U Šapcu cena kvadrata varira od 1.300 do 1.500 evra, uglavnom za stanove u staroj gradnji, a za novogradnju je potrebno izdvojiti i 1.800 evra, dok cene kvadrata u pojedinim zgradama iznose i 2000 evra
Kupovina stana je značajan korak u životu, jer predstavlja ostvarivanje dugoročnog cilja i ulaganje u sopstvenu budućnost. No, ovaj proces je često zahtevan i osim finansijskog aspekta zahteva vreme, strpljenje, istraživanje tržišta, mogućnosti i znanja pre nego što se upustite u ovu avanturu.
Svakako najvažniji segment je novac sa kojim raspolažete, bilo da je reč o ušteđevini, zajmu, ili bankarskom kreditu. Ovo uključuje i razmatranje troškova kao što su cena stana, porezi, provizije agenciji za nekretnine, troškovi prenosa vlasništva i druge administrativne takse.
Naredni korak je da razmislite o svojim potrebama i željama u vezi sa stanom. Koliko soba vam je potrebno? Da li želite stan u gradu ili predgrađu? Koji su vam prioriteti: lokacija, veličina, stanje objekta, blizina škola, vrtića i prodavnica?
Nakon ovoga sledi najvažniji i najzahtevniji deo, a to je pronalazak nekretnine u skladu sa vašim potrebama i mogućnostima. Svakako upoređivanje cena i praćenje tržišta je nešto što može biti korisno, ali je tu vaš uticaj minimalan, kažu kupci nekretnina.
U Šapcu cena kvadrata varira od 1.300 do 1.500 evra, uglavnom za stanove u staroj gradnji, a za novogradnju je potrebno izdvojiti i 1.800 evra, dok cene kvadrata u pojedinim zgradama iznose i 2.000 evra. Kretanje cena stanova u starogradnji na sajtu 4zida.rs kreću se od 1.059 €/m2 do 1.568 €/m2, a RGZ-a navodi da su od 261 €/m2 do 950 €/m2.
Šapčani o cenama nekretnina „Prenaduvane iz više razloga. Mi smo po cenama nekretnina uvek 2 god. iza zapada. Na zapadu su kljoknule cene i kod nas će za za jedno godinu dve. Nekih 30% najmanje. Cena obradive zemlje će ići gore.“ „Preskupo, cene nisu realne. Posle korone sve duplo poskupelo. Nije normalno.“ „Još malo pa ko u BG. A mi provincija teška koju čak ni na meteorološkoj karti ne označavaju. Sram da ih bude.“ „Sačekaću još 2 godine a tada će cene pasti bar za 30%.Za sada je preskupo.“ „Ne planiram da kupim dok se ne stabilizuju cene.“ „Ko ima njemu nije skupo.“ „Čuo sam da to naši iz inostranstva kupuju, jer imaju para, pa da kasnije izdaju, ili prodaju po većoj ceni.“
Iz agencija ističu da trend izdatih dozvola prati potražnju tržišta za novim stambenim jedinicama, te da su i cene ovim uslovljene, kao i cenom materijala, radne snage za novogradnju. Iako je u Zapadnoj Evropi zabeležen blagi pad cena nekretnina, u Srbiji to još uvek nije slučaj. Dugoročna predviđanja nisu pouzdana, te su retki oni koji se osmele da kažu da li će doći do korekcija cena. Veruju da će biti, ali ne i za koliko procenata i kada. Kada se sagleda trenutna situacija prodaja je najbolja opcija za one koji imaju nekretninu, ali ne toliko povoljna za kupce koji zavise od kredita banke.
Zbog nepovoljnih uslova banka za stambene kredite i visokih kamata, kupci se radije odlučuju da manje stanove kupe za gotovinu. Najčešće su to stanovi oko 40 kvadrata. Interesantno je da cene kvadrata na Trkalištu se kreću do 2.000 evra, što je je premašilo cenu u naselju Benska bara.
U junu mesecu 2023. izdato je 2 579 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 17,9% u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Od ukupnog broja dozvola izdatih u junu 81,0% dozvola odnosi se na zgrade, a 19,0% na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 79,9% dozvola izdato je za stambene, a 20,1% za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (67,2%).
Prema dozvolama izdatim u junu 2023. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 3.535 stanova, s prosečnom površinom od 69,1 m². Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 9,3% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 149,5 m², a 88,8% stanova biće građeno u zgradama sa tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60,1 m².
Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Južnobanatskoj oblasti, 23,0% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (15,2%), Beogradska oblast (17,3%), Mačvanska oblast (14,0%) i Rasinska oblast (8,5%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 2,5%.
