15. jun 2023.15. jun 2023.
Postrna proizvodnja
Reč stručnjaka

Postrna proizvodnja

U zavisnosti od potreba toplote za pojedine kulture, vlage i tipa zemljišta bira se i biljna vrsta. Kupusnjače traže dosta vode u svom odgajanju i to bez velikih odstupanja, vodni kapacitet je 80 % od ukupnog vodnog kapaciteta. Karakteristično za proizvodnju kupusnjača vodni kapacitet zemljišta se mora kontrolisati kako ne bi prešlo 80 % ukupnog vodnog kapaciteta zemljišta
Gajenje biljnih kultura podrazumeva kao glavnu kulturu koja je na parceli veći deo proizvodne godine. Osim glavne postoje i postrne kulture koje se u zavisnosti od klimatskih uslova mogu gajiti kao postrni usevi, najčešće su povrtarske biljke ( kupus, praziluk, paprika, kornišoni, salate, i ostale kupusnjače...).

U zavisnosti od potreba toplote za pojedine kulture, vlage i tipa zemljišta bira se i biljna vrsta. Kupusnjače traže dosta vode u svom odgajanju i to bez velikih odstupanja, vodni kapacitet je 80 % od ukupnog vodnog kapaciteta. Karakteristično za proizvodnju kupusnjača vodni kapacitet zemljišta se mora kontrolisati kako ne bi prešlo 80 % ukupnog vodnog kapaciteta zemljišta.

Naknadni ili postrni usevi idi neposredno posle skidanja glavnog useva to jest posle osnovne obrade ako je vlažnost zadovoljavajuća i sa ovom melioracijom obezbeđujemo lako i dobro klijanje i nicanje. Tokom vegetacije potrebe ka vodi su limitirajući faktor u odluci šta gajiti da li biljke podnose sušne periode ili ne. Svaka anomalija proizvodnje produžavaju vegetaciju i ulaze u jesenji period sa ne predvidivim periodom ranih mrazeva. Naknadne setve direkno na stalno mesto se manje koristi od sadnje rasada, zato se velika pažnja obraća na proizvodnju zdravog rasada koja smanjuje vreme proizvodnje na samoj parceli. Svaki dan kašnjenja iznošenja na parcelu je velik problem za ekonomsku rentabilnost postrne setve. Postrne kulture najčešće idu u našim krajevima posle skidanja strnina najčešće posle ječmova. Pored naknadne sadnje kupusa i ostale kupusnjače nalaze svoje mesto u proizvodnji kao karfiol, kelj, prokelj.

Postrna sadnja najčešće se izvodi po skidanju ranog povrća, (rotkvice, spanaća, salate i graška) na ovi parcelama sadi se povrće za industrijsku preradu, paprika i paradajiz.

Naknadna setva iz semena direknom setvom je zastupljena kod spanaća i to na bankovima zbog bržeg proceđivanja. Gušćom setvom spanaća se dobija lepša lisna masa.

Direktnom setvom ide i proizvodnja mrkve takođe na bankovima ali bez dovoljne količine vode ne ulaziti u ovu proizvodnju, specifični uslovi nicanja zahtevaju kvalitetne sisteme za navodnjavanje.
U plasteničkim uslovima najčešći usevi su krastavci, boranija, salata. Površine plasteničke proizvodnje treba maksimalno iskoristiti jer su manje nego gajenje na otvorenom. Problemi plastenika se ogledaju u jako sabijenim zemljištima, povećana populacija patogena, pa se preporučuje promena mesta što češće, podrivanje posle svake kulture i češće sterilisanje zemljišta.Obavezna kontrola plodnosti zemljišta posle svake proizvodne godine kako bi izbegli nagomilavanje makro elemenata.
Ratarska postrna proizvodnja u suvom ratarenju je velliki problem u normalnoj vegetaciji i evidentan je zadnjih godina.

Stočari najčešće idu na postrnu setvu soje, kukuruza, suncokreta i sudanske trave koje daju zadovoljavajuće rezultate.

Osim ekonomski opravdanih razloga, zemljište ne treba biti bez zasejanih kultura, povećava se erozija, povećava se evaporacija samim tim je obrada teža. Golo zemljište se lakše zakorovljava povećavaju se inputi zaštite zasejanih kultura. Moramo zaključiti, da se zemljište ne ostavlja golo, bolje sejati zelenišno đubrivo i povećavati procenat humusa. Veći procenat humusa, dobra Ph vrednost zemljišta je siguran uslov ekonomski opravdane proizvodnje.
Dip.Ing Jovan Sušić, Psss Šabac

Najnoviji broj

11. jul 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa