Za mene, život je muzika

Aljoša Keserović, mladić od sedamnaest godina, učenik je drugog razreda srednje Muzičke škole “Mihilo Vukdragović” u Šapcu, a već ima impresivnu biografiju. Predviđaju mu blistavu budućnost.
U uglednoj šabačkoj porodici, koja je iznedrila izuzetne prosvetne i zdravstvene radnike i dobre ljude, muzika je uvek bila prisutna. Aljošina baka Ljubica svirala je klavir i išla u Muzičku školu, kao i mama Verica i tetka Dušica (obe farmaceuti po struci), brat i setra od tetke... Ipak, do sada se niko nije opredelio da odstupi od utabanog puta svojih prethodnika i odlučio da postane profesionalni umetnik.

Aljoša je počeo da svira sa devet godina u klasi profesorke Marije Gođevac, sa kojom je osvojio više nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Pre četiri godine, prešao je u klasu Goare None Lazić, koja mu je otvorila vrata novog sveta.

USPESI KOJE IZDVAJAMO
Laureat osnovne škole na 5. Internacionalnom takmičenju “Sirmium Music Fest” u Sremskoj Mitrovici (2021. godina-osnovna škola)
Laureat C-kategorije na takmičenju “Davorin Jenko” u disciplini “klavirski duo” (2022)
Laureat 4. kategorije na Republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola Srbije (2022)
Pohađanje Internacionalne muzičke akademije u Lihtenštajnu u oktobru 2022. godine u klasi profesora Rubena Dalibaltajana i nastup na završnom koncertu u Vaducu.
Pohađanje EMARS Master projekta za mlade evropske talente u Sloveniji u klasi profesora Rubena Dalibaltajana i nastup na završnom koncertu.
Laureat C-kategorije na takmičenju “Davorin Jenko” (2023)
Laureat 4. kategorije i srednje škole na Republičkom takmičenju iz klaviraUdruženja muzičkih i baletskih pedagoga Srbije (2023).

- Posle par meseci pozvala me je telefonom i rekla da misli da Aljoša ima ogroman potencijal, koji mora da se potkrepi radom, vežbom i upornošću. Da ima veliki dar, apsolutni sluh, dobru šaku i prste za klavir. Od kada je počeo da radi sa njom, bila sam iznenađena njegovom promenom. Uozbiljio se i krenuo svojim putem, kaže mama Verica Keserović.

Foto: Glas Podrinja

I nju i supruga Branka tek je čekalo iznenađenje kada im je sin saopštio da želi da ide u srednju Muzičku školu. Bio je vukovac u osnovnoj, sjajno su mu „išli“ jezici, roditelji su bili uvereni da će upisati jezički smer u Šabačkoj gimnaziji. Da bi ih ispoštovao, položio je prijemni ispit kao prvi na rang listi. Tek tada je nastala dilema. Dvoumili su se do poslednjeg dana da li da pohađa dve škole, a onda se dogodila rečenica: Mama, molim te, upiši me u Muzičku školu, a ako ti hoćeš, ja ću ići u još tri.“ To je bilo presudno. Aljoša je postao učenik srednje Muzičke škole.

- Kada sam ga prvi put čula kako svira, odmah sam primetila njegov dar. Rekla sam da je to dete posebno, da ima neki svoj svet, izvođenje mimo pravila, što zvuči jako interesantno. Imao je svoju individualnost i tada, sa dvanaest godina, što je veoma retko. Ima razmak prstiju kao Ivo Pogorelić, njegova kost od lakta do kraja trećeg prsta veća je za jednu trećinu od moje ruke. Kada smo počeli da radimo, baza mu je bila slaba, a sposobnost velika. To je bio veliki disbalans koji smo uspešno prevazišli, kaže profesorka Lazić.

Sa profesorkom

A šta kaže Aljoša?
- Oduvek su svi oko mene svirali, pa je red došao i na mene. Zavoleo sam muziku, posebno klavir, a profesionalno sam poželeo time da se bavim u četvrtom Muzičke, odnosno, šestom osnovne škole. Kada sam prisustvovao koncertu na kome su profesori Muzičke škole sa Simfonijskim orkestrom svirali u Šabačkom pozorištu, to je na mene ostavilo snažan utisak. Baš u to vreme ukazala se prilika da pređem kod profesorke None u klasu i od tada samo raste moja želja da se razvijam kao umetnik.

Posle godinu dana rada sa profesorkom Lazić, odlučili su da izađu na takmičenja, za koja kažu da nisu cilj sama po sebi, nego vežba javnog nastupa i potvrda jednogodišnjeg rada. U protekle dve godine, osvojio je šesnaest nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima, od kojih je petnaest prvih.
Jedna od najznačajnijih nagrada mu je laureat 4. kategorije na Republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola Srbije (2022). To je bio veliki uspeh s obzirom da je program bio zahtevan. Tada je prvi put osvestio svoj dar i, s obzirom da se umetnici uvek preispituju, dobio potvrdu da nije pogrešio.

U oktobru iste godine, u dogovoru sa profesorkom, odlučio je da se prijavi za pohađanje .Internacionalne akademije u Lithenštajnu, koja omogućava talentima iz celog sveta da se usavršavaju kod profesora na master klasovima. Primljeno je samo tri učenika iz Srbije. Aljoša je dobio punu školarinu i pohađao časove kod profesora Rubena Dalibajtajana.

NISAM VIDELA GRANICU
„Kada počnem da radim sa novim učenikom, vidim njegove mogućnosti i domete. Kod Aljoše nisam videla granice. Pored ljubavi prema muzici, pokazao je izuzetnu upornost i želju za znanjem, što je najvažnije. Rekla sam mu da može da bude i dirigent. Najbolji dirigenti su upravo pijanisti. Put muzičara je dug i zavisi od mnogih faktora, od kojih je jedan i faktor sreće. Naravno, neobično je važna podrška porodice, škole i grada. Jako mi je drago da naš grad i škola daju veliku podršku talentovanim učenicima. Direktorica Sonja Živković podržava sve moje srednjoškolce koji su opredeljeni i svu talentovanu decu. Ima razumevanja za naše odsustvo, za naše pripreme, a grad Šabac je imao sluha za finansijsku pomoć.“
(Prof. Goara Nona Lazić)

- Proveo sam tamo sedam divnih dana, upoznao mnogo mladih ljudi različitih nacionalnosti sa kojima delim ista interesovanja. Mnoge ne bih imao priliku da upoznam u Srbiji. Nakon sedam master časova, sve se završilo koncertom u glavnom gradu Lithenštajna. Svima nam je značila ta Akademija koja daje zeleno svetlo za nastup na prestižnim koncertima i evropskim takmičenjima.

Nakon toga je pohađao EMARS Master projekat za mlade evropske talente u Sloveniji u klasi profesora Dalibaltajana i imao nastup na završnom koncertu polaznika u Ljubljani.

Put se otvorio, uspesi ređali jedan za drugim. Dva puta je proglašen za najuspešnijeg učenika Muzičke škole “Mihailo Vukdragović” u Šapcu. Svirao je na brojnim koncertima, a svoj prvi solistički koncert imao je u Šapcu, pre dve godine. Pitali smo ga da li mu je klavir najbolji prijatelj.

- Za mene to nije samo instrument, klavir mi daje mogućnost da izrazim svoje emocije, kao i da ih prenesem drugima. Vežbam mnogo, ali uz dobru organizaciju sve mogu da postignem, da se družim, učim... Da samo sviram klavir, ne verujem da bih bio dobar. Ne možete da iskažete nešto što niste doživeli, ako ne živite život u svim njegovim nijansama.

Planira da upiše Muzičku akademiju, a mladima poručuje da budu uporni, da vide lepotu u muzici i svemu što rade.