HEMIJSKE OSOBINE I pH ZEMLjIŠTA
Kiselost zemljišta najvažniji faktor prinosa
Navešćemo dešavanja u zemljištu usled velike kiselosti zemljišta kao i šta se može očekivati nakon poplava i dodatnog uvećanja zasićenosti zemljišta vodom
Svedoci smo klimatskih promena, koje kada se dese kao i ove godine ostavljaju posledice na sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovakva devastacija zemljišta je uglavnom posledica genetskog potencijala ili nedostatka različitih tipova zemljišta. U Mačvanskom okrugu, je rasprostranjenost različitosti tipova zemljišta veoma velika, te možemo da konstatujemo da je i pored ovakvih nezapamćenih poplava i uticaja podzemnih voda, bila pod konstantnom devastacijom i izraženom kiselošću zemljišta.
Navešćemo dešavanja u zemljištu usled velike kiselosti zemljišta kao i šta se može očekivati nakon poplava i dodatnog uvećanja zasićenosti zemljišta vodom.
Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnos biljne proizvodnje. Meri se pH vrednošću zemljišnog rastvora. Reakcija zemljišta (pH vrednost) edafski faktor i ukazuje na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora. Ukoliko u zemljišnom rastvoru prevladavaju H+ joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH – joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+ i OH- jona, onda je zemljište neutralne reakcije. Neutralna pH vrednost je oko 7, što je kiselost zemljišta veća to je pH vrednost manja.
U Mačvanskom okrugu kao delokrugu aktivnosti PSSS Šapca preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,5-5,8. Ako uzmemo u obzir da većini gajenih kultura odgovara pH od 6-7 to poznavanje i poravka zemljišne pH vrednosti dobija još više na značaju. Dostupnost pojednih elemenata za biljnu ishranu ograničeno je pH vrednošću zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranljive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. KISELOST ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanje fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta.
Kao zaključak možemo da konstatujemo, povećanu kiselost zemljišta usled povećanja vlage u zemljštu, jer voda se u ovakvim uslovima disocira na H i OH jone. Zapravo vodonikovi joni i povećanje njihove koncentracije uslovljava povećanje kiselosti a ona je direktan uzročnik čitave palete negativnih hemijskih i mikrobioloških reakcija koja se naročito negativno odražava na proizvodnju bilo koje vrste, kako intezivne tako i ekstezivne.
Navešćemo dešavanja u zemljištu usled velike kiselosti zemljišta kao i šta se može očekivati nakon poplava i dodatnog uvećanja zasićenosti zemljišta vodom.
U Mačvanskom okrugu kao delokrugu aktivnosti PSSS Šapca preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,5-5,8. Ako uzmemo u obzir da većini gajenih kultura odgovara pH od 6-7 to poznavanje i poravka zemljišne pH vrednosti dobija još više na značaju. Dostupnost pojednih elemenata za biljnu ishranu ograničeno je pH vrednošću zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranljive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. KISELOST ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanje fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta.
Kao zaključak možemo da konstatujemo, povećanu kiselost zemljišta usled povećanja vlage u zemljštu, jer voda se u ovakvim uslovima disocira na H i OH jone. Zapravo vodonikovi joni i povećanje njihove koncentracije uslovljava povećanje kiselosti a ona je direktan uzročnik čitave palete negativnih hemijskih i mikrobioloških reakcija koja se naročito negativno odražava na proizvodnju bilo koje vrste, kako intezivne tako i ekstezivne.
Dipl.ing.Darko Simić
Najnoviji broj
10. jul 2025.
