19. oktobar 2023.19. okt 2023.
Foto: "Glas Podrinja"

Foto: "Glas Podrinja"

JOVIČIĆI IZ SVILEUVE JEDINI ODGAJIVAČI KARAKAČANSKE OVCE U MAČVANSKOM OKRUGU

Očuvanje ugrožene i gotovo zaboravljene rase

Jovičići se uglavnom bave stočarstvom a nosilac gazdinstva je Ana čiji radni dan traje veoma dugo. Praktično od jutra do mraka. Pored brige o životinjama, ona se stara o kući i okućnici, a najvažnija joj je uloga majke i supruge. Ima ćerku i dva sina. Neko bi rekao da sa lakoćom sve postiže ali, kako kaže, često nije jednostavno
Karakačanska ovca, retka autohtona rasa Balkana je, zahvaljujuči sticaju okolnosti dospela i u Mačvanski okrug. Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima tek oko 300 jedinki, a 15 grla je u vlasništvu gazdinstva Jovičić iz koceljevačkog sela Svileuva.

–Početno stado je igrom slučaja završilo kod nas. Ujak je sa Medvednika kupio te ovce, a da pri tom nije znao koja je vrsta u pitanju. U međuvremenu, zbog starosti nije bio u stanju da brine o životinjama i rešio je da ih proda. Poželela sam da ih kupim, ali kako već imamo 70 sjeničkih bila sam u dilemi da li da to predložim suprugu. Međutim, on je to nakon nekog vremena sam predložio i ja sam to sa radošću prihvatila, ni sama ne znajući koju vrstu ovaca kupujemo- priča tridesetpetogodišnja Ana.

Foto: "Glas Podrinja"


Ovce su u domaćinstvu bile oko mesec dana kada ih je, radeći tetovir na sjeničkim ovcama, primetila Katarina Gajić koja je domaćinima rekla da se radi o veoma ugroženoj rasi ovaca.

–Iskreno, tada sam prvi put čula za njih i saznala da je reč o autohtonoj rasi, ugroženoj, sa veoma malim brojem primeraka. Uskoro smo dobili potvrdu da je zaista reč o toj rasi, ali onda kreće potraga gde i kako naći ovna za stado i to je trajalo nekoliko meseci. Primerak je morao biti čist da bi one imale takozvane HB brojeve, da bi sve bilo po propisima, a sa druge strane prosto ove vrste gotovo da nema- napominje Ana.

Tragajući za mužjakom karakačanske rase putem društvenih mreža saznali su za Sergeja Ivanova, veterinara iz Dimitrovgrada koji na Staroj planini poseduje stado ove rase, ali uprkos savremenim komunikacijama nije bilo jednostavno stupiti u kontakt sa njim.

Suprug radi terenski posao i zaista su sve obaveze na meni. I da spremim i raspremim, operem i skuvam. Da odvezem decu u školu i vrtić, da ispratim sve njihove vannastavne aktivnosti...u domaćinstvu sam i veterinar i sve što treba da bi stvari funkcionisale kako je najbolje. Čini mi se da ne postoji situacija koja može da me iznenadi i da je sačekam nespremno


–U jednom trenutku suprug je gubio nadu da ćemo uspeti u svojim namerama. Ali, bili smo uporni i došli do njegovog broja telefona, stupili u kontakt i saznali da je u prilici da nam proda jednog ovna. Čekali smo da prođe neophodna procedura i konačno smo otišli na Staru planinu i kupili ga. Početkom juna stigao je na naše gazdinstvo. Bilo je potrebno sačekati i nadležne iz Instituta za stočarstvo kako bi i oni potvrdili autentičnost rase. Tako su se sve kockice slagale i na kraju su se složile. Stručnjaci su bili zaista zadovoljni onim što su videli. I u kakvom je stanju stado i činjenicom da je u pitanju autohtona rasa, čista...Tada smo od njih dobili potvrdu da smo jedini na teritoriji Mačvanskog okruga odgajivači karakačanske rase ovaca. Sada sam srećna zbog činjenice da smo vlasnici ovog stada jer smo uradili nešto za sebe, ali i za čovečanstvo, dali smo svoj doprinos za očuvanje i produžetak jedne vrste koja je ugrožena- kaže sa ponosom vlasnica i dodaje da krajem ovog meseca očekuje da će se broj grla u stadu uvećati.

OTPORNA I PRILAGODLjIVA
Iako je ugrožena vrsta, karakačanska ovca ipak nije skuplja u odnosu na druge rase. U tamnavskom kraju i okolini još uvek ne razumeju koliko je značajno što su Jovičići uspeli da sačuvaju stado i što se trude da ga uvećaju.

–Karakačanska ovca je rasa pred izumiranjem, malo je primeraka u našoj zemlji i ljudi to ne razumeju. Često se čude njihovom izgledu, boji...verujem da će se to vremenom promeniti i da nećemo biti jedini koji će ih uzgajati- napominje Ana.

Foto: "Glas Podrinja"


Ova ovca je autohtona rasa južnog i centralnog Balkana, nastala tokom viševekovnog seljenja po planinskim pašnjacima Srbije, Grčke, Bugarske, Makedonije i Albanije. Jednostavna je za uzgoj, ne traži posebnu pažnju, veoma je prilagodljiva i otporna, potpuno prilagođena na lokalne ekološke i klimatske faktore.

Naziv je dobila po Karakačanima, nomadskom plemenu grčkog porekla.

RADNI DAN NA SELU TRAJE OD JUTRA DO MRAKA
Jovičići se uglavnom bave stočarstvom a nosilac gazdinstva je Ana čiji radni dan traje veoma dugo. Praktično od jutra do mraka. Pored brige o životinjama, ona se stara o kući i okućnici, a najvažnija joj je uloga majke i supruge. Ima ćerku i dva sina. Neko bi rekao da sa lakoćom sve postiže ali, kako kaže, često nije jednostavno.

– Sve te obaveze i život žene na selu je zaista naporan. Mnogo je rada. Od ujutru do uveče. Suprug radi terenski posao i zaista su sve obaveze na meni. I da spremim i raspremim, operem i skuvam. Da odvezem decu u školu i vrtić, da ispratim sve njihove vannastavne aktivnosti...u domaćinstvu sam i veterinar i sve što treba da bi stvari funkcionisale kako je najbolje. Čini mi se da ne postoji situacija koja može da me iznenadi i da je sačekam nespremno- priča kroz osmeh ova mlada i snažna žena.


SUBVENCIJE OD VELIKE VAŽNOSTI
Smatra da je trenutno bavljenje stočarstvom najisplativija oblast poljoprivrede zahvaljujući subvencijama.

Gazdinstvo je registrovala pre skoro dve godine i napominje da je podrška države veoma značajna.
–Sve što smo podneli za subvencije za ovce to smo i dobijali. I povraćaj sredstava za proširenje stada. Sve što je bilo rečeno, to je i ispunjeno i ja zaista nemam loše iskustvo- kaže Ana.

I za karakačansku ovcu kao autohtonu rasu država daje subvencije. Ranije su vlasnici po grlu dobijali sedam hiljada dinara, dok je Institut za stočarstvo davao još 4,5.

Karakačanska ovca je rasa pred izumiranjem, malo je primeraka u našoj zemlji i ljudi to ne
razumeju. Često se čude njihovom izgledu, boji...verujem da će se to vremenom promeniti i da nećemo biti jedini koji će ih uzgajati

–Sada je najavljeno da će podsticaji biti veći, to jest da će država davati deset hiljada tako da će to ukupno biti 14,5 hiljada po grlu za autohtone rase. To svakako znači uzgajivačima i predstavlja jednu važnu podršku u radu svakog domaćinstva- smatra vlasnica gazdinstva Jovičić.

Njeni utisci su pozitivni i kada je reč o uvođenju e Agrara. Shvata da se mnogi ne snalaze najbolje, posebno stariji, ali ističe da joj je ova mogućnost znatno olakšala posao i uštedela vreme.

Kaže da na selu nije lako ali da kada imate volju i želju da nešto uradite, da obezbedite i da uz to imate podršku porodice i države, ništa nije nemoguće. Borba je svakodnevna i treba mnogo istrajnosti da bi se sve uradilo, da bi se održalo pa na kraju i napredovalo. Ana i njena porodica za to, čini se, imaju i volje i snage.
V.Bošković

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa