Veterinari svakog dana sterilišu tri do četiri psa po redosledu kojim su prijavlji. Direktor Veterinarske stanice dr vet. med. Davor Šašić navodi da nema nijednog opravdanog razloga da neko ne steriliše psa, sem kada je u pitanju neki zdravstveni problem zbog kog pas ne bi smeo da bude uveden u anesteziju
Program besplatne sterilizacije vlasničkih pasa počeo je 7. maja. „Glas Podrinja“ je u više navrata najavljivao ovu akciju za koju je grad izdvojio 3 miliona dinara, čime će se pokriti oko 400 sterilizacija.
Sterilizacije rade veterinari Veterinarske stanice Šabac i već je obavljeno oko 40 intervencija, a do sada na spisku ima prijavljeno oko 220 vlasničkih pasa.
-Mi smo našu Laru udomili kao štene i odmah smo znali da ćemo je sterilisati. Konsultovali smo se sa veterinarom i rekao nam je da treba da dostigne fizološku zrelost, tako da smo čekali da poraste. Videli smo, u međuvremenu, najavu da će grad finansirati sterilizacije vlasničkih pasa i odlučili da sačemo dok to ne počne, jer 6-7.000 dinara nije zanemarljivo. Čim je program počeo prijavili smo se i stavljeni smo na listu. Smatram da svako ko ima psa treba adekvatno da brine o njemu, da mu obezbedi pristojne uslove za život i da taj pas bude vakcinisan, čipovan i sterilisan, kaže Biljana Ivanović sa Letnjikovca.
Biljana Ivanović, Foto: Privatna arhiva
Veterinari svakog dana sterilišu tri do četiri psa po redosledu kojim su prijavlji. Direktor Veterinarske stanice dr vet. med. Davor Šašić navodi da nema nijednog opravdanog razloga da neko ne steriliše psa, sem kada je u pitanju neki zdravstveni problem zbog kog pas ne bi smeo da bude uveden u anesteziju.
-Nema potrebe da pas uđe u prvo teranje, a pogotovu je zabluda treba pustiti psa da se ošteni jednom pre sterilizacije. Gledano sa strane zdravstvenog aspekta, ima samo dobrobiti za psa, a sa druge strane tu je i doborobit za vlasnika. Pored neželjenih štenaca koji zavšravaju na ulici, čime se pravi problem svim građanima, vlasnici mogu imati i neprijatnosti kada je ženka u periodu estrusa i traži partnera, kada se oko nje sakupi čopor pasa, oni mogu postati i agresivni, navodi dr Šašić.
Davor Šašić, Foto: Glas Podrinja
Postoperativni tretman, koji nije komplikovan za psa, niti zahtevan za vlasnika, takođe je uključen u ovaj program. Psi koji nisu čipovani prilikom sterilizacije dobijaju i besplatan čip i vakcinu.
-Uglavnom samo ženke koje su u seniorskom dobu, starije od osam, devet godina zahtevaju neke pretrage i analize kako bi se videlo da li mogu da budu u anesteziji. Obavljamo razgovor sa svakim vlasnikom i na osnovu toga procenjujemo da li postoji neki rizik za psa. Vlasnici potpisuju saglasnost, dobijaju pisano uputstvo kako da neguju psa nakon intervencije i to je sve. Pre sterilizacije takođe dobiju uputstvo kako da pripreme psa za zahvat, navodi dr Šašić.
Potrebno za prijavu je da neko živi na teritoriji Grada Šapca (pod „teritorijom Grada Šapca“ se podrazumevaju i sva sela), potreba je lična karta vlasnika i ostavlja se kontakt telefon.
Memedović pohvalio šabačko Prihvatilište Inače, šabačko Prihvatilište pre nekoliko sedmica pohvaljeno je od strane Jovana Memedovića u emisiji „Savim prirodno“. Memedović je želeo da uđe u lozničko prihvatilište, što mu nije dopušteno, a ono što je snimio tamo penjući se na krovove, bilo je jezivo - prljavi boksovi, prepuni izgladnelih i bolesnih pasa. Istog dana Memedović je posetio Prihvatilište u Šapcu gde su mu vrata širom otvorena. Razgovarao je sa volonterima koji pse svakodnevno posećuju, kao i sa Milošem Jekić, a slika koja je poslata iz Šapca bila je potpuno drugačija od one iz Loznice.
Sterilizacija kod pasa smanjuje rizik od određenih bolesti, pre svega tumora reproduktivnih organa, kod nekih pasa smanjuje agresiju, a svako se smanjuje i rizik od povređivanja psa dok je u potrazi za partnerom. Zahvat se može obavljati već nakon navršenih šest meseci psa.
Program je pokrenut na inicijativu Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“, a zahvaljujući razumevanju direktora JKP „Stari grad“ Mirka Ignjatovića, u gradskom budžetu su izdvojena sredstava. Procene kažu da bi za dve godine kontinuiranom sterilizacijom vlasničkih pasa trebalo da bude rešeno oko 70 odsto problema napuštenih pasa. Svi psi koji su na ulici nekada su bili vlasnički. Samo je kontrola reprodukcije način da se njihov priliv na ulicu zaustavi.
Gledano sa strane zdravstvenog aspekta, ima samo dobrobiti za psa, a sa druge strane tu je i doborobit za vlasnika
Mnogi misle da bi proširenje prihvatilišta bilo rešenje probleme, što nikako nije istina. -Kapaciteti gradskog Prihvatilišta su stalno puni i ono se ne može proširiti dovoljno da njega budu smešteni svi psi sa ulice, jer svakodnevno iz domova na ulicama završavaju novi psi. Prihvatilište ne bi trebalo da bude trajno rešenje, nego samo smeštaj za pse do njihovog udomljenja. Nažalost, to kod nas tako ne funkcioniše i većina pasa u srpskim prihvatilištima ostaje trajno. Ne postoji dovoljan broj udomitelja koji mogu da uzmu sve pse koje nesavesni vlasnici izbace. Zbog toga su sterilizacije jedino civilizovano i humano rešenje problema, kaže Miloš Jekić, rukovodilac gradskog Prihvatilišta za pse.
Ne postoji dovoljan broj udomitelja koji mogu da uzmu sve pse koje nesavesni vlasnici izbace. Zbog toga su sterilizacije jedino civilizovano i humano rešenje problema
Intervencije zakazuju vlasnici lično, u Veterinarskoj stanici Šabac, u ulici Vojovde Putnika 52, svakim danom od ponedeljka do petka, u vremenu od 8.00 do 18.00 časova. Neophodno je prilikom zakazivanja poneti ličnu kartu.
Biljana Ivanović, Foto: Privatna arhiva
Davor Šašić, Foto: Glas Podrinja
