Berza

  • aero 840 ▼ -1,06%
  • alfa 31.000 ⚫ 0,00%
  • dnvg 119 ▲ 19,00%
  • fito 2.900 ⚫ 0,00%
  • hmbg 666 ▲ 30,08%
  • impl 3.211 ▼ -0,31%
  • irtl 707 ▲ 1,00%
  • kmbn 3.200 ▼ -0,74%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • lklg 1.200 ⚫ 0,00%
  • niis 683 ⚫ 0,00%
  • svrl 544 ▲ 4,82%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(21. januar 2010.)

KO ĆE PLATITI NERAD

U vezi članka “Zašta ste se borili“, objavljenog u listu “Glas Podrinja“, od 14. januara 2010. godine, na str. 8. od strane moga dobrog prijatelja Mioljuba Ilića, dipl. maš. inž. iz Šapca, molim vas da objavite sledeće.
Jugoslavija je oslobođena 1945. godine zahvaljujući narodno-oslobodilačkoj borbi i borbi saveznika u Drugom svetskom ratu. Trebalo je preživeti posle oslobođenja, savladati glad i bedu ratom opustošene zemlje i napredovati u budućnosti.
Ništa nismo imali kako treba za život, a zadovoljni smo bili sa crnim hlebom i žutim šećerom, ako je i toga bilo, a dobijalo se preko tačkica da bi bilo koliko toliko za sve.
U takvoj situaciji smo krenuli napred i do 1980. godine napravili takvu Jugoslaviju, koja je bila jedna od razvijenih zemalja u Svetu.
Kako je Mioljub Ilić, kao pisac članka, školovao se u toj Jugoslaviji, postao jedan od direktora Obojene metalurgije u Hemijskoj industriji “Zorka“ Šabac, ostao bez posla, kao i drugi, osvrnuću se na Hemijsku industriju “Zorka“ i njen razvoj.
Koliko mi je poznato, “Zorka“ je izgrađena iz sredstava stranog kapitala 1938. godine i nije prekidala proizvodnju čak i za vreme Drugog svetskog rata. Po oslobođenju, nastavila je sa proizvodnjom i izgradnjom tako da je postala najveća hemijska industrija na Balkanu, sa zaposlenih oko 12.000 radnika. Radnici su bili zadovoljni radom i nagrađivanjem, pa su se ponosili i prsili, što kažu pravili su se važni kao radnici “Zorke“. Zahvaljujući “Zorki“ Šabac je napredovao, izgrađivani su stanovi i ceo grad, živelo se bogato. Pored ostalog upamtio sam i izgradnju biciklističke staze od prve kapije “Zorke“ do kafane “Šaran“, izgradnje prvog solitera ul. Karađorđevoj i da ne nabrajam ostalo. Nicala su i druga preduzeća, grad se širio i od oko 17.000 stanovnika posle oslobođenja porastao na oko 80.000 stanovnika sa otvorenim školama.
U tako razvijenom Šapcu, za koji je niko i da je hteo da ga upropasti, ne bi mogao tako lako i brzo, došlo je do uništenja proizvodnje i dovođenja u bedu oko 12.000 radnika. Umesto da radnici odmah reaguju posle 1980. godine posle Titove smrti, čekalo se 30 godina da propadne “Zorka“, da prestane proizvodnja i da se 12.000 radnika dovede do gladi i bede, do prosjačkog štapa. Pošto za to vreme nije bilo nikakve odgovornosti, postavlja se pitanje šta raditi dalje u situaciji kada je prestala proizvodnja i radnici dovedeni do gladi i bede.
U takvoj situacji radnici su se setili da im može pomoći jedino država posle 30 godina po početku propadanja, odnosno narod, jer državu čini narod. Kako to učiniti kada je i narod ekonomski propao pa slepac ne može pomoći slepcu. Prvo treba zustaviti dalje propadanje i krenuti napred. Oduzeti opljačkanu imovinu od novokomponovanih bogataša, stvoriti neki kapital i krenuti napred. Treba imati u vidu da je daleko sporije oporaviti se i taj oporavak treba da teče najmanje 60 godina ako ne i više. Postavlja se pitanje ko da plati nerad fabrike “Zorka“, a to treba po njihovom mišljenju da plati država-narod a država-narod nema para. Nerad se nigde ne plaća, a mora se naći rešenje. Pravo rešenje je da se na tom zadatku slože sve partije, a zatim da složno rade na zajedničkom zadatku. Drugog rešenja nema. Kada se radi o plaćanju radnika za nerad i tu se mora naći rešenje, ali ne kao isplata ličnih dohodaka za nerad, već kao pomoć za preživljavanje u mogućnosti države ““ naroda.
Živković Miodrag, pravnik

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa