Obojiti život originalnošću, znači biti jedinstven

Milica (Alimpić) Ilić, odrasla je okružena netakutom prirodom, između zelenih livada i brdovitih krajolijka, u selu nadomak Šapca. Svuda oko sebe pronalazila je inspiraciju i maštala o tome da svoje viđenje sveta pretoči na platno. Nakon nekoliko decenija snovi iz detinjstva su postali java. Njena duša utisnuta je u svaki njen rad, a svaka slika nosi priču o detinjstvu, prirodi, o ljubavi prema stvaralaštvu. No, ni kao afirmisana umetnica nije napustila rodno mesto i aktivno radi na pribilžavanju umetnosti deci i mladima. Iz godine u godinu sa prijateljima, kolegama, saradnicima i porodicom čini da Nakučani budu prepoznatljiva slikarska oaza za sve.

Foto: Privatna arhiva

Biografija
Milica (Alimpić) Ilić rođena u Šapcu 1984. godine. Član ULSŠ i Udruženja ljubitelja umetnosti Široka staza Zemun. Završila Školu za umetničke zanate Šabac, a potom Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija, kao strukovni likovni umetnik u Beogradu. Imala pet samostalnih izložbi u Srbiji (Nakučani, Šabac, Obrenovac, Beograd, Ub). Učestvovala na kolektivnim izložbama u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Poljskoj, Kanadi i Japanu. Vodila radionice za decu i odrasle, izradu murala, ilustracije knjiga., slikovnice. Jedna od osnivača i organizatora međunarodne likovne kolonije u Nakučanima, kao i učesnik na kolonijama u Srbiji, Makedoniji i simpoziumu FORMA u Bugarskoj. Jedna je od urednika KIRKA časopisa. Dobila pohvalu za rad na 19. Prolećnom salonu galerije CZK “Masuka“ , Velika Plana. Prva nagrada Art feniks Skoplje na temu „Karneval“ , 2015. godine.

Kada si odlučila da umetnost bude tvoj životni poziv?
Rekla bih da je umetnost izabrala mene, još dok sam bila dete. Odrasla sam u Nakučanima, gde su lepota, širina i prostranstvo blagoslov za decu i zagarantovana inspiracija. Gde je bilo pregršt igre i slobode, te odatle i sklonosti i potrebe ka nastavljanju „neodrastanja“, a opet nekako sazrevanja i potrebe za umetnošću.

Kako je porodica reagovala na ideju da ćeš se profesionalno baviti umetnošću?
Porodica je temelj kuće, Oni su moja jedra. Ne sećam se da su me ikada sprečavali, oduvek su poštovali moje izbore i pratili me. I dan danas su mi najveća podrška i oslonac, na svakoj izložbi ma gde bila, svi su bili uz mene.

Foto: Privatna arhiva

Od koga si nasledila talenat?
Od majke. I pored svojih obaveza bila nam je mnogo posvećena. Sam poziv joj je kreativan, od najranijeg perioda detinjstva ispred nas tri su se nalazile knjige, boje, papiri, različiti materijali uz koje bi svašta pravile, pa čak i kućno pozorište koje je bilo ispraćeno bliskom publikom.

Da li možeš da zamisliš sebe u nekoj drugoj oblasti?
Ne mogu reći da nisam pokušala da se ostvarim i u nekoj drugoj oblasti, ali koliko god da sam se opirala nekako su se otvarali putevi i lagano bih koračala i pratila svoj poziv i vraćala mu se.

Niti koje te vezuju za umetnost?
Moglo bi se slobodno reći da ih je mnogo, baš te niti me i održavaju u istrajnosti. Neke od njih su kao i u svemu, emocija, rad , rutina možda, da se shvati suština, veza. Tajna koju umetnost otkriva a u koju se rado upuštam.

Šta želiš da posmatrač vidi, oseti dok posmatra tvoja dela?
Iskrenu emociju,svaki rad je spontano nastao , slobodno , tako da se može zaključiti da je sloboda deo moje lične sreće , što iskreno želim svakome.

Milica je nedavno svoje radove predstavila javnosti u okviru izložbe pod nazivom „Niti“ u Kulturnom centru.
Sa Aleksandrom Džingom iz Makedonije sam izlagala u Kulturnom centru. Nekako je najdraži osećaj, velika je čast i zadovonjstvo predstaviti se svom gradu, posebno u godini jubileja Kulturnog centra, u gradu koji je prepoznatljiv po brojnim istaknutim umetnicima, kulturnim dešavanjima, istančanoj publici. Moram da pomenem da sam i 2015. godine samostalno izlagala u Šapcu u Biblioteci šabačkoj ispred Udruženja likovnih stvaralaca Šabac.

Da li si nekada razmišljala da osustaneš od umetnosti?
Bilo je mnogo izazova, ali sam istrajala jer za mene umetnost ima posebnu vrednost, bezgraničnu. Najiskreniji odgovor, zašto nisam odustala je ljubav. One je pokretač, veza i spona, sama pomisao da možeš da stvoriš istinski svoj rad i preneseš emociju. Kao Vera i Nada, želja da se istraje, one otvaraju puteve, šire perspektivu, daju mogućnost nemogućnosti lepote i emocija, iskustvo koje daje smisao i snagu, podseća na vrednost.

Ko ti je najveća podrška, a ko inspiracija?
Ogromnu podršku, pomoć, inspiraciju imam od porodice. Preneli su mi vrednosti koje i dan danas poštujem i kojima se vodim i koje prenosim na svoju decu. Takođe i prijatelji, saradnici koji su bili uz mene da sve nekako savladam, da realizujem svoje ideje. Inspiracija je u svakom mom danu, priči, putovanju,...

Intenzivno sarađuješ sa Bibliotekom šabačkom na afirmaciji umetnosti, pre svega dečjeg stvaralaštva. Šta za tebe znači rad sa decom i otvaranje sveta umentosti mladima?
Da, imamo iskrenu saradnju preko deset godina isti nam je cilj, a to je dečja radost. Svakako zadnjih godina sam se rado odazivala i ostalim institucijama u gradu i šire jer mi je mnogo bitan rad sa decom. Najpre sam krenula sa najmanjom uzrastnom grupom deca od jedne do tri godine gde učestvuju zajedno sa svojim roditeljima. Dobro je, jer se deca se upoznaju i savlađuju, kroz igru, likovne elemente, razvijaju maštu, spretnost ruku, kako bi naučili recimo, što pre da pišu i postala spontanija, zadovoljnija. Cilj ovakvih dešavanja za mene nije samo dečji crtež nego formiranje kompletne ličnosti deteta čemu najviše može doprineti stvaralački rad. Jer biti kreativan znači obojiti život originalnošću, biti jedinstven. Biti srećan, svoj! Umetnost i kultura nam daju mogućnost da zamislimo i stvaramo human svet, baš onakav kakav želimo da izgradimo sa decom kroz osluškivanje, uvažavanje, rad. Deca su tvorci najiskrenijih emocija i ideja. Uče da mudro raspolažu vremenom, imaju dar da razlikuju primarno od sekundarnog.

Likovna kolonija Nakučani ima tradiciju, no svake godine je drugačija. Koliko je važno za lokalnu zajednicu da baštini jednu likovnu smotru kao što je pomenuta i bude deo nje?
Smatram da je od posebnog značaja za lokalnu zajednicu, a i šire. Sadržajna je i najviše posvećena deci. U poslednje dve godine se realizuje i dečji interkonktinentalna izložba „Dobročinstvo“. Negujemo tradiciju i stvaramo novu. Nakučani žive tih dana, crkva blista. Odjekuju nastale slike i uspomene širom sveta. Započeli smo je sa idejom za afirmaciju mladih umetnika, što smo i zadržali a već sada je na njoj mnogo istaknutih i naših i svetskih umetnika, koji iznova dolaze. Može se reći da je zadržala stari duh, da se stvraju iskrena prijateljstva meštana i slikara, ostvaruju se i kumstva.