18. januar 2024.18. jan 2024.
Foto: "Glas Podrinja"

Foto: "Glas Podrinja"

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjE ŠABAC PRATI KVALITET VAZDUHA U GRADU

Individualna ložišta i saobraćaj najveći izvori zagađenja

Geomorfološke osobine područja grada su vrlo nepovoljne sa aspekta aerozagađenja. Individualna ložišta, kao i izduvni gasovi motornih vozila emituju primarne PM 10 čestice. Međutim, postoje i sekundarne PM 10 čestice koje nastaju iz gasova, kaže dipl. ing. tehnologije specijalista hemijskih nauka ZZJZ Šabac Dušica Mijailović
Merne stanice Zavoda za javno zdravlje poslednjih dana i sedmica pokazuju česta. zagađenja vazduha. Dozvoljene granice prelaze PM 10 i PM 2,5 čestice (koje su deo PM 10 čestica). Građani podatke o kvalitetu vazduha mogu da prate na aplikaciji Čuvari zdravlja koja na satnom nivou ažurira podatke dobijene iz automatskih mernih stanica. Monitoring vazduha sprovodi se na sedam mesta u gradu.

-Geomorfološke osobine područja grada su vrlo nepovoljne sa aspekta aerozagađenja. Grad je okružen širokom ravnicom što smanjuje mogućnost prirodnih procesa samoprečišćavanja. Sava uzrokuje visoku vlažnost vazduha što dovodi do transformacije primarnih politanata u, daleko toksičnije, sekundarne polutante. Zbog toga nekada i niže koncentracije zagađujućih materija u atmosferi mogu kod hroničnih bolesnika da stvore efekat dodatnog opterećenja, objašnjava dipl. ing. tehnologije specijalista hemijskih nauka ZZJZ Šabac Dušica Mijailović.

Unapređen monitoring
-ZZJU Šabac, odnosno laboratorija sanitarne hemije sa ekotoksikologijom sprovodi monitoring zagađujućih materija na sedam mernih stanica. Monitoring je definisan u odnosu na program kontrole kvaliteta vazduha koji donosi lokalna samouprava, a odobrava nadležno Ministarstvo. Tim programom su definisana merna mesta u gradu, parametri koji se mere i dinamika merenja. Prošle godine u avgustu proširili smo monitoring, unapredili smo merno mesto Vatrogasni dom postavljanjem najsavremenije automatske merne stanice koja omogućava merenje osam parametara: sumpor dioksida, azot dioksida, ozona, PM10, PM 2,5, ugljen monoksida, benzena, toluena, etilbenzena, ksilena (BTEX). Softver je podešen da se na satnom nivou dobijaju indeksi kvaliteta vazduha, na osnovu kojih naši lekari specijalisti higijene daju preporuke za ponašanje pupulacije, objašnjava Dušica Mijailović.


Kako navodi, u urbanim sredinama, na malom području koncentrisan je veliki broj različitih izvora zagađenja: industija, individualna ložišta, energetski sektor, saobraćaj. PM 10 čestice, koje su jedan od najčešćih detekotanih problema, najviše emituju individualna ložišta. Naša sagovornica objašnjava da postoje i sekundarne PM 10 čestice.

-Individualna ložišta, kao i izduvni gasovi motornih vozila emituju primarne PM 10 čestice. Mi pratimo sadržaj PM 10 čestica na Čaviću, gde je veliki broj individualnih ložišta, u Benskoj Bari, gde je uglavnom sve priključeno na Toplanu i kod Gerontološkog centra. Na osnovu godišnjeg izveštaja koji trenutno radimo uočeno je najveće povećanje srednje godišnje vrednosti PM 10 čestica na mernom mestu Čavić. Međutim, postoje i sekundarne PM 10 čestice koje nastaju iz gasova. Kada u atmosferi imamo sumpor dioksid i azot dioksid vremenom kroz tranformacije i hemijske reakcije dobijamo sekundarne PM 10 čestice. Najveći emiteri ovih gosova su termoelektrane. Nemamo ih u Šapcu, ali ih imamo u Srbiji i nisu nam tako daleko, navodi Dušica Mijailović.

Naša sagovornica kaže da je na osnovu izveštaja za 153 dana merenja (od 1. avgusta do 31. decembra na mernom mestu Čavić do prekoračenja graničnih vrednosti došlo tokom 48 dana, samo u decembru u čak 26 dana.

Foto: "Glas Podrinja"


Svaki pojedinac je važan
Direktor ZZJZ Šabac MSc Branko Vujković kaže da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, više od 90 odsto populacije na svetu je izloženo povišenim koncentracijama PM 2,5 čestica. Dodaje da je dokazano da je više od 7 miliona smrtnih ishoda, pre svega osoba sa hroničnim bolestima, izavano prekomernim zagađenjem vazduha.
-Mi kao zdravstvena ustanova i kao zdravstveni radnici smo učinili sve što je bilo moguće, obezbedili smo najmoderniji monitoring, utvrdili koliko je prekomerno zagađenje, koje su čestice dominantne, u kojim delovima grada dominira koja vrsta zagaađenja. Ono što ćemo sigurno u narednom periodu raditi je da ćemo utvrditi sastav čestica na osnovu čega ćemo moći jasnije da kažemo šta dominira u zagađenju u određenim godišnjim dobima. Jako je važno da svi na nivou Mačvanskog okruga, a pre svega lokalne samouprave, preduzmemo sve da smanjimo unutrašnje, ambijantalno zagađenje, kao i spoljašnje zagađenje. Potrebno je da se sva udruženja građana uključe aktivno u promociju važnosti zaštite životne sredine i da zajedno apliciramo u fondovima EU i republičkim fondovima da probamo da promenimo ovaj loš tred. To nije nešto što može brzo da se reši, ali svi treba da krenemo od sebe. Svaki pojedinac je važan, jer zbir kapljica je vodopad, kaže dr Vujković.


ZZJZ Šabac radi i analize PM čestica na teške metale kako bi utvrdili od čega su one sačinjene. Prošle godine u ovim merenjima je iskočio benzoapiren (i to tri puta više od maksimalnih dozvoljenih vrednosti), koji je poreklom iz izduvnih gasova motornih vozila.

Čestice PM 2,5 su deo PM 10 čestica, a postoje i one sitnije, PM 1. Kako ističe naša sagovornica, što je čestica manja ona je i opasnija zbog toga što ima mogućnost dubljeg prodiranja u disajne organe.
ZZJZ nema mogućnost da vazduh učini čistim. Mogu da daju preporuke mera kako da zagađenje bude manje, što na osnovu godišnjih izveštaja i rade.

-Neke od mera su pokušaji kontrole sagorevanja, praćenja individualnih ložita, prelazak individualnih ložišta na Toplanu, korišćenje geotermalne energije. Generalno, ljudi lože svašta što je veliki problem. Zbog loženja uglja lošeg kvaliteta zimi je mnogo veća koncentracija sumpor dioksida i ugljeničnih organskih jedinjenja, kaže Mijailović.

Za kontrolu individualnih ložišta nadležna je lokalna ekološka inspekcija.
Industrija je u nadležnosti republičkih organa.

-Mi smo proširili monitoring da se na mernom mestu Gerontološki centar mere amonijak i fluorovodonik, koji se mere i na drugim mernim stanicama, a koji se emituju pri proizvodnji mineralnih đubriva. Vrednosti su pod kontrolom, kaže Dušica Mijailović.
M.M.

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa