Инфо

Берза

  • aero 1.689 ▼ -0,06%
  • alfa 33.600 ▲ 0,28%
  • dinnpb 3.406 ▼ -2,41%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.001 ▲ 0,02%
  • lsta 399 ▼ -0,25%
  • niis 679 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(21. јануар 2010.)

КО ЋЕ ПЛАТИТИ НЕРАД

У вези чланка “Зашта сте се борили“, објављеног у листу “Глас Подриња“, од 14. јануара 2010. године, на стр. 8. од стране мога доброг пријатеља Миољуба Илића, дипл. маш. инж. из Шапца, молим вас да објавите следеће.
Југославија је ослобођена 1945. године захваљујући народно-ослободилачкој борби и борби савезника у Другом светском рату. Требало је преживети после ослобођења, савладати глад и беду ратом опустошене земље и напредовати у будућности.
Ништа нисмо имали како треба за живот, а задовољни смо били са црним хлебом и жутим шећером, ако је и тога било, а добијало се преко тачкица да би било колико толико за све.
У таквој ситуацији смо кренули напред и до 1980. године направили такву Југославију, која је била једна од развијених земаља у Свету.
Како је Миољуб Илић, као писац чланка, школовао се у тој Југославији, постао један од директора Обојене металургије у Хемијској индустрији “Зорка“ Шабац, остао без посла, као и други, осврнућу се на Хемијску индустрију “Зорка“ и њен развој.
Колико ми је познато, “Зорка“ је изграђена из средстава страног капитала 1938. године и није прекидала производњу чак и за време Другог светског рата. По ослобођењу, наставила је са производњом и изградњом тако да је постала највећа хемијска индустрија на Балкану, са запослених око 12.000 радника. Радници су били задовољни радом и награђивањем, па су се поносили и прсили, што кажу правили су се важни као радници “Зорке“. Захваљујући “Зорки“ Шабац је напредовао, изграђивани су станови и цео град, живело се богато. Поред осталог упамтио сам и изградњу бициклистичке стазе од прве капије “Зорке“ до кафане “Шаран“, изградње првог солитера ул. Карађорђевој и да не набрајам остало. Ницала су и друга предузећа, град се ширио и од око 17.000 становника после ослобођења порастао на око 80.000 становника са отвореним школама.
У тако развијеном Шапцу, за који је нико и да је хтео да га упропасти, не би могао тако лако и брзо, дошло је до уништења производње и довођења у беду око 12.000 радника. Уместо да радници одмах реагују после 1980. године после Титове смрти, чекало се 30 година да пропадне “Зорка“, да престане производња и да се 12.000 радника доведе до глади и беде, до просјачког штапа. Пошто за то време није било никакве одговорности, поставља се питање шта радити даље у ситуацији када је престала производња и радници доведени до глади и беде.
У таквој ситуацји радници су се сетили да им може помоћи једино држава после 30 година по почетку пропадања, односно народ, јер државу чини народ. Како то учинити када је и народ економски пропао па слепац не може помоћи слепцу. Прво треба зуставити даље пропадање и кренути напред. Одузети опљачкану имовину од новокомпонованих богаташа, створити неки капитал и кренути напред. Треба имати у виду да је далеко спорије опоравити се и тај опоравак треба да тече најмање 60 година ако не и више. Поставља се питање ко да плати нерад фабрике “Зорка“, а то треба по њиховом мишљењу да плати држава-народ а држава-народ нема пара. Нерад се нигде не плаћа, а мора се наћи решење. Право решење је да се на том задатку сложе све партије, а затим да сложно раде на заједничком задатку. Другог решења нема. Када се ради о плаћању радника за нерад и ту се мора наћи решење, али не као исплата личних доходака за нерад, већ као помоћ за преживљавање у могућности државе ““ народа.
Живковић Миодраг, правник

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa