Foto: Pixabay
BORBA PROTIV SUŠE
Gajenje otpornijih biljnih vrsta
Zavisno od ineziteta suše ona utiče na smanjenje prinosa od 10 – 20% i to je slaba suša, srednja suša smanenje prinosa za 20 – 30%, jaka suša smanjenje prinosa za 30 – 40%, vrlo jaka suša smanjenje prinosa za 40 -50% i ekstremna suša smanjenje prinosa preko 50%
Uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji najviše zavisi od količine i rasporeda padavina tokom vegetacionog perioda. Prema statističkim podacima poslednjih 25 godina obeležene su sa vrlo nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno su bile sušne 1992, 2000, 2007, 2012, 2017. Temperature su dostizale i 45⁰C, a relativna vlažnost vazduha ispod 35%. U ovakvim vremenskim uslovima posebno su ugroženi jari usevi, te dolazi do nestabilnosti u prinosu što se odražava na uspeh same poljoprivrede odnosno proizvođače.
Šta je to suša. Suša je meteorološka pojava, koja nastaje pri dužem vremenskom periodu bez padavina. Ona može biti atmosverska i zemljišna a po vremenu pojave zimska, prolećna, letnja i jesenja. Zavisno od ineziteta suše ona utiče na smanjenje prinosa od 10 – 20% i to je slaba suša, srednja suša smanenje prinosa za 20 – 30%, jaka suša smanjenje prinosa za 30 – 40%, vrlo jaka suša smanjenje prinosa za 40 -50% i ekstremna suša smanjenje prinosa preko 50%.
Najbolja borba protiv suše je navodnjavanjem, međutim to je kod nas zastupljeno u malom procentu.Tako da je jedno od rešenja problema, promena setvene strukture. To znači uvođenje novih ratarskih vrsta koje će dati zadovoljavajuće prinose i u uslovima nedovoljnih i nepravlno raspoređenih padavina tokom vegetacije. Alternative su sledeće.
Prolećni usevi sirak i proso su najbogatiji skrobom i dobro podnose letnje suše sa visokom temperaturom vazduha. Najnoviji genotipovi sirka za proizvodnju zrna daju plodove koji su po hranljivoj vrednosti slični kukuruzu i mogu se koristiti u pripremi koncetrovane stočne hrane. U povoljnim vremenskim prilikama i uz optimalnu agrotehniku hibridi sirka daju prinos i 15 t/ha zrna a u prosečnim do 6 t/ha. Proso isto tako ima veliku hranljivu vrednost i koristi se za spremanje koncetrovane stočne hrane kao i u ljudskoj ishrani. Proso je prolećna biljna vrsta, kratke vegetacije i može se sejati do druge polovine juna, dobro podnosi sušu i u godinama sa manjim količinama padavina, može dati veći prinos zrna nego kukuruz. Ukoliko se pokosi cela biljka u fazi metličenja ima visoku energetsku vrednost i veoma je cenjena stočna hrana. I slama se može koristiti kao kabasta stočna hrana. U zavisnosti od vremena setve prinos se kreće u granicama 3 - 5 t/ha.
Od ozimih žita prednost se daje tritikalu i stočnom ječmu. Tritikale zahvaljujući visokom sadržaju proteina i ugljenih hidrata sve se više koristi u pripremi koncetrata za ishranu stoke, posebno nepreživara i živine. Prosečan prinos se kreće od 4,5 - 6 t/ha a u povoljnim zemljišnim i agrometeorološkim prilikama uz primenu pune agrotehnike i do 10 t/ha. Ječam ima veoma važnu ulogu u ishrani domaćih životinja posebno kao koncetrovana hrana za svinje i treba da zauzima i veće setvene poršine nego inače. Može biti i ozimi i prolećni usev, kraće je vegetacije od ovsa i pšenice, tolerantniji na sušu i time daje sigurniji prinos zrna od ove dve biljne vrste. Za zrno bogato visokosvarljivim proteinima, skrobom i vitaminima preporuka je gajenje stočnog ozimog graška koi ranije sazreva od soje i samim tim je sigurniji prinos zrna u godinama sve češćih letnjih suša. Stočni grašak ima najpovoljniji odnos hranljivih supstanci za spremanje koncetrovane stočne hrane u odnosu na zrno drugih mahunarki. U nužnim prilikama i slama se može koristiti u ishrani i sadrži nezanemarljivih 12% ukupnih proteina.
Sobzirom da postoje ozime i prolećne sorte, može se sejati u različitim predelima i rokovima setve, ranije sazreva i tako izbegava eventualne letnje suše. Prosečan prinos zrna je od 2,5 – 3 t/ha, dok je prolećnih formi manji za oko 30%.
Analitička kalkulacija proizvodnje, pokazuje da najnižu vrednost ima proizvodnja stočnog graška.
Prikazom meteoroloških uslova u našoj zemlji poslednjih 25 godina, zaključuje se da su globalne klimatske promene zahvatile i nas. To se zapazilo čestom pojavom sušnih godina, prvenstveno usled neravnomerne raspodele padavina i primetnim povećanjem temperature vazduha što opet pruža mogućnost ranije setve prolećnih useva što se inače i zapaža.
Preporuka našim poljoprivrednicima bi bila, da počnu na vreme a već je, da počnu da razmišljaju o gajenju ovih biljnih vrsta na većim površinama i da ih uvode u svoje setvene strukture.
Najbolja borba protiv suše je navodnjavanjem, međutim to je kod nas zastupljeno u malom procentu.Tako da je jedno od rešenja problema, promena setvene strukture. To znači uvođenje novih ratarskih vrsta koje će dati zadovoljavajuće prinose i u uslovima nedovoljnih i nepravlno raspoređenih padavina tokom vegetacije. Alternative su sledeće.
Prolećni usevi sirak i proso su najbogatiji skrobom i dobro podnose letnje suše sa visokom temperaturom vazduha. Najnoviji genotipovi sirka za proizvodnju zrna daju plodove koji su po hranljivoj vrednosti slični kukuruzu i mogu se koristiti u pripremi koncetrovane stočne hrane. U povoljnim vremenskim prilikama i uz optimalnu agrotehniku hibridi sirka daju prinos i 15 t/ha zrna a u prosečnim do 6 t/ha. Proso isto tako ima veliku hranljivu vrednost i koristi se za spremanje koncetrovane stočne hrane kao i u ljudskoj ishrani. Proso je prolećna biljna vrsta, kratke vegetacije i može se sejati do druge polovine juna, dobro podnosi sušu i u godinama sa manjim količinama padavina, može dati veći prinos zrna nego kukuruz. Ukoliko se pokosi cela biljka u fazi metličenja ima visoku energetsku vrednost i veoma je cenjena stočna hrana. I slama se može koristiti kao kabasta stočna hrana. U zavisnosti od vremena setve prinos se kreće u granicama 3 - 5 t/ha.
Od ozimih žita prednost se daje tritikalu i stočnom ječmu. Tritikale zahvaljujući visokom sadržaju proteina i ugljenih hidrata sve se više koristi u pripremi koncetrata za ishranu stoke, posebno nepreživara i živine. Prosečan prinos se kreće od 4,5 - 6 t/ha a u povoljnim zemljišnim i agrometeorološkim prilikama uz primenu pune agrotehnike i do 10 t/ha. Ječam ima veoma važnu ulogu u ishrani domaćih životinja posebno kao koncetrovana hrana za svinje i treba da zauzima i veće setvene poršine nego inače. Može biti i ozimi i prolećni usev, kraće je vegetacije od ovsa i pšenice, tolerantniji na sušu i time daje sigurniji prinos zrna od ove dve biljne vrste. Za zrno bogato visokosvarljivim proteinima, skrobom i vitaminima preporuka je gajenje stočnog ozimog graška koi ranije sazreva od soje i samim tim je sigurniji prinos zrna u godinama sve češćih letnjih suša. Stočni grašak ima najpovoljniji odnos hranljivih supstanci za spremanje koncetrovane stočne hrane u odnosu na zrno drugih mahunarki. U nužnim prilikama i slama se može koristiti u ishrani i sadrži nezanemarljivih 12% ukupnih proteina.
Sobzirom da postoje ozime i prolećne sorte, može se sejati u različitim predelima i rokovima setve, ranije sazreva i tako izbegava eventualne letnje suše. Prosečan prinos zrna je od 2,5 – 3 t/ha, dok je prolećnih formi manji za oko 30%.
Analitička kalkulacija proizvodnje, pokazuje da najnižu vrednost ima proizvodnja stočnog graška.
Prikazom meteoroloških uslova u našoj zemlji poslednjih 25 godina, zaključuje se da su globalne klimatske promene zahvatile i nas. To se zapazilo čestom pojavom sušnih godina, prvenstveno usled neravnomerne raspodele padavina i primetnim povećanjem temperature vazduha što opet pruža mogućnost ranije setve prolećnih useva što se inače i zapaža.
Preporuka našim poljoprivrednicima bi bila, da počnu na vreme a već je, da počnu da razmišljaju o gajenju ovih biljnih vrsta na većim površinama i da ih uvode u svoje setvene strukture.
Dipl.ing. Svetlana Zlatarić
Najnoviji broj
25. april 2024.
