JOŠ JEDAN NELjUDSKI ČIN BACANjA NEŽELjENIH PASA
Štenci u jami za uginule svinje
Ostavljeni psi su svakodnevica u Srbiji, a nesavesni vlasnici uvek nalaze nove nehumane načine da se oslobode svojih pasa i mačaka, naročito neželjenih okota. Nedavni slučaj iz Prnjavora još jednom je pokazao koliko ljudi koje svakodnevno srećemo mogu biti surovi i bezdušni.
Jama iskopana iskopana za bacanje eutanaziranih svinja obolelih od afričke kuge poslužila je nekom da u nju pobaca tek progledale štence. Dvoje je spaseno zahvaljujući požrtvovanju pripadnika Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Prnjavor“, dok troje nije bilo te sreće i skončalo je pre dolaska pomoći.
-Radi se o divljoj deponiji u Prnjavoru, na putu ka Drini, gde je određena parcela za zakopavanje mrtvih zaraženih svinja. Dobio sam prijavu da se tu čuju psi, ali sam i želeo da vidim jamu koja je iskopana, te sam otišao da obiđem tu lokaciju. Rupa je dubine oko četiri, četiri i po metra. Na njenom dnu sam video dva živa i tri mrtva šteneta. Oni nisu mogli sami upasti tu. Neko ih je svesno doneo i bacio. Nažalost, verovatno naš meštanin, neko od naših komšija, navodi Miloš Jekić, potpredsednik Saveta Mesne zajednice Prnjavor i direktor Prihvatilišta Šabac.
Zahvalnost pripadnicima DVD „Prnjavor“
-Želim da se zahvalim pripadnicima DVD-a koji su se spustili u rupu punuj smeća, stakla i najrazličitijeg krša. Postupili su junački i herojski. Da nije bilo njih mnogo bismo teže spasili štence, ističe Miloš Jekić.
Odmah je obavestio Komunalnu inspekciju i volontere Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“, a onda pozvao i članove novoformiranog DVD „Prnjavor“. Dobrovoljni vatrogasci, volonteri, Peđa Veselinović i Siniša Lukić, odmah su se odazvali pozivu, spustili merdevine u rupu i izneli preživele štence.
-Nažalost, volonteri nemaju lokaciju gde mogu da sklone štence, a mi kao služba Zoogijene u Prihvatilište ne uzimamo štence. Pored tih dvoje štenaca, na deponiji je još najmanje deset pasa. Neki od njih su rasni, neki sa demodeksom. Volonteri iz Šapca sada idu tamo i hrane ih. Svi oni čekaju svoju šansu da ih neko primeti i pruži im dom, navodi Miloš.
Štenci pobacani u jamu u Prnjavoru samo su jedna od tužnih priča sa kojima se volonteri i zaposleni u Prihvatilištu svaki dan susreću. Deponija nije mesto gde treba da živi ijedan pas. Ostaje nada da će nesrećna sudbina ovih štenaca dovesti do toga da neko od pasa bude spasen iz nehumanih uslova i pronađe svoje ljude i dom.
Jama iskopana iskopana za bacanje eutanaziranih svinja obolelih od afričke kuge poslužila je nekom da u nju pobaca tek progledale štence. Dvoje je spaseno zahvaljujući požrtvovanju pripadnika Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Prnjavor“, dok troje nije bilo te sreće i skončalo je pre dolaska pomoći.
-Radi se o divljoj deponiji u Prnjavoru, na putu ka Drini, gde je određena parcela za zakopavanje mrtvih zaraženih svinja. Dobio sam prijavu da se tu čuju psi, ali sam i želeo da vidim jamu koja je iskopana, te sam otišao da obiđem tu lokaciju. Rupa je dubine oko četiri, četiri i po metra. Na njenom dnu sam video dva živa i tri mrtva šteneta. Oni nisu mogli sami upasti tu. Neko ih je svesno doneo i bacio. Nažalost, verovatno naš meštanin, neko od naših komšija, navodi Miloš Jekić, potpredsednik Saveta Mesne zajednice Prnjavor i direktor Prihvatilišta Šabac.
-Želim da se zahvalim pripadnicima DVD-a koji su se spustili u rupu punuj smeća, stakla i najrazličitijeg krša. Postupili su junački i herojski. Da nije bilo njih mnogo bismo teže spasili štence, ističe Miloš Jekić.
Odmah je obavestio Komunalnu inspekciju i volontere Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“, a onda pozvao i članove novoformiranog DVD „Prnjavor“. Dobrovoljni vatrogasci, volonteri, Peđa Veselinović i Siniša Lukić, odmah su se odazvali pozivu, spustili merdevine u rupu i izneli preživele štence.
-Nažalost, volonteri nemaju lokaciju gde mogu da sklone štence, a mi kao služba Zoogijene u Prihvatilište ne uzimamo štence. Pored tih dvoje štenaca, na deponiji je još najmanje deset pasa. Neki od njih su rasni, neki sa demodeksom. Volonteri iz Šapca sada idu tamo i hrane ih. Svi oni čekaju svoju šansu da ih neko primeti i pruži im dom, navodi Miloš.
Štenci pobacani u jamu u Prnjavoru samo su jedna od tužnih priča sa kojima se volonteri i zaposleni u Prihvatilištu svaki dan susreću. Deponija nije mesto gde treba da živi ijedan pas. Ostaje nada da će nesrećna sudbina ovih štenaca dovesti do toga da neko od pasa bude spasen iz nehumanih uslova i pronađe svoje ljude i dom.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
