Sport je za profesionalca prošlost, sadašnjost i budućnost. Svaki kraj je novi početak. Sve je avantura, sve može biti utakmica, neka je pripremna, neka finale, sve je prilika i rizik, a vremenom se naviknete da je neizvesnost jedina izvesnost
Mladić u Evropi Ranac na leđima, lična dokumenta, indeks Ekonomskog fakulteta. Kofer u jednoj ruci u drugoj karta za Cirih, datum povratka ne postoji. Novi vek je počeo svoj put godinu dana ranije, a jedan mladi sportista započinje svoje putešestvije. Tek je zakoračio u punoletno doba, pred njim su bila tri puta, odabrao je A sad adio i Que sera sera. U matičnom klubu je mogao da čeka šansu, mogao je da se oprosti od rukometa i posveti studijama, a izabrao je treći put da kaže Da na ponudu Grashopersa.
- Uz sav rizik, polaskan interesovanjem velikog kluba i Lige u usponu, prihvatio sam poziv. Švajcarska je uređena država, međutim nije lako mladom igraču da se privikne, mnogo mi je pomogao rukometni velikan Zlatko Portner, tako je sve pčelo. Od studija nisam odustao, diploma je dokaz – priseća se Uroš Lazarević, šabački rukometaš, koji se nakon duge iostrane karijere vratio u svoj rodni grad i započeo novi sportski put, ali sećanja još ostaju na stazama kojima je prošao.
U Kataru za druge važe malo liberalnije norme, u Iranu ne. Svaka žena mora da bude pokrivena, muškarac ne sme u javnosti da nosi kratke pantalone, sloboda je u okvirima koje je propisala država i važe za sve
Na polici su dresovi: Grashopersa, Gorenja, Ankone, Al Sada, Al Šamala, Emštegena, Kremea, Sabzevara, Briksena, Struge. U ličnom adresaru osam osam država, bezbroj destinacija, od Makedonije do Irana i nazad. Prva lekcija je upornost, posvećenost na treningu, sportski život i slobodno vreme za učenje jezika. Kada je usavršio engleski, naučio nemački i italijanski sve je bilo lakše u svakodnevici: Švice, Nemačke, Austrije, Slovenije, Italije...
-U Italiji je bilo najlepše, način života i mentalitet su slični našem. U svakom gradu sam nalazio svoj ritam svakodnevice, a svaka sredina je bila novo iskustvo. U Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ljudi su drugačiji, hladniji.
(Ne)viđena Azija Dvadeset sezona je gradio karijeru u pečalbi, od mladog postajao iskusan igrač, od novajlije koji se dokazuje krčio je put ka ulozi lidera ekipa. Krstario je Evropom, ali ne samo njom, stigao je i do Azije.
-U Kataru je 22. vek, to što tamo postoji teško je i u mašti stvoriti. Doputovao sam u jeku priprema za Svetski šampionat 2015. Ulagali su veliki novac, nisu pitali za cenu, od igrača do infrastrukture. Nicale su velike, vrhunske dvorane, dolazili strani rukometaši -– veli Uroš, uz dodatak da popularnost nisu mogli kupiti.
-Uđete u dvoranu sa 20.000 mesta, a u njoj 20 ljudi ili i nema gledalaca, već dva šeika, vlasnici klubova, gledaju meč.
Posebno iskustvo bio je boravak u iranskom Sabzevaru. Teško je definisati sve detalje u državi vrlo rigidnoj sa stanovišta ljudskih prava, sloboda, a opet zemlji koja ulaže u sport i napredak u tom segmentu verujući strancima.
- Video sam da uvažavaju i cene strance, međutim od njih zahtevaju da poštuju domaćine i njihov način života. U Kataru za druge važe malo liberalnije norme, u Iranu ne. Svaka žena mora da bude pokrivena, muškarac ne sme u javnosti da nosi kratke pantalone, sloboda je u okvirima koje je propisala država i važe za sve. Istovremeno me prijatno iznenadilo koliko ljudi vole i poznaju rukomet, neretko sam igrao pred punim tribinama, nekoliko hiljada ljudi, navijanje. Svaki novi angažman je početak jedne priče, posebna avantura jednako slične i različita drugima. Katar i Iran su pružili različite doživljaje Azije, a onda se za Lazarevića zainteresovao klub iz Bagdada.
-Ponuda je bila tu, smeštaj u tzv. zelenoj zoni, posebno obezbeđenoj, u blizini Ambasade SAD. Razmišljao sam, ali na kraju sam se ipak zahvalio. Nije lako odbiti ponudu, no sve ovo vreme Irak je nebezbedan, tih godina je Islamska država još bila jaka i u ratu sa Irakom, nisam bio rad da rizikujem.
Profesionalni sport je odneo mnogo trenutaka sa najbližima, život sportiste podrazumeva veliku odgovornost, pravila koja važe i van treninga i utakmica. Pritisak je uvek prisutan. Teže je biti stranac u slabijoj ligi, očekivanja su veća, nezavisna su od rezultata kluba
Život sportiste kao i svako drugo zanimanje, ima prednosti i mane u odnosu gde je nemoguće podvući crtu bez zadovoljstva ili bez žala.
-Rukomet mi je dao mnogo prijatelja, životno iskustvo, upoznavanje drugih kultura, ispunjenje nekih snova i mislim da sam kroz sve i sebe unapredio. Poznanstva su donela mnogo i meni, a trudio sam se da pomognem i zajednici. Dva puta je više od stotinu sportista iz Šapca besplatno odlazilo na Igre u Ankoni - priča Uroš dok u mislima okreće i drugu stranu medalje.
-Profesionalni sport je odneo mnogo trenutaka sa najbližima, život sportiste podrazumeva veliku odgovornost, pravila koja važe i van treninga i utakmica. Pritisak je uvek prisutan. Teže je biti stranac u slabijoj ligi, očekivanja su veća, nezavisna su od rezultata kluba. Poteškoća kada ste iz države van Evropske unije je ta što se teže obezbeđuje neophodna dokumentacija, troškovi su veći, nekoliko dobrih ugovora je propalo, jer uprkos svim dogovorenim uslovima nisu uspeli da obezbede neophodne papire za radnu dozvolu.
Kući je za sve ove godine dolazio između sezona ili na pauzama, rukomet profesionalno nije zaigrao ovde od onog dana kada je odleteo podno Alpa. Na radaru selektora reprezentacije Srbije pitanje da li je nekada bio, poziv nije stizao, želeli su ga u svojoj nacionalnoj selekciji Libanci i Katrani, ali je ipak reprezentacija ostala jedan neispunjen san koji je godinama bledeo. Priču je zaokružio na klupskom nivou. Proletos je poslednji put mahnuo publici na kraju utakmice, spakovao kofere, rezervisao kartu u jednom pravcu, u smeru Srbije i Šapca, spreman za još jedan novi početak, naravno sportski.
Multi bol sistem Savremene tehnologije gospodare i umesto neravnopravne borbe protiv, potrebno je naći zajedničku tačku u kojoj one doprinose fizičkom razvoju i napretku. Uroš Lazarević je prvi u regionu bivše Jugoslavije, baš u Šabac, doneo sistem multibol, osmišljen u Nemačkoj, primenjen širom Evrope. Pogodan za sve od pet do 95 godina.
-Koristi ga svi nemački sportski kolektivi, Bajern Minhen pre svih. Nudi vrhunski trening za rukometaše, fudbalere, tenisere, ali i sve sportiste zbog širokog spektra mogućnosti. To je sistem sa senzorima što registruje udarac i kamera koja registruje pokrete. Kroz softver su nametnuti zadaci koje sportista ispunjava. Moguće su vežbe šuta, preciznosti, kretanja, koordinacije, u realnom vremenu..
Kada je odlučio da napravi iskorak u treningu setio se svojih treninga u detinjstvu, šuteva na otvorenom terenu ondašnjeg “Partizana” kada su postojale dve opcije, pronaći nekoga spremnog da donosi lopte nakon udarca, ili biti sam sebi ispomoć trčeći i gubeći efektivno značajan deo treninga.
U kombinaciji sa treningom MB daje najbolje rezultate, povećava individualne performanse sportista. Jednako je, ističe Uroš, pogodan i za one najmlađe.
-Svi bi voleli da mobilni telefoni i igre nisu zamenile poljane i uživo sportove deci, ali je to relanost. Multi bol sistemom najmlađi igraju različite igrice, ispunjvaju zadatke, ali umesto statičnog položaja, ispunjavanje zahteva kretanje, brzinu, preciznost i igrajući oni istovremeno treniraju. Ne igraju kroz avatare pokrenute na tastaturi, već direktno učestvuju. Ukratko igraju igrice i fizički su aktivni – precizira Lazarević.
