Crveni krst Šabac je sinonim za humanost i volonterizam. Godine volontera nisu važne, ali te godine jesu satkane od dana i sati posvećenog rada u istinskoj želji da pomognu ljudima
Kada jednom u sebi prepozna poriv da nesebično pomogne drugom, čovek postaje drugačiji i bolji. Kažu da je naše samo ono što pružimo drugima, a neka istraživanja potvrđuju da posebnu vrstu zadovoljstva pričinjava radost davanja. Kada drugima poklonimo svoje vreme, onda svest o nepovratnosti tog dara ima težinu. Svoja vrata, za takve ljude, otvara Crveni krst Šabac, sinonim za humanost i volonterizam. Ko jednom sa idejom da pruži ruku podrške prođe kroz njih, kao po nepisanom pravilu, pronađe u toj ustanovi drugu kuću u kojoj više nije gost, nego jedan od domaćina.
Godine nisu prepreka Godine volontera nisu važne, ali te godine jesu satkane od dana i sati posvećenog rada u istinskoj želji da pomognu ljudima u nevolji, pruže podršku, daju savet, olakšaju život ili probude nadu i, kada je reč o mladima, prošire im znanja i vidike. Među njima ima vernih posvećenika koji se opiru prolaznosti vremena i svaki trenutak žele da daruju za dobrobit drugih. Tu su i najmlađi, koji već od osnovne škole prepoznaju da na ovom svetu suštinski ne postoje razlike među ljudima osim onih koje sami stvaramo.
-Crveni krst jeste sinonim za volonterski rad i deo naših programskih aktivnosti realizuju obučeni volonteri. Oni moraju da poštuju pravilnik o radu, koji podrazumeva određenu odgovornost, pravila ponašanja na terenu i slično. U edukacije su najviše uključeni mladi volonteri organizovani u Omladinsku terensku jedinicu „Čivija“- od obuke mlađih za prvu pomoć, preko različitih tematskih kao što su antitrafiking, bolesti prljavih ruku, bezbednost dece u saobraćaju za prvake itd. Deluju u osnovnim i srednjim školama, imamo posebno zdravstveno- preventivne, čak i male programe u predškolskim ustanovama. Za drugi, veliki deo volonterskog rada, zaslužni su svi ljudi koji ne moraju biti obučeni za neku oblast, ali kroz različite komisije doprinose kreativnim idejama da se poboljšaju akcije i da motivišemo ljude- ističe samostalna stručna saradnica u Crvenom krstu Šabac (CK) Snežana Petrović.
Među volonterima srednje generacije najviše je onih koji žele da u svojoj mikrosredini nešto promene i pokrenu kroz različite aktivnosti. Oni su ključni u organizaciji posla na terenu, a budući da poznaju sredinu i ljude kojima je pomoć potrebna, veoma važni za pokretanje inicijativa i konsultacije prilikom sprovođenja određenih akcija. Kako ističe, volonterski rad je ogroman i nemerljiv doprinos i počinje već samim razmišljanjem o tome šta se u određenoj situaciji može preduzeti. Neki svest o tome razviju još od malih nogu, ali smatra se da deca od 10. godine mogu da budu uključena u volonterizam. Gornje granice nema, dok postoji spremnost i volja da se pomogne drugima. CK Šabac broji 280 aktivnih volontera na koje može da računa u svakom trenutku.
Aktivizam rađa novi aktivizam, a krizna vremena ujedinjuju -U Lazinoj školi su učenici sedmog i osmog razreda organizovali humanitarnu akciju, pripremili i zajedno sa nama delili paketiće na terenu i tu smo već dobili četiri nova volontera. Nekad nam se jave nakon predavanja u školama i zapravo se najčešće zainteresuju upravo kroz različite aktivnosti koje sprovodimo. Kod nas se podrazumeva da volonter treba da bude prisutan kontinuirano, ali to ne znači da za neke tematske aktivnosti ne možemo da računamo na brojne učenike svake godine- objašnjava ona.
Kako ističe sekretar CK Šabac Slavko Radovanović, škole imaju timove za saradnju sa Crvenim krstom, a njima najbliža je Medicinska, zbog usmerenog obrazovanja.
-Imamo obuku iz prve pomoći i takmičenja ekipa na svim nivoima počevši od gradskog, pa instruktori, uz saglasnost škole, upućuju na nas najbolje od njih. Isto važi i za roditelje. Mnogo njih dolazi sa željom da im deca budu volonteri. Svi dobiju šansu, ali moraju da rade u skladu sa principima i ciljevima na kojima počivamo kao najveća humanitarna organizacija u koju narod ima poverenja, da nas predstavljaju na reprezentativan način, u skladu sa pravilnikom o radu sa mladima- navodi Radovanović, dok Petrovićeva dodaje da se volonteri Crvenog krsta prepoznaju po vidljivim i jasnim obeležjima organizacije i pristojnom ponašanju.
Podrška u ratnim vremenima Kad su izbegli i raseljeni devedesetih godina dolazili iz Krajine i Bosne, volonteri su vodili glavnu reč, od Pavlovića mosta, gde su ih prihvatali, navodi Radovanović. -Svaka mesna zajednica je tada imala izbegle i raseljene i sve su radili naši volonteri- spiskove, raspodelu sredstava za higijenu, odeće, dovodili ih da urade legitimacije po potrebi. Tad je ceo grad bio human, a dobar deo tih humanista su bili naši volonteri- seća se.
Zdravko Ivanović iz Bogosavca, sada zadužen za okupljanje dobrovoljnih davalaca u svom i selima Dobrić, Culjković i Maovi, u Crvenom krstu je od 1990. godine i bio je među humanistima koji su pomagali u prijemu izbeglih i raseljenih lica po domovima sela.
-Obilazili smo sva mesta, imali spiskove, radili na prikupljanju pomoći, da se smeste i snađu dok ne budu u situaciji da žive normalnim životom. Taj zadatak sam obavljao uz pomoć starijih volontera koji su me obučavali. Najteža je bila 1999. godina, kada sam bio u uniformi i bio u vojsci kao starešina, a istovremeno sam obavljao i zadatke koje su mi davali sekretar i rukovodstvo Crvenog krsta- kaže Ivanović i dodaje da omladina i danas pomaže i tu je, obzira na pol, nacionalnu, versku i političku pripadnost.
-Mi stariji smo njih obučavali da i oni sutra nastave posle nas. Ima mnogo ljudi koje treba usmeravati. Na sastancima često bude različitih razmišljanja, ali na kraju pronađemo kompromisno rešenje i svi budemo zadovoljni. Uvek se obraćam ljudima koji mogu da pomognu, a onima koji ne mogu da pomognu takođe zahvalim. Verujem da svako daje koliko može- poručuje on.
Počasni članovi porodice humanih pružaju kontinuirani doprinos njenom radu tokom cele godine. Istinska potreba da se nekom pomogne suština je volonterskog rada, veruje Petrovićeva, koja je u organizaciji 23 godine. Veliki broj takvih javio se tokom poplava, kao i zabrane izlaska za starije od 65 godina u vreme kovid restrikcija.
-Poplave 2014. godine i situacija koja nas je zadesila izrodile su potrebu da se pomogne svom gradu i ljudima i javljao nam se veliki broj volontera, stigli smo do 300 i više nismo imali mogućnosti da sve to zabeležimo. Obim posla je bio veliki, dolazili su šleperi sa ležajevima za privremeni smeštaj koje je brzo trebalo izneti i nositi u hale. Slično je bilo i sa starijima od 65, kada su mladi volonteri ustajali u tri ujutru da bi dežurali pored bankomata i dezinfikovali ih nakon svakog korišćenja. To deluje kao manje vidljivo, ali je sigurno zahtevalo požrtvovanost, kao i nošenje obroka korisnicima Narodne kuhinje na kućne adrese tokom korone- seća se.
Zašto je volontiranje važno Radovanović podseća da su volonteri tu i svake srede u Kulturnom centru na akcijama dobrovoljnog davanja krvi, da dočekuju davaoce i pomažu im u svemu što im je potrebno. Osim lične satisfakcije zbog učinjenog dobrog dela, volontiranje ima i drugih prednosti za koje mnogi ne znaju.
-Možda mladi i nisu svesni da se, imajući u vidu da taj rad podrazumeva i određeni stepen odgovornosti, osnažuju, dobijaju određena znanja, stiču veštine, naročito komunikacijske, što je nemerljivo. Volontiranje u Crvenom krstu daje mogućnost sticanja posebnih iskustava kao što je bio i rad sa decom u Prihvatno- tranzitnom centru za migrante Adaševci, gde su realizovali radionice na engleskom jeziku. Naše medicinske sestre u Italiji mogu da se zaposle samo ako su bile volonterke Crvenog krsta. Na konkursima za neke fakultete, studijske grupe i stipendije, to im je veliki plus koji može da im donese bolji plasman na rang listi. Drugo, razmenjuju iskustva sa drugim mladim ljudima u Srbiji. Sad je vreme krize, ali nekada su oni odlazili i na skupštine u druge republike, družili se, išli u Baošić na deset dana da realizuju programske aktivnosti u nekim drugim objektima Crvenog krsta. To je njima satisfakcija i dobra povratna informacija za njihov rad. I u svetu je humanitarni rad izuzetno cenjen- pojašnjava Petrovićeva.
U Crveni krst su uvek svi dobrodošli, jer ljudi u toj organizaciji duboko veruju da svaki čovek u sebi nosi humanost, samo je pitanje trenutka kada će ona u njemu da se probudi. Nekad će ga na to buđenje podstaći najbliža osoba koja je u problemu, a nekad i potpuni stranac na ulici čija će nemaština u njemu probuditi empatiju.
-Za nas su svi ljudi isti i prema svima tako i postupamo, samo potreba čoveka određuje kome ćemo prvo pomoći. Vrata Crvenog krsta su uvek svima otvorena- zaključuje Petrovićeva.
