Mir Božiji, Hristos se rodi, svakoga leta Gospodnjeg iznova pleni baš tim mirom i toplinom pred dolazak Bogomladenca. Baš kao u dedovskim pričama da se slama u starim odžaklijama unosila u naramcima i oko ognjišta uz molitvu i večeru bila i postelja mira da se usni do rođenja Hrista, svetlo svih ozarenja. Sedelo se i dremalo a priča tkala predanje o devet Jugovića a u običnim porodicama tih leta beše tuce čeljadi u domu siromaha prebogate duše. Česnica u te dane i pečenica bili tu da okrepe telo ali iznad svega već od tog vremena negovala se toplina doma i to ne obična već božićna.
U toj priči koja se prenosi sa kolena na koleno položajnik beše jagnje kao sneg belo i bez belega vekovima kao uvod u neravnopravnoj borbi sa nečastivim koja je nekada znala biti neizvesnija. Ili ne kako neki kažu, već zavisi od nas i već rečene topline doma. Od majke, bake, sestre, pobratima i posestrime stari bi rekli sada svi žive u trku ali i oni skidaju kapu i u ove dane samo toplini doma.
Foto: Canva
I tu negde se ugnezdila priča o čak 16 potomaka skromnih ljudi i to je đerdan svedočenja o trajanju i prebogati primer da je baš ta toplina iznedrila ljubav koja je božićno bezgranična. Devet sinova i sedam ćeri, besedi stric u devetoj deceniji života, krepi ko studen voda. A tu kao po pravilu jedno čedo gaji drugo a bogastvo se meri brojem čupavih glava oko trpeze, skromne ali se i mrva česnice delila da ljubav i toplina božićnog doma bude njihov mali doprinos u porodičnom ramu. A ako neki praznik ima mir i toplinu doma onda je to dolazak Bogomladenca nešto što se ne da ispričati već samo doživeti. Priča podeljena skorijih dana da se uklopi u nepregledno polje cvetnog i životnog polena.
Foto: Canva
