Od krpelja do reanimacija

Izveštaji sa Urgentnog prijema Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ govore o velikom broju pregleda, ali i prijema na bolničko lečenje. Zaposleni su složni da su neki dani teži od drugih, ali da nema nikakvog pravila. Pojedina stanja su karakteristična za letnji period, a tokom poslednjih mesec dana imali su 2.326 intervencija, od onih bezazlenih do najkomplikovanijih. Pacijenti uvek dolaza sa uputom iz službe hitne pomoći.

Dnevno skoro 80 intervencija
Za mesec dana u urgentnom prijemu je obavljeno 2.326 intervencija, što je u proseku 77,5 dnevno. Urađeno je 661 vađenje krvi i isto toliko analiza. Povrede u tučama su zadobile 54 osobe, a u saobraćajnim nezgodama 83. Bilo je 12 intoksikacija alkoholom, lekovima ili hranom. Urađeno je i šest reanimacija.

-Tokom čitave godine najviše pacijanata koji nam dođu žale se na stomačne tegobe. Česte su i povrede u saobraćajnim nezgodama i tučama, kao i intoksikacije. Zavisno od godišnjeg doba različite su sezonske traumatske povrede. Leto karakterišu povrede tokom poljoprivrednih radova. Svakodnevno se susrećemo i sa bezazlenim patologijama, poput krpelja, pa do teških politrauma zbog kojih pacijenti ili budu hospitalizovani kod nas ili poslati u tercijalnu ustanovu, navodi blok sestra u urgentnom prijemu Tanja Marinković.

Tanja Marinković, Foto: "Glas Podrinja"

Zaposleni u urgentnom prijemu na neki način treba da budu i psiholozi. Pored pacijenata koji su
često uznemireni, trpe bolove, neretko sa njima dođu i članovi porodica koji vrši pritisak na lekare, sestre i tehničare

Pacijentima mora da se uradi kompletna dijagnostika, te zbog toga nekada duže čekaju. Svaki bol u stomaku, ali i neka druga stanja, zahtevaju laboratorijske analize krvi, koje ne mogu da budu gotove za manje od sat i po do dva. Pored toga, često se radi rendgen, ultrazvuk, skener, konsultuje se specijalista.

-Tokom leta imamo i dosta kolapsa, nekada zbog toplote, a nekada i zbog poremećaja srčanog ritma. Kada su velike vrućine zbog smanjene koncentracije više je i saobrajnih nezgoda. Mozak ne radi isto na umerenoj i na visokoj temperaturi. Treba ozbiljno shvatiti apele da se ne izlazi napolje u najtoplijem delu dana, pogotovu stariji i hronični bolesnici, kao i da se ne vozi na duže distance, kaže Tanja Marinković.

Lekari u urgentnom prijemu uglavnom su mladi i najčešće im je to prvo radno mesto. Odmah budu „bačeni u vatru“ da se bore sa najhitnijim stanjima. Dr Stevan Kojić u ovoj službi je oko četiri meseca

Zaposleni u urgentnom prijemu na neki način treba da budu i psiholozi. Pored pacijenata koji su često uznemireni, trpe bolove, neretko sa njima dođu i članovi porodica koji vrši pritisak na lekare, sestre i tehničare.

-Važno je da imamo strpljenja i razumevanja. Ukoliko je pacijent punoletan objasnimo članovima porodice da nema potrebe da budu u ordinaciji, da činimo sve što možemo. Dešava se da članovi porodice ulaze u ordinaciju, a pacijentu tako ne mogu da pomognu, mogu samo da ometaju one koji ga zbrinjavaju, ističe Marinkovićeva.

Nažalost, ishod je nekada fatalan. Najteže vesti porodicama uvek saopštavaju lično.
-Kada je porodica prisutna vesti o smrti im saopštava anesteziolog. Ukoliko nisu tada tu, kada dođu neko od lekara, ali nikada ne tehničar, sestre i nikada ne telefonom, kaže Tanja.
Objašnjava da se uvek pokuša reanimacija, koja po protokolu traje 45 minuta.

Prvi radni dan dr Đorđa Budimirovića
Tokom posete ekipe „Glasa Podrinja“ uregentnom prijemu šabačke Opšte bolnice imali smo priliku da upoznamo dr Đorđa Budimirovića, kom je to bio prvi radni dan. Srednju školu završio je u Šapcu, a Medicinski fakultet u Beogradu. Iskustvo u radu sa najhitnijim stanjima stekao je tokom odrađivanja staža u Urgentnom centru u Beogradu, kroz koji svakodnevno prolazi ogroman broj građana.
-Nadam se da ću se brzo uhodati i navići na sistem rada. Kolektiv je dobar i verujem da ću se uklopiti. Upoznao sam većinu kolega, a nadam se da ću uskoro i ostale kako bih imao kompletan utisak o svima. Trenutno nije velika gužva, ali videću narednih dana kako će biti, preneo nam je dr Đorđe Budimirović utiske o svom prvom radnom danu.

Lekari u urgentnom prijemu uglavnom su mladi i najčešće im je to prvo radno mesto. Odmah budu „bačeni u vatru“ da se bore sa najhitnijim stanjima. Dr Stevan Kojić u ovoj službi je oko četiri meseca. Za to kratko vreme već je dosta puta bio izložen stresnim situacijama, ali sve je lakše uz dobar kolektiv.

-Ume da bude dosta teško i naporno, ali tim sestara i doktora pomaže da se sve iznese. Najteža je dinamika posla i smenski rad. Kada su u pitanju pacijenti najstresnije su reanimacije i transporti pacijenata sa rupturom abdominalne aneurizme. Kada pukne najveći krvni sud ne možemo da pomognemo pacijentu, možemo samo da se nadamo i molimo boga da će stići živ do Beograda. Dva puta sam bio u situaciji da pratim takve pacijente i jedino što sam mogao je da se trudim da im pričom odvratim pažnju od strašnih bolova koje trpe, kaže dr Kojić.

Dr Stevan Kojić, Foto: "Glas Podrinja"

Tokom kratkog radnog staža već se susreo i sa neprijatnim situacijama. Ipak, za sve ima razumevanja.
-Nekada pacijenti umeju da budu neprijatni bez ikakvog razloga, očekuju nerealne stvari. Međutim, imamo razumevanja, to su ljudi koji su uplašeni, nemoćni i ne znaju kako da se nose sa situacijom koja ih je zadesila. Trudim se da olakšam svakom pacijentu, da ih uputim šta sledi, kada čekaju da znaju da nisu zaboravljeni, nego da nam još nisu stigli njihovi rezultati, navodi dr Kojić.

Nekada pacijenti umeju da budu neprijatni bez ikakvog razloga, očekuju nerealne stvari. Međutim, imamo razumevanja, to su ljudi koji su uplašeni, nemoćni i ne znaju kako da se nose sa situacijom koja
ih je zadesila

Iako je iz lekarske porodice, sin dr Zorana Kojića, kaže da mu ni to, ni ono naučeno u školi i na fakultetu nije bilo od velike pomoći kada je počeo da radi. Iskustvo rada na urgentnom prijemu, nije samo naporno, nego i od neprocenjive koristi za mlade lekare.

-Ovde svakog dana naučim nešto novo. Mnogo različitih stanja dolazi i dosta toga se nauči, od dijagnostike, terapije... Korist je ogromna, navodi dr Stevan Kojić, koji odlično pamti svoj prvi radni dan i strah kada je krenuo u transport sa pacijentom. Iako pacijent nije imao veći problem, plašio se da se nešto usput ne sikomplikuje. Srećom, sve je zavrešeno baš kao što je i trebalo.