Sadrže ih uglavnom industrijski proizvodi i to u količinama koje su bezbedne za potrošača, a što uređuje Zakon o bezbednosti hrane i pravilnik o primeni aditiva. Ono što može potencijalno biti štetno po zdravlje jeste akumulacija u organizmu aditiva iz različitih proizvoda. Najbolje i najbezbednije je koristiti neprerađene proizvode , navodi prehrambeni tehnolog dr prehrambenog inženjestva Dragana Ilić Udovičić, profesor na Odseku medicinskih i poslovno – tehnoloških studija Akademije strukovnih studija Šabac
Aditivi su dodaci hrani zbog kojih ona postaje ukusnija, lepšeg izgleda, mirisa i duže traju. Zakon strogo reguliše njihovu količinu u namirnicama i ona mora biti navedena na deklaraciji. Bezbedni su za korišćenje u propisanim količinama, ali individualno osobe mogu biti više ili manje osteljive na pojedine aditive, što se može manifestovati kroz alergije, probleme sa varenjem, kod dece poremećaje pažnje, a nije do kraja istraženo da li se mogu dovesti u vezu sa problemima sa srcem ili sa karcinomima.
-Aditivi su komponente koje se dodaju prehrambenim proizvodima koje treba da poboljšaju i to njihov klaitet, održivost, senzorna svojsva (boju, miris, ukus). Bez obzira na svoje nutritivne vrednosti odvojeno se ne koriste kao hrana. Sadrže ih uglavnom industrijski proizvodi i to u količinama koje su bezbedne za potrošača, a što uređuje Zakon o bezbednosti hrane i pravilnik o primeni aditiva. Ono što može potencijalno biti štetno po zdravlje jeste akumulacija u organizmu aditiva iz različitih proizvoda, navodi prehrambeni tehnolog dr prehrambenog inženjestva Dragana Ilić Udovičić, profesor na Odseku medicinskih i poslovno – tehnoloških studija Akademije strukovnih studija Šabac.
Proizvođači se trude da ispoštuju minimum od propisanog. Kada je nešto „na glasu“ da je loše i nezdravo, kao što su neke vrste masti, neki proizvođači pribegavaju tome da to deklarišu po sastavnim jedinicama koje nisu toliko poznate javnosti. Takođe, umesto E broja napišu npr. „lecitin“ što je takođe aditiv, objašnjava dr Dragana Ilić Udovičić.
Na deklaracijama se označavaju oznakom „E“, a pri njihovoj primeni Srbija je usaglašena sa propisima Evropske unije. Ukoliko istraživanja utvrde da pojedini aditivi nisu bezbedni oni se povlače iz upotrebe.
-Najbolje i najbezbednije je koristiti neprerađene proizvode, jer oni uglavom nemaju aditive. Međutim, prema pravilniku o aditivima smeju da ih sadrže i neki tradicionalni proizvodi. Ishrana ne bi trebala da bude bazirana samo na prerađenim proizvodima. Kada se radi o mesnim prerađevinama, što je više proizvod prerađen u njemu je manje mesa, a više dodataka, navodi naša sagovornica.
Dodaje i da danas teško možemo da izbegnemo aditive koji se dodaju u gotovo sve, od hleba do aromatizovanih mleka (ne i pasterisana i sterilisana). Ono što je važno je da se čita deklaracija.
Prehrambeni tehnolog dr prehrambenog inženjestva Dragana Ilić Udovičić, profesor na Odseku medicinskih i poslovno – tehnoloških studija Akademije strukovnih studija Šabac, Foto: "Glas Podrinja"
-Istraživanja među našim studentima su pokazala da više od 60 odsto njih nikada ne pročita deklaraciju. Neinformisanost potrošača je prostor za manipulaciju proizvođača. Nešto što je dijetalno i „lajt“ ne mora da bude zdravo. „Lajt“ proizvodi imaju dodatke kako bi bili ukusniji. Proizvodi visoke energetske vrednosti bez šećera imaju druge dodatka i mogu da nanesu štetu organizmu zato što zbunjuju naš metabolizam. Mi imamo enzime za varenje prirodne, organske hrane. Novi proizvodi sa novim dodacima zbunjuju organizam koji ne zna kako da obradi te namirnice koje smo uneli, kaže dr Ilić Udovičić.
Pojedini sintetički zaslađivači nisu preporučljivi za decu. Međutim, nalaze se u osvežavajućim bezalkoholnim napicima, gaziranim pićima, energetskim pićima, pa i u gumenim bombonama. Energetska pića naročito nisu pogodna za decu.
- Decu naročito treba naučiti da čitaju deklaracije. Možda ukoliko vide da im neki proizvod može izazvati poremećaj pažnje ili smetnje u srčanom radu odustanu od njegove kupovine. Dodaci u energetskim pićima mogu da izazovu poremećaj pažnje kod dece. Proizvođač se zaštiti time što na deklaraciji navede da nije za mlađe od 18 godina. Energetska pića su dosta zastupljena među mladima, a posebno brine što ne obraćaju pažnju na količinu koju popiju i što ih kombinuju sa alkoholom. Ova pića imaju u sebi veliku količinu šećera, ali i drugih dodataka koji podižu pažnju, koncentraciju, drže budnim, zbog čega su naročito popularna među studentima i profesionalnim vozačima. Imali smo u Srbiji slučaj mladića od 20 godina koji nije ništa jeo ceo dan, samo je pio energetska pića i doživeo je infarkt, navodi naša sagovornica.
Zaključak je da ukoliko neko želi da izbegne aditive treba da jede domaće prirodne proizvode. Međutim, treba da zna i njihovo poreklo, jer nešto može biti bez aditiva, ali prepuno pesticida.
Prehrambeni tehnolog dr prehrambenog inženjestva Dragana Ilić Udovičić, profesor na Odseku medicinskih i poslovno – tehnoloških studija Akademije strukovnih studija Šabac, Foto: "Glas Podrinja"
