Kako poboljšati kvalitet poljoprivrednog zemljišta

Kako bi se parcela što bolje pripremila za jesenju i prolećnu setvu, treba pristupiti ozbiljnoj i adekvatnoj obradi zemljišta. Jesenja obrada zemljišta podrazumeva zaoravanje žetvenih ostataka nastalih žetvom strnina ili skidanjem kukuruza. To je duboka obrada zemljišta koja podrazumeva prevrtanje gornjeg sloja oranice.

Redovna obrada se može podeliti na: osnovno obrađivanje zemljišta i dopunsko obrađivanje. Zadatak osnovne obrade je da zahvati oranični sloj do određene dubine, do dubine na kojoj se razvija glavna masa korenovog sistema, u skladu sa zahtevima useva (duboka obrada i đubrenje). Dopunska obrada podrazumeva pripremu površinskog sloja oranice, koja dopunjuje osnovnu obradu.

Da bi se postigla što kvalitetnija obrada, jesenje oranje treba izvršiti što ranije u jesen dok još ima vlage i dok je vreme još toplo. Da bi naredna kultura koja se zasniva imala dovoljno hranljivih materija za postizanje dobrog kvaliteta i visokog prinosa, potrebno je izvršiti agrohemijsku analizu zemljišta odmah po skidanju useva, a pre oranja. Ovom merom se može videti koliko hraniva ima u zemljištu posle skidanja kulture na toj parceli. To je potrebno da bi se isplaniralo koliko treba uneti organskog, a koliko mineralnog đubriva za zasnivanje naredne kulture koja se planira na toj parceli, odnosno koliko hraniva treba vratiti zemljištu koje je iznela prethodna kultura.

Agrohemijska analiza ne pokazuje samo koliko hraniva (azota, fosfora i kalijuma) ima u zemljištu, nego nam govori još neke parametre, kao što je kiselost zemljišta, struktura, odnosno tip zemljišta. Na osnovu ovakve slike stanja zemljišta, može se pristupiti adekvatnoj i kvalitetnoj popravci njenih osobina.

Adekvatna i pravilna nega parcela podrazumeva kako pravilnu obradu, tako i pravilno unošenje đubriva.

Unošenje stajnjaka, odnosno organske materije i zaoravanje u jesen ima višestruke koristi, a prvenstveni cilj jeste povećanje biološke aktivnosti zemljišta, a time i njegove plodnosti. Zbog veće aktivnosti, organska meterija ima veći uticaj na celokupnu dinamiku zemljišta i sve njegove osobine, jer unošenjem organske materije popravljaju se fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta.
Kod teških, glinovitih zemljišta ovakav način obogaćivanja dovodi do rastresanja oraničnog sloja, a kod peskovitih vrši vezivanje i štiti takva zemljišta od erozije i deflacije.

Mineralizacijom unete organske materije, oslobađaju se biljna hraniva i ugljen dioksid - neophodne materije u procesu fotosinteze. Ugljen dioksid oslobođen razlaganjem organske materije, doprinosi aktiviranju hraniva iz postojeće rezerve zemljišta, čime se povećava pristupačnost za biljke (posebno fosfora koga ima u zemljištu, ali u nepristupačnom obliku za biljku, vezanom i zarobljenom, posebno u kiselim zemljištima).

Vreme izvoženja stajnjaka na parcele, obzirom na vreme potrebno da stajnjak sazri (sazrenje od 3 – 5 meseci), može biti u sva četiri godišnja doba, ali svakako treba voditi računa o gubicima koji mogu nastati kako u letnjem, tako i u zimskom periodu. Treba imati u vidu klimatske prilike i teksturu zemljišta, kako bi se ostvario što veći učinak pri unošenju stajnjaka.

Veoma je važno znati da izvoženje stajnjaka, rasturanje i zaoravanje moraju biti sinhronizovane operacije, kako bi se smanjili gubici hranljivih materija u zemljištu.

Pozitivno dejstvo stajnjaka na iskorišćavanje zemljišta i prinos može da se utvrdi posle deset i više godina njegove primene.