Senaža
Ako govorimo o senaži kao jednoj od najjeftinijih oblika ishrane preživara, možemo zaključiti da kod nas nije dovoljno zastupljena, ali može imati značaja u skorijoj budućnosti u ishrani sitnih preživara. Veliku prednost i značaj treba dati lucerki za siliranje, odnosno spremanje senaže, kao jedinu pravu mogućnost obezbeđivanja hrane na duži vremenski period onda kada sveže hrane nema. Stoga, ovaj postupak ima brojne prednosti, jer se smanjuju gubici, zavisnost od vremenskih prilika je smanjena, veća ušteda skladišnog prostora, a i čuvanje može biti neograničeno.
Kako i kada spremiti senažu od lucerke
Optimalno vreme kada treba kositi lucerku je taj kada zelena masa sadrži 21 – 23% sirovih vlakana u silo masi, jer je tada sadržaj proteina i energije najveći.
Visina koja je najpogodnija za košenje je od 5 – 7 cm, a noževi za košenje moraju biti oštri, rez gladak bez krzanja i gnječenja biljaka. Na ovaj način se omogućuje bolji rast, oporavak i nastavak vegetacije pokošene biljke, čime se biljka štiti od zagađenja zemljom, a time i napada bakterijama. Pokošene biljke pre pripreme treba ostaviti da se prosuše do 40 – 45 % silo trebalo da ostane na njivi duže od 24 časa. Dužim zadržavanjem pokošene mase, na njivi se gubi šećer usled respiracije ili se kvalitet gubi usled mase, a period prosušivanja zavisi od dužine sečenja i sadržaja vlage, što nikako ne bi kišnog vremena.
Značaj treba dati i dužini seckanja biljaka, što treba da iznosi 30 – 40 mm, a nikako manje od 10, a duže od 40 mm, jer se tako teže priprema, odnosno gazi i sabija silo masa. Zato, noževi treba da budu dobro naoštreni čime se izbegava pregrevanje usled povećanja kiseonika, a to dovodi do gubitka silo mase i energije. Takođe pre pripreme mase, treba proveriti mehanizaciju, kao bi se izbegli kvarovi u smislu curenja ulja, što bi pokvarilo senažu.
Postupak siliranja mase, odnosno punjenja, sabijanja i pokrivanja, treba da traje što kraće, a silosi što uži čime se sprečava fermentacija tokom korišćenja. Masu treba nanositi u manjim slojevima do 40 cm, a gaziti oko 2 – 2,7 minuta po toni mase, koristeći teške traktore sa jednostrukim točkovima. Pritisak u točkovima treba da bude veći od 2 bara, a prilikom gaženja treba spajati tragove guma.
Poštovanjem svih parametara pri spremanju senaže postiže se kvalitetnija i veoma ukusna senaža, ali ukoliko se želi ubrzavanje procesa fermentacije, mogu se koristiti inokulanti, s tim što treba voditi računa na preporuku proizvođača za doziranje i način upotrebe.
Pokrivanje treba vršiti u najkraćem roku, a ukoliko se pokriva folijom, njena debljina treba da bude 40 – 50 mikrona preko čega se stavlja mreža koja sprečava oštećenje, a dodatno opterećuje kao i postavljanje vreća sa peskom. Na ovaj način se vrši zaštita i čuvanje senaže kako ne bi promenila kvalitet i mogla što duže da traje i da se koristi.
Kako i kada spremiti senažu od lucerke
Optimalno vreme kada treba kositi lucerku je taj kada zelena masa sadrži 21 – 23% sirovih vlakana u silo masi, jer je tada sadržaj proteina i energije najveći.
Visina koja je najpogodnija za košenje je od 5 – 7 cm, a noževi za košenje moraju biti oštri, rez gladak bez krzanja i gnječenja biljaka. Na ovaj način se omogućuje bolji rast, oporavak i nastavak vegetacije pokošene biljke, čime se biljka štiti od zagađenja zemljom, a time i napada bakterijama. Pokošene biljke pre pripreme treba ostaviti da se prosuše do 40 – 45 % silo trebalo da ostane na njivi duže od 24 časa. Dužim zadržavanjem pokošene mase, na njivi se gubi šećer usled respiracije ili se kvalitet gubi usled mase, a period prosušivanja zavisi od dužine sečenja i sadržaja vlage, što nikako ne bi kišnog vremena.
Značaj treba dati i dužini seckanja biljaka, što treba da iznosi 30 – 40 mm, a nikako manje od 10, a duže od 40 mm, jer se tako teže priprema, odnosno gazi i sabija silo masa. Zato, noževi treba da budu dobro naoštreni čime se izbegava pregrevanje usled povećanja kiseonika, a to dovodi do gubitka silo mase i energije. Takođe pre pripreme mase, treba proveriti mehanizaciju, kao bi se izbegli kvarovi u smislu curenja ulja, što bi pokvarilo senažu.
Postupak siliranja mase, odnosno punjenja, sabijanja i pokrivanja, treba da traje što kraće, a silosi što uži čime se sprečava fermentacija tokom korišćenja. Masu treba nanositi u manjim slojevima do 40 cm, a gaziti oko 2 – 2,7 minuta po toni mase, koristeći teške traktore sa jednostrukim točkovima. Pritisak u točkovima treba da bude veći od 2 bara, a prilikom gaženja treba spajati tragove guma.
Poštovanjem svih parametara pri spremanju senaže postiže se kvalitetnija i veoma ukusna senaža, ali ukoliko se želi ubrzavanje procesa fermentacije, mogu se koristiti inokulanti, s tim što treba voditi računa na preporuku proizvođača za doziranje i način upotrebe.
Pokrivanje treba vršiti u najkraćem roku, a ukoliko se pokriva folijom, njena debljina treba da bude 40 – 50 mikrona preko čega se stavlja mreža koja sprečava oštećenje, a dodatno opterećuje kao i postavljanje vreća sa peskom. Na ovaj način se vrši zaštita i čuvanje senaže kako ne bi promenila kvalitet i mogla što duže da traje i da se koristi.
Dipl. ing. GORDANA REHAK
Najnoviji broj
25. april 2024.
