Godinu obeležili bitni momenti za razvoj Opštine

-Kraj godine uvek svi, normalno, koristimo za sumiranje rezultata i preispitivanja šta je urađeno. Godinu za nama obeležili su bitni momenti za razvoj Opštine Bogatić, kako oni projekti koji su bili direktno u nadležnosti lokalne samouprave, tako i državni, od kojih je, nesumnjivo, najbitniji izgradnja auto – puta Ruma – Šabac, čije benefite smo osetili već u prvim danima od kada je otvorena ova trasa. Suvišno je i govoriti koliko smo u ovom trenutku bliže i Beogradu, ali i ostatku Srbije i kakve su mogućnosti otvorene za naše privrednike i efikasniji promet robe i usluga. Međutim, ono što je za razvoj naše opštine još bitnije, jeste početak radova na brzoj saobraćajnici čiji krak u značajnoj dužini, prema projektu, prolazi kroz teritoriju Opštine Bogatić. Po izgradnji brze saobraćajnice stvoriće se uslovi da se u potpunosti rekonsturišu i državni putevi koji prolaze kroz našu opštinu, a koji su usled pojačane frekvencije teretnog saobraćaja preopterećeni i oštećeni. Putevi su ti koji nas spajaju, zato smo i mi, najveći deo budžetskih sredstava usmerili na asfaltiranje opštinskih puteva. Ponosni smo na činjenicu da su čak i najmanje seoske ulice asfaltirane. Ono što nam jeste bilo najbitnije je bezbednost naših sugrađana, naročito onih najugorženijih, jer su naša sela ušorena, prometna, opterećena teretnim transportom, pa smo prioritet dali izgradnji trotoara.

Završen je trotoar u Bogatiću, Klenju, a ovih dana se očekuje završetak radova na asfaltiranju trotoara u Badovincima i Glogovcu. Pored putne infrastrukture, pripremili smo projektnu dokumentaciju za rešavanje višegodišnjeg problema vodosnabdevanja u selu Crna Bara, kao i dokumentaciju za izgradnju sekundarne kanalizacione mreže u dužini od 194 kilometra u okviru programa „Čista Srbija 2025“. To su projekti čija vrednost je desetostruko veća nego godišnji lokalni budžet i to sigurno ne bismo mogli da realizujemo bez nesebične podrške Vlade Republike Srbije, na čemu smo veoma zahvalni. Tako bismo za, sada već prošlu godinu, mogli reći da je bila samo uvertira za sve one bitne projekte koji nas tek očekuju i da će 2024. godina biti ključna za razvoj čitavog Bogatića- istakao je u novogodišnjem intervjuu za „Glas Podrinja“ predsednik opštine Bogatić, Milan Damnjanović.

DZ je u prethodnom periodu zaposlio 49 radnika, a otvorene su i nove ambulante na seoskom području. Koliko to doprinosi poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite?
-Moram da istaknem dobru saradnju lokalne vlasti sa rukovodstvom Doma zdravlja Bogatić. Mi smo se tokom pandemije virusa Kovid 19 suočili sa nedostatkom osoblja. Tada smo efikasno reagovali i u skladu sa potrebom zaposlili neophodno medicinsko i nemedicinsko osoblje. Svi ti ljudi su i nakon završetka pandemije ostali da rade i njihove plate finansirali smo iz budžeta. To nije bio mali izdatak za naš skromni budžet, ali smo želeli da ispoštujemo sve ljude koji su najviše radili kad je bilo potrebno i koji su bili spremni da žrtvuju svoje zdravlje kad je rizik bio najveći. Odlukom Vlade RS i resornog ministarstva, njih 49 je potpisalo ugovor na neodređeno. Među njima je bilo ljudi koji su skoro dve decenije čekali posao.

Takođe, u vreme korone zatvorene su seoske ambulante, a u želji da primarnu zdravstvenu zaštitu približimo svima, naročito starijima, slabo pokrentim meštanima, ponovo smo ih otvorili. Seoske ambulante su umrežene sa centralom, tako da pacijenti odmah mogu da preuzmu terapiju. U međuvremenu smo ambulante adaptirali, rekonsturisali i opremili neophodnom opremom. Napravljen je raspored po kom ambulante rade, medicinske ekipe odlaze i u kućne posete, a jednom mesečno u ambulantama će se obavljati i ultrazvučni pregledi, zahvaljujući mobilnoj opremi. DZ je u proceduri nabavke najsavremenije medicinske opreme i digitalnog mamografa uz pomoć kojeg će se raditi na prevenciji. Zdravlje je uvek na prvom mestu.

U prethodnoj godini zapažen je rad JKP Bogatić, a veliki problem je pravilo paljenje deponija. Šta je učinjeno po tom pitanju i da li su ti problemi rešeni?
To je, zaista, bio problem, ali možemo reći da se i tome nazire kraj. Intenzivno se radi na saniranju deponija, ograđivanju i postavljanju video nadzora, kako bi se takve situacije sprečile. Nesavesni ljudi, u cilju prikupljanja sekundarnih sirovina, pribegavali su paljenju deponija, što dovodi do ekološke katastrofe, ali pronašli smo način da tome stanemo na put. Značajno je unapređeno poslovanje JKP Bogatić, ovo preduzeće smo opremili novim vozilima i neophodnim mašinama za rad. Time su se stekli uslovi da se proširi usluga odnošenja smeća na sve mesne zajednice. Moramo i da se pohvalimo da su naši meštani veoma disciplinovani i kada je reč o sortiranju otpada, koji je prvi korak ka reciklaži. Nedavno je kupljen još jedan kamion smećar, a ono što je najbitnije, sve to prati i kadrovsko osposobljavanje. U malom mestu, kakvo je Bogatić, sve javne službe su upućene jedna na drugu i možemo da kažemo da smo zadovoljni to i na terenu funkcioniše.

Poljoprivreda se u prethodnoj godini suočila sa izazovima. Na koji način je Opština pomogla da se poboljša položaj poljoprovrednika?
-Ovo je poljoprivredno podneblje, čitav kraj živi od poljoprivrede. Posejete dinar, nikne dva, zahvaljujući plodnoj zemlji i vrednim ljudima. Zato čak i najmanje probleme poljoprivrednici osete, a kada se pojave problemi poput afričke kuge, to se odrazi na sve. Kad su ljudi nemoćni i kada je reč o višoj sili, prva reakcija je i nezadovoljstvo, koje smo ljudski razumeli i pružili podršku svima. Mi smo kao lokalna samouprava učinili sve da sprečimo širenje zaraze, sve stručne službe su bile na terenu. Konstantno smo bili na vezi sa veterinarskom ispekcijom i ministarstvom. Više puta nas je posetila i ministarka Jelena Tanasković, obavljen je niz radnih sastanaka i ono što je najbitnije, svima će šteta biti nadoknađena. Svakako da je kuga sa sobom povukla i druge probleme, odrazilo se i na tržište, ali činimo sve da pomognemo uzgajivačima svinja i svima koji su pretrpeli štetu. Sa druge strane, brojni naši poljoprivrednici iskoistili su pogodnosti koje im se nude, različite subvencije koje će im pomoći u proizvodnji.

KOC je bio stecište kulturnih zbivanja, nagrađivani su i „Đido“ i Amatersko pozorište „Janko Veselinović“. Kako se zahvaljujući tome Bogatić pozicionirao na kulturnoj mapi naše zemlje?
-Volim da kažem da Bogatić nije samo plodno tlo za poljoprivredne kulture, već je iznedrio i brojne umetnike, književnike, značajne ličnosti. Mi smo dužni da taj status koji imamo na kulturnoj mapi Srbije sačuvamo i za generacije koje dolaze, jer imamo čime da se dičimo. Gotovo da ne prođe nedelja a da se ne organizuje neki kulturni događaj, a ono što je najbitnije od svega je da kulturna scena Bogatića ima publiku. „Martinovi dani“ su i ove godine bili veoma zapaženi, publika je uživala. Simbioza tradicije i umetnosti kod nas je objedinjena u KUD „Đido“ i gde god se predstave, dočaraju našu Mačvu u pravom svetlu. Posvećujemo pažnju kulturi, ulažemo u istu i priznanja dolaze sama od sebe. U godini koja nam predstoji imamo u planu da otvorimo muzej, budući da nemamo ustanovu tog tipa, a potreba svakako postoji. To je već izvesno i uskoro će Opština Bogatić moći da se pohvali mestom gde će kroz jedinstvenu postavku biti prikazano ono najvrednije što se u Mačvi baštinilo vekovima.

Turistička organizacija Opštine Bogatić prisustvovala je brojnim sajmovima u prethodnoj godini, a nisu izostala ni priznanja. Kakve su mogućnosti za razvoj turizma?
-Turizam u Mačvi je dijamant koji tek treba da se brusi. Naš najveći adut jesu georetmalna izvorišta i konkrento Termalna Rivijera. Tu je došlo do promene vlasnika, već sada ovaj lokalitet izgleda drugačije, a najavljena je i izgradnja hotela sa četiri zvezdice, dodatnih bazena, što je svakako velika šansa za turizam Bogatića. Naša gastronomija, tradicija, Radovan Kula, drinska obala, istorijski lokaliteti, samo su neki od temelja na kojima ćemo graditi turizam, a sajmovi su samo prilika da se sve ono što imamo predstavimo i približimo potencijalnim posetiocima. Činjenica da raste broj registrovanih ležaja i domaćinstava je prvi pokazatelj da potencijala ima, ali i volje da potencijali postanu turistički proizvodi koji će povećati turistički promet i našoj Mačvi, pored poljoprivrednog, dati status i turističkog mesta.