme informacionih tehnlogija, već i finansisjkog imperativa gde je potraga za materijalnim nemilosrdna u otimanju vremena. Najteži zadatak je uskladiti sve. Roditelj neminovno sve vreme koje preostane posvećuje detetu, međutim najteža bitka je obezbediti da tog „preostalog“, a u stvari najvažnijeg vremena bude što više, te da se sve teskobe dana odbace kada se zakorači u dom.

- Glavno je neograničeno strpljenje. Na svako pitanje postiji odgovor. „Ne znam“ je apsolutno prihvatljivo, ali nema razloga da bude konačno. Kao i svi, tako ni Stefan ne može da se u trenutku seti nekog odgovora kada mu postavim pitanje, ali koliko god treba sačekam da se sam seti. Smatram da je to dokaz poverenja između nas. Kao što mi podižemo njega, tako i Stefan uči nas i ne mislim da je izuzetak po tome, to vidim kao generalno pravilo u odnosu roditelj – dete.

Stefan je zaljubljenik u znanje i svaka infomacija donosi radost koju nesebično deli sa drugima. Dobro je upoznao interaktivnu mapu i sebi je nametnuo novi izazov, to je da bude brži od nje u pronalaženju odgovora na pitanja koja krije priča o državi na čiju teritoriju je prislonio prst.

- Stefan je radoznao, željan znanja, kao i svako dete ima svoje „bubice“ koje treba ispraviti vremenom. Trudimo se da uvek imamo dogovor sa njim, gde nas on neće poslušati iz straha od kazne, već zato što razume da je dogovor za njegovo dobro. Želimo da tako nastavimo i u kasnijim godinama.
Mališan je dobio novu satisfakciju, nove kartica sa informacijama koje do sada nije imao, ali je poželeo da sazna i tako započeo novi put učenja.

-Pitali su ga šta će biti kada poraste, rekao je da će biti veliki – kroz smeh se prisetio tata.
Detinjstvo je vreme u kome je svet velika, šarena lopta, ispunjena lepotama, mogućnostima. Godine će nametnuti konačan izbor, a do njega vredi tragati univerzumom mogućnosti. Kada dete poraste i bude veliko que sera sera...
D. Blagojević

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa