„Retko se uzima u obzir da je fizička aktivnost izuzetno korisna i u borbi sa stresom. Trčanje, plivanje, brzi hod i slične aktivnosti dovode do lučenja serotonina, endorfina i dopamina (hormona sreće i zadovoljstva) što opušta mišiće, na zdrav način iscrpljuje organizam i uvodi u kvalitetan san“, navodi dr Ana Pajičić iz odeljenja za promociju Zdravlja Zavoda za javno zdravlje Šabac
Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležen je 10. maja. Kada se govori o fizičkoj aktivnosti uglavnom se ona povezuje sa dobrobitima vezanim za fizičko zdravlje. Međutim, ne treba zapostavljati ni njen doprinos mentalnom zdravlju.
-Značaj fizičke aktivnosti je nemerljiv, a u doba novih tehnologija i urbanizacije ljudi su sve manje fizički aktivni. Kao posledica modernog načina života rastu faktori rizika za pojavu različitih bolesti. Stanje našeg tela odražava se i na psihu. Retko se uzima u obzir da je fizička aktivnost izuzetno korisna i u borbi sa stresom, navodi dr Ana Pajičić iz odeljenja za promociju Zdravlja Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Stres može biti akutni i hronični. Dr Pajičić objašnjava da je akutni stres trenutan, nastao usled stresnog događaja, a hronični potiče od stresnog načina života. Oba izazivaju mišićnu napetost, nesanicu, povišen krvni pritisak, tahikardije i slično.
dr Ana Pajičić iz odeljenja za promociju Zdravlja Zavoda za javno zdravlje Šabac, Foto: "glas Podrinja"
-Trčanje, plivanje, brzi hod i slične aktivnosti dovode do lučenja serotonina, endorfina i dopamina (hormona sreće i zadovoljstva) što opušta mišiće, na zdrav način iscrpljuje organizam i uvodi u kvalitetan san. Nagomilan stres može da izazove i napade panike. Fizička aktivnost podiže energičnost, zadovoljstvo, samopouzdanje, distancira od iracionalnih briga i racionalizovano sagledavanje istih. Istraživanja pokazuju i da fizička aktivnost kod osoba sa blagom depresijom ima gotovo isti efekat kao antidepresivi, ali bez nuspojava.
Učenici i studenti često tokom učenja sve vreme provode nad knjigom i potpuno zanemaruju svaku aktivnost sem učenja. Upravo tada bi trebalo da odvoje neko vreme za bilo koju fizičku aktivnost.
-Na taj način poboljšava se koncentracija, fokus, pažnja, kvalitetnije se pamti. Fizička aktivnost ima pozitivan efekat na mentalno funkcionisanje kod svih generacija, ističe dr Pajičić.
Pohvale promociji školskog sporta Zavod za javno zdravlje Šabac pohvaljuje najmasovnije školsko takmičenje u gradu „Male olimpijske igre“. -Masovnosti ovogo takmičenja u velikoj meri doprinosi i realizacija programa iz oblasti školskog sporta u šabačkim osnovnim školama „Sport u škole – rasti zdravo“, koji se realizuje od 2010. godine, u organizaciji Sportskog saveza grada Šapca, a pod pokroviteljstvom grada Šapca i Saveza za školski sport Srbije. Promovisanje i podrška fizičke aktivnosti jedan je od osnova za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Redovna fizička aktivnost, bez obzira koja, način je da se osoba oseća snažnije, poboljša zdravlje, a uz to i zabavi. Naravno, treba se posavetovati sa lekarom pre početka programa vežbanja, pogotovo ukoliko postoje problemi sa zdravljem, kaže dr Ana Pajičić.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Naša sagovornica napominje da je bitno biti aktivan onoliko koliko je to moguće i da je svaka aktivnost bolja nego nikakva.
-Dok ne postignemo preporučeno vreme za aktivnost, krenimo postepeno, prvim korakom ka boljem mentalnom i fizičkom zdravlju. Bez obzira na godine i kondiciju, fizička aktivnost se može prilagoditi trenutnom stanju organizma, tako da svako može da ostvari neku aktivnost u toku dana, a važan je i kontinuitet. Mladi mogu da voze bicikl, vežbaju, plivaju, dok je za starije dovoljno i da se polako penju stepenicama, šetaju, nose kese iz nabavke, kaže dr Pajičić.
dr Ana Pajičić iz odeljenja za promociju Zdravlja Zavoda za javno zdravlje Šabac, Foto: "glas Podrinja"
