REKONSTRUKCIJA SPOMEN KOMPLEKSA POSVEĆENOG ŽRTVAMA FAŠIZMA
U SLAVU ŽRTVAMA BEZUMLjA
Kompleks žrtvama fašističkog terora u Šapcu rekonstruiše se posle više od pola veka
Čitav svet je 9. maja obeležio kraj Drugog svetskog rata i prestanak stradanja koje su izazvale Sile osovine, pre svih nacistička Nemačka. Od okupacije nekadašnje Jugoslavije pa sve do oslobođenja zemlje, vojnici Trećeg rajha u saradnji sa domaćim kolaboracionistima, nisu imali milosti prema civilima i ideološkim protivnicima. Stotine stratišta, među njima i mnogobrojna u Šapcu, svedoče o bezumlju i surovosti okupatora. Kompleks žrtvama fašističkog terora na Donjošorskom groblju podseća na razmere zločina koji su činjeni nad građanima bez obzira na njihovu ideološku pripadnost, naciju i veru. Posle više od pola veka, spomen kompleks, podignut 1961. godine, temeljno se rekonstruiše.
- Prva faza radova podrazumevala je rekonstrukciju najugroženijeg dela kompleksa. Spomen grobnica sa spomenikom bila je u veoma lošem stanju. Zamenili smo materijal od koga je napravljena, umesto mermernih ploča postavili smo ploče od granita. Spomenik je bio u veoma lošem stanju, postojala je opasnost da jedan njegov deo otpadne i eventualno povredi nekog. Granit je materijal koji je veoma otporan, i dugotrajniji od mermera, kaže Aleksandra Savatić, arhitekta Javnog preduzeća “Plan“.
Živko Beljić, svedok ekshumacija i premeštanja posmrtnih ostataka u spomen kompleks na Donjošorskom groblju, dobro pamti stratišta na kojima su pobijeni mnogi Šapčani, poput onog u Zabranu, gde je stradalo više od 500 civila.
- Sa drugovima sam otišao na mesto gde su bile iskopane dve velike rake. Prema procenama, u njima se nalazilo oko 500 leševa. Posmrtni ostaci žrtava koji su se nalazili na dnu i na vrhu grobnici su bili u neprepoznatljivom stanju, te su oni i sahranjeni na Donjošorskom groblju. Veliki broj ljudi, neki kažu i 15.000, prisustvovao je sahrani, prilikom koje je održano opelo i odate vojne počasti, kaže Beljić.
Većina građana streljana je u znak odmazde zbog ustaničkih aktivnosti tokom leta i jeseni 1941. godine na području šire okoline grada Šapca, dodaje naš sagovornik.
- Posle kapitulacije Francuske, Hitler je na područje Jugoslavije uputio diviziju čiji je jedici cilj bila odmazda nad srpskim stanovništvom. Po okolnim selima pripadnici nemačke vojske su hvatali civile, i vršili streljanja na mnogobrojnim lokacijama. Najčešće, stradali su mladi ljudi od 18 do 40 godina, ali okupatori nisu imali milosti na za ljude od 50 i 60 godina, navodi Beljić.
Tokom poslednjih mesec i po dana uređen je pristup spomen obeležju, a postavljene su i table sa simbolima različitih verskih zajednica, u znak sećanja na nevino stradale civile. Nadležni očekuju da se sređivanje kompleksa ubrzo nastavi.
- Planiramo da zemenimo ogradu oko kompleksa i da postavimo table na srpskom i engleskom jeziku, na kojima će pisati na koji način i zbog čega su ubijane žrtve fašizma. Prema našim informacijama, veliki broj stranaca je posetio ovaj kompleks, te će im ubuduće table na engleskom jeziku dobro doći da još bolje upoznaju jedan tužan period naše istorije, navodi Aleksandra Savatić.
Predstavnici grada Šapca podržavaju rekonstrukciju spomen-kompleksa, uz nadu da se zločini koji su počinjeni tokom Drugog svetskog rata više nikada neće ponoviti.
- Posle Drugog svetskog rata ova država je 50 godina živela u miru. Ljudi koji su dali živote za slobodu su nam omogućili budućnost i to ne smemo nikada zaboraviti. Dobro je da se, posle pauze od nekoliko godina tokom kojih je postojao loš odnos prema antifašističkoj borbi, ponovo sećamo njihovog stradanja i hrabrosti koju su uložili da bi zemlja bila slobodna. Dobro je da je grad Šabac odvojio novčana sredstva za rekonstrukciju ovog spomen obeležja, povodom sedamdesetogodišnjice obeležavanja kraja Drugog svetskog rata. Na taj način smo pokazali da poštujemo sve ove koji su dali živote u borbi protiv fašizma. Te vrednosti moramo negovati i dalje i truditi se da stvorimo što pravednije društvo, rekao je Zoran Bortić, zamenik predsednika Skupštine grada Šapca.
U subotu je obeleženo 70 godina od dana kada je nacistička Nemačka potpisala bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončano najveće stradanje u istoriji čovečanstva.
- Ispred Nemačke, kapitulaciju je potpisao feldmaršal Kajtel a sporazum su potvrdili maršal Žukov, u ime SSSR, feldmaršal Artur Teder u ime Velike Britanije, general Spats ispred SAD, i u ime Francuske general Latr de Tasinji. Počev od tada, 9. maj se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Drugi svetski rat je bio najužasniji rat u istoriji čovečanstva. U njemu je stradalo između 50 i 75 miliona ljudi. U istoriografiji se on naziva i „Totalni rat“, jer je u njemu tokom šest godina trajanja, učestvovao skoro čitav svet. Mnoge države su tada sve svoje vojne, ekonomske i privredne potencijale stavile u svrhu rata. Drugi svetski rat je poznat po genocidu nad Jevrejima, ali i po stravičnim zločinima nad mnogim drugim narodima. Sećanje na Drugi svetski rat mora da bude živo, i da nas upozorava na sve užase koji su tokom njegovog trajanja počinjeni , naveo je istoričar Dejan Živanović.
Nastavak uređenja spomen kompleksa na Donjošorskom groblju odvijaće se u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava. Osim celine koja je posvećena svim žrtvama nacističkog terora, očekuje se i uređenje Partizanskog groblja, koje se nalazi u blizini.
SeĆanje nas Čini dostojnim Života u slobodi
Polaganjem venaca i odavanjem počasti žrtvama fašizma i palim borcima na Spomen kompleksu kod Donjošorskog groblja, u Šapcu je obeležen 9. maj ““ Dan pobede. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Grada Šapca, verskih zajednica, organizacija i udruženja koja neguju antifašističke tekovine, građani Šapca.
Podsećajući na činjenicu da je Šabac tokom Drugog svetskog rata doživeo neke od svojih najtežih trenutaka, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović rekao je da su postojanje tri logora kroz koje je prošlo na hiljade Šapčana, Jevreja, Mačvana, Poceraca, Posavotamnavaca i drugih, likvidacije i ubistva, učinili Šabac stratištem i tragičnom žrtvom bezumnog uništavanja.
- Ovo mesto čini nas dostojnim života u slobodi. Zato ovde obeležavamo najslavniji dan u istoriji moderne Evrope. Dan kada je pobeđeno najveće zlo 20. veka - fašizam. Dan pobede nad fašizmom je i dan kad su stvoreni temelji moderne i ujedinjene velike evropske porodice, čiji smo deo, koja je naša prošlost, sadašnjost i budućnost. Danas odajemo počast svima koji su pali na antifašističkom putu i podsećamo, opominjemo, svesni toga da ne smemo dozvoliti ponavljanje grešaka iz prošlosti. Deveti maj nas obavezuje da negujemo civilizacijske vrednosti, da u duhu temeljnih i istinskih vrednosti vaspitavamo, učimo našu decu i omladinu, i osiguramo mirnu i bezbednu budućnost za generacije koje dolaze. Zato je Grad Šabac pokrenuo projekat “Kultura sećanja“ u okviru kojeg je obnovljen Spomen kompleks i Spomenik žrtvama fašizma, rekao je gradonačelnik Šapca i poručio da je sećanje savest i građanska hrabrost koja nas čini dostojnim života u slobodi i vodi u budućnost.
O antifašističkoj borbi i šabačkim žrtvama govorio je Vladimir Ninković, predsednik Gradskog odbora SUBNOR. U svečanom delu programa učestvovao je hor Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“.
- Prva faza radova podrazumevala je rekonstrukciju najugroženijeg dela kompleksa. Spomen grobnica sa spomenikom bila je u veoma lošem stanju. Zamenili smo materijal od koga je napravljena, umesto mermernih ploča postavili smo ploče od granita. Spomenik je bio u veoma lošem stanju, postojala je opasnost da jedan njegov deo otpadne i eventualno povredi nekog. Granit je materijal koji je veoma otporan, i dugotrajniji od mermera, kaže Aleksandra Savatić, arhitekta Javnog preduzeća “Plan“.
Živko Beljić, svedok ekshumacija i premeštanja posmrtnih ostataka u spomen kompleks na Donjošorskom groblju, dobro pamti stratišta na kojima su pobijeni mnogi Šapčani, poput onog u Zabranu, gde je stradalo više od 500 civila.
- Sa drugovima sam otišao na mesto gde su bile iskopane dve velike rake. Prema procenama, u njima se nalazilo oko 500 leševa. Posmrtni ostaci žrtava koji su se nalazili na dnu i na vrhu grobnici su bili u neprepoznatljivom stanju, te su oni i sahranjeni na Donjošorskom groblju. Veliki broj ljudi, neki kažu i 15.000, prisustvovao je sahrani, prilikom koje je održano opelo i odate vojne počasti, kaže Beljić.
Većina građana streljana je u znak odmazde zbog ustaničkih aktivnosti tokom leta i jeseni 1941. godine na području šire okoline grada Šapca, dodaje naš sagovornik.
- Posle kapitulacije Francuske, Hitler je na područje Jugoslavije uputio diviziju čiji je jedici cilj bila odmazda nad srpskim stanovništvom. Po okolnim selima pripadnici nemačke vojske su hvatali civile, i vršili streljanja na mnogobrojnim lokacijama. Najčešće, stradali su mladi ljudi od 18 do 40 godina, ali okupatori nisu imali milosti na za ljude od 50 i 60 godina, navodi Beljić.
Tokom poslednjih mesec i po dana uređen je pristup spomen obeležju, a postavljene su i table sa simbolima različitih verskih zajednica, u znak sećanja na nevino stradale civile. Nadležni očekuju da se sređivanje kompleksa ubrzo nastavi.
- Planiramo da zemenimo ogradu oko kompleksa i da postavimo table na srpskom i engleskom jeziku, na kojima će pisati na koji način i zbog čega su ubijane žrtve fašizma. Prema našim informacijama, veliki broj stranaca je posetio ovaj kompleks, te će im ubuduće table na engleskom jeziku dobro doći da još bolje upoznaju jedan tužan period naše istorije, navodi Aleksandra Savatić.
Predstavnici grada Šapca podržavaju rekonstrukciju spomen-kompleksa, uz nadu da se zločini koji su počinjeni tokom Drugog svetskog rata više nikada neće ponoviti.
- Posle Drugog svetskog rata ova država je 50 godina živela u miru. Ljudi koji su dali živote za slobodu su nam omogućili budućnost i to ne smemo nikada zaboraviti. Dobro je da se, posle pauze od nekoliko godina tokom kojih je postojao loš odnos prema antifašističkoj borbi, ponovo sećamo njihovog stradanja i hrabrosti koju su uložili da bi zemlja bila slobodna. Dobro je da je grad Šabac odvojio novčana sredstva za rekonstrukciju ovog spomen obeležja, povodom sedamdesetogodišnjice obeležavanja kraja Drugog svetskog rata. Na taj način smo pokazali da poštujemo sve ove koji su dali živote u borbi protiv fašizma. Te vrednosti moramo negovati i dalje i truditi se da stvorimo što pravednije društvo, rekao je Zoran Bortić, zamenik predsednika Skupštine grada Šapca.
U subotu je obeleženo 70 godina od dana kada je nacistička Nemačka potpisala bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončano najveće stradanje u istoriji čovečanstva.
- Ispred Nemačke, kapitulaciju je potpisao feldmaršal Kajtel a sporazum su potvrdili maršal Žukov, u ime SSSR, feldmaršal Artur Teder u ime Velike Britanije, general Spats ispred SAD, i u ime Francuske general Latr de Tasinji. Počev od tada, 9. maj se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Drugi svetski rat je bio najužasniji rat u istoriji čovečanstva. U njemu je stradalo između 50 i 75 miliona ljudi. U istoriografiji se on naziva i „Totalni rat“, jer je u njemu tokom šest godina trajanja, učestvovao skoro čitav svet. Mnoge države su tada sve svoje vojne, ekonomske i privredne potencijale stavile u svrhu rata. Drugi svetski rat je poznat po genocidu nad Jevrejima, ali i po stravičnim zločinima nad mnogim drugim narodima. Sećanje na Drugi svetski rat mora da bude živo, i da nas upozorava na sve užase koji su tokom njegovog trajanja počinjeni , naveo je istoričar Dejan Živanović.
Nastavak uređenja spomen kompleksa na Donjošorskom groblju odvijaće se u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava. Osim celine koja je posvećena svim žrtvama nacističkog terora, očekuje se i uređenje Partizanskog groblja, koje se nalazi u blizini.
SeĆanje nas Čini dostojnim Života u slobodi
Polaganjem venaca i odavanjem počasti žrtvama fašizma i palim borcima na Spomen kompleksu kod Donjošorskog groblja, u Šapcu je obeležen 9. maj ““ Dan pobede. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Grada Šapca, verskih zajednica, organizacija i udruženja koja neguju antifašističke tekovine, građani Šapca.
Podsećajući na činjenicu da je Šabac tokom Drugog svetskog rata doživeo neke od svojih najtežih trenutaka, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović rekao je da su postojanje tri logora kroz koje je prošlo na hiljade Šapčana, Jevreja, Mačvana, Poceraca, Posavotamnavaca i drugih, likvidacije i ubistva, učinili Šabac stratištem i tragičnom žrtvom bezumnog uništavanja.
- Ovo mesto čini nas dostojnim života u slobodi. Zato ovde obeležavamo najslavniji dan u istoriji moderne Evrope. Dan kada je pobeđeno najveće zlo 20. veka - fašizam. Dan pobede nad fašizmom je i dan kad su stvoreni temelji moderne i ujedinjene velike evropske porodice, čiji smo deo, koja je naša prošlost, sadašnjost i budućnost. Danas odajemo počast svima koji su pali na antifašističkom putu i podsećamo, opominjemo, svesni toga da ne smemo dozvoliti ponavljanje grešaka iz prošlosti. Deveti maj nas obavezuje da negujemo civilizacijske vrednosti, da u duhu temeljnih i istinskih vrednosti vaspitavamo, učimo našu decu i omladinu, i osiguramo mirnu i bezbednu budućnost za generacije koje dolaze. Zato je Grad Šabac pokrenuo projekat “Kultura sećanja“ u okviru kojeg je obnovljen Spomen kompleks i Spomenik žrtvama fašizma, rekao je gradonačelnik Šapca i poručio da je sećanje savest i građanska hrabrost koja nas čini dostojnim života u slobodi i vodi u budućnost.
O antifašističkoj borbi i šabačkim žrtvama govorio je Vladimir Ninković, predsednik Gradskog odbora SUBNOR. U svečanom delu programa učestvovao je hor Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“.
M.Maksimović
Najnoviji broj
25. april 2024.
