U Mačvanskom regionu ove proizvodne godine zasađene su značajne površine pod krompirom, zato je veoma važno i na vreme upozoriti naše poljoprivrednike na štetočinu krompira koja u velikoj meri može smanjiti prinos ove kulture, a to može doprineti smanjenju ekonomske isplativosti
Moljac krompira (Phthorimaea operculella) je štetočina koja nanosi štetu na krompiru, paradajzu, patlidžanu i duvanu-biljkama iz familije Solanaceae . Takođe može da se hrani i nekim korovskim biljkama. Gajenje krompira u plodoredu je jedna od najboljih mera u zaštiti od ove štetočine. Odlika ovog štetnog insektom je što on može da napravi problem tako da se to ne odrazi na izgled nadzemnog dela biljke-cime, ali nakon vađenja krompira iz zemlje uočljivo da je veći deo roda uništen. Treba pratiti izveštaje stručnih službi i PIS-a, a koje vrše pregled useva, I preko alata feromonskih klopki prate razvoj štetočine te obaveštavaju proizvođače.
Krompirov moljac jaja polaže na listove sa naličja, a ukoliko neka krtola krompira bude pri površini i izviri iz zemlje položiće jaja i na nju. Larve se nakon piljenja iz jaja brzo ubušuju u stablo ili krtolu bušenjem hodnika, a najčešće se smeste u listovima. Kad se u potpunosti razviju, larve mogu biti dužine oko 13mm, a boja im zavisi od toga da li su se hranile lišćem i stabljikom ili samo krtolom-od bele do nijansi zelene boje.
Ponegde ih nazivaju krompirovim minerima-pravi karakteristične tunele u listovima i stablu. Učaurene lutke mogu da prezime u biljnim ostacima. Moljac pored krompira na kome nanosi štetu, može da se naseli na paradajzu, patlidžanu i duvanu. Pri hranjenju nadzemnim delovima biljke može doći do značajne štete, ali se kod krompira najveća šteta pojavljuje kad krompirov moljac jaja položi na krtolu. Zabeleženi su slučajevi da ženka jaja polaže na zemlju u blizini cime krompira i nakon toga se gusenica krompirovog moljca sama odlučuje gde će se smestitit (šta joj je bliže stabljika ili neka krtola pod zemljom).
Krompirovi moljci nastavljaju da polažu jaja i kada se krompir lageruje u skladišta-tada su ogromne štete. Tuneli koji nastaju prolaskom larve kroz krtolu, su mesta na kojima se nakon toga razvijaju sekundarni patogeni-bakterije i gljivice, pojačavajući štetu koju je ostavio moljac iza sebe.
Zaštita od krompirovog moljca Prvi koraci zaštite počinju od samog sađenja krompira, odabirom zdravih krtola koje se polažu u zemlju na dubinu od oko 12cm. Takođe se krompirov moljac manje pojavljuje na parcelama zasađenim krompirom koje se navodnjavaju. Za utvrđivanje prisustva ovog insekta je najbolje koristiti feromonske klopke. Takođe je poželjno poštovanje plodoreda, ranije vađenje krtola iz zemlje, i na taj način umanjuje se mogućnost veće zaraze u toku vegetacije krompira. Ukoliko dođe do veće zaraze, potrebno je zaražene krtole pokupiti i zatim ih zatrpati na neko udaljeno mesto.
U skladištu je poželjno da je temperatura 9°C ili malo niža, a obavezno je da se u skladište unose samo zdrave i cele krtole krompira. Ukoliko nije moguće obezbediti navedenu temperaturu u skladištu, preporuka je da se koristi mreža, jer će se na taj način onemogućiti slobodno cirkulisanje ovog štetnog insekta. Poželjno je što bolje obaviti dezinfekciju skladišta gde smeštamo krompir nakon njegovog uklanjanja i pre smeštaja novog roda sa ciljem zaštite od krompirovog moljca. Redovna kontrola uskladištenih krtola je obavezna.
