U SUSRET OBELEŽAVANjU DVA VEKA OD BOJA NA DUBLjU
JURIŠ U ZORU
Pre dva veka, 14. jula 1815. ( 26. jula 1815.) Dublje je dobilo počasno mesto u istoriji srpskog naroda. Toga dana vodio se žestoki boj između srpskih ustanika i Turaka
Istorija je zabeležila da je nakon sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine i neverovatnih turskih zločina došlo do dizanja Drugog srpskog ustanka, na Cveti, 11. aprila 1815. ( 23. aprila 1815.) u Takovu pod vođstvom Miloša Obrenovića. Ogorčeni turskim zverstvima, osokoljeni porazom Napoleona od Rusije, srpski ustanici predvođeni Milošem, naneli su Turcima nekoliko poraza na Ljubiću, Poležu i Požarevcu.
Turci su odlučili da uguše ustanak. Marašli Ali paša je napao Srbiju sa juga, a Huršid paša iz Bosne. Glavni srpsko-turski oružani sukob u Šabačkoj nahiji odigrao se u Mačvi. Bosanski vezir Huršid paša uputio je iz Bosne u pomoć turskom garnizonu u Šapcu Ibrahim pašu nikšićkog sa 1.300 vojnika. Po prelasku Drine Tursku vojsku su ustanici opkolili i primorali da se ušanči, kod Dublja. Turke su držali pod opsadom prota Nikola Smiljanić, Jakov Jakšić, Nikola i Sima Katić sa ustanicima.
Miloševa taktika
Istoričar mlađe generacije Aleksandar Vešić, kaže da je knez Miloš Obrenović sa svojim ustanicima, prvo opkolio Turke na Dublju, naredivši svojim vojnicima, da svaki ponese po jedan hrastov kolac. Tako su oko protivničkog logora napravljena srpska utvrđenja. Ovim je deo Kuršidove vojske bio odsečen od glavnine i onemogućeno mu je snabdevanje.
- Lukavi Miloš je pre početka boja na Dublju poslao Kuršid paši pismo u kome mu je objasnio da se Srbi nisu pobunili protiv cara, već protiv zuluma Sulejman paše Skopljaka i da će Srbi ostati verna raja, ako dobiju uveravanja od strane sultana da će zulumi prestati. Ovim pismom srpski knez je hteo da završi dve veoma važne stvari. Prvo da Kuršidu paši stavi do znanja da ustanici žele pregovore, a drugo veoma vešto ga je obmanuo da ne šalje pojačanje svojoj vojsci u Dublju, naglašava Vešić.
Miloš je 25. jula održao savetovanje sa vojvodama u Lipolistu. Doneta je odluka da se Turci odmah napadnu i unište. Noćni diverzioni napad izvršila je srpska konjica predvođena Petrom Nikolajevićem-Molerom. Kad je svanulo u zoru, otpočele su pripreme za juriš srpske pešadije.
Boj u istorijskom zapisu
- Pešadija je nastupala u strojevima, gurajući ispred sebe kolske trapove sa ljesama od hrastovih dasaka. Nakon ispaljenih plotuna u turski šanac su uskočili “golaći“, Srbi iz Bosne sa jataganima. Prvi je u šanac uskočio Tešan Tepavčević, čovek visok preko dva metra i neobične snage. Zatim je sledio juriš srpske konjice. Vojvoda Sima Nenadović jurišao je na čelu svojih Valjevaca, na glavnu kapiju šanca. Na svom vilovitom Zelenku, uskočio je u šanac i ispalio obe kubure u Turke ali je pao pogođen sa više kugli. Vojvoda Milić Drinčić je uspeo da provali u šanac. Odlikovala ga je velika snaga i upornost. Nemilosrdno je sekao Turke, krčeći put ka njihovom barjaktaru. Poginuo je ispred samog cilja, a turskog barjaktara poseče izvesni Milisav Zujović ali i sam pogibe. Turci u panici počeše da beže iz šanca ali ih tu dočeka srpska konjica, Nikola Smiljanić i Jakov Jakšić. Pokolj je bio strahovit, kaže Petar Jakšić, istoričar starije generacije.
Ponovo beležimo istorijske podatke. Od 1.300 Turaka, poginulo je 1.200 vojnika. Zarobljena su 82. Turčina, a 18. je uspelo da se probije do Drine i pobegne u Bosnu. Srbi su imali 50 poginulih. Nažalost poginule su dve srpske vojvode: Sima Nenadović i Milić Drinčić. Miloš Obrenović je poklonio život zarobljenom Ibrahim paši i sa darovima ga ispratio u Bosnu.
Posle ove bitke Turci su shvatili da ne mogu silom postići svoje ciljeve. Otpočeli su mukotrpni pregovori i nazirao se kraj srpskim mukama.
Dalji tok istorijskih događanja je pokazao koliko je Miloš bio sposoban da predvidi razne situacije i u tom pravcu organizuje svoju diplomatiju. Slava kojom je Miloš ovenčao ustanike boja na Dublju, kao i slava samog boja, ostali su do danas zlatnim slovima upisane u novovekovnu istoriju Srbije. Svake godine, a tako će biti i ove, jubilarne, obeležava se Boj na Dublju u crkvenom dvorištu, samog centra sela.
Turci su odlučili da uguše ustanak. Marašli Ali paša je napao Srbiju sa juga, a Huršid paša iz Bosne. Glavni srpsko-turski oružani sukob u Šabačkoj nahiji odigrao se u Mačvi. Bosanski vezir Huršid paša uputio je iz Bosne u pomoć turskom garnizonu u Šapcu Ibrahim pašu nikšićkog sa 1.300 vojnika. Po prelasku Drine Tursku vojsku su ustanici opkolili i primorali da se ušanči, kod Dublja. Turke su držali pod opsadom prota Nikola Smiljanić, Jakov Jakšić, Nikola i Sima Katić sa ustanicima.
Miloševa taktika
Istoričar mlađe generacije Aleksandar Vešić, kaže da je knez Miloš Obrenović sa svojim ustanicima, prvo opkolio Turke na Dublju, naredivši svojim vojnicima, da svaki ponese po jedan hrastov kolac. Tako su oko protivničkog logora napravljena srpska utvrđenja. Ovim je deo Kuršidove vojske bio odsečen od glavnine i onemogućeno mu je snabdevanje.
- Lukavi Miloš je pre početka boja na Dublju poslao Kuršid paši pismo u kome mu je objasnio da se Srbi nisu pobunili protiv cara, već protiv zuluma Sulejman paše Skopljaka i da će Srbi ostati verna raja, ako dobiju uveravanja od strane sultana da će zulumi prestati. Ovim pismom srpski knez je hteo da završi dve veoma važne stvari. Prvo da Kuršidu paši stavi do znanja da ustanici žele pregovore, a drugo veoma vešto ga je obmanuo da ne šalje pojačanje svojoj vojsci u Dublju, naglašava Vešić.
Miloš je 25. jula održao savetovanje sa vojvodama u Lipolistu. Doneta je odluka da se Turci odmah napadnu i unište. Noćni diverzioni napad izvršila je srpska konjica predvođena Petrom Nikolajevićem-Molerom. Kad je svanulo u zoru, otpočele su pripreme za juriš srpske pešadije.
Boj u istorijskom zapisu
- Pešadija je nastupala u strojevima, gurajući ispred sebe kolske trapove sa ljesama od hrastovih dasaka. Nakon ispaljenih plotuna u turski šanac su uskočili “golaći“, Srbi iz Bosne sa jataganima. Prvi je u šanac uskočio Tešan Tepavčević, čovek visok preko dva metra i neobične snage. Zatim je sledio juriš srpske konjice. Vojvoda Sima Nenadović jurišao je na čelu svojih Valjevaca, na glavnu kapiju šanca. Na svom vilovitom Zelenku, uskočio je u šanac i ispalio obe kubure u Turke ali je pao pogođen sa više kugli. Vojvoda Milić Drinčić je uspeo da provali u šanac. Odlikovala ga je velika snaga i upornost. Nemilosrdno je sekao Turke, krčeći put ka njihovom barjaktaru. Poginuo je ispred samog cilja, a turskog barjaktara poseče izvesni Milisav Zujović ali i sam pogibe. Turci u panici počeše da beže iz šanca ali ih tu dočeka srpska konjica, Nikola Smiljanić i Jakov Jakšić. Pokolj je bio strahovit, kaže Petar Jakšić, istoričar starije generacije.
Ponovo beležimo istorijske podatke. Od 1.300 Turaka, poginulo je 1.200 vojnika. Zarobljena su 82. Turčina, a 18. je uspelo da se probije do Drine i pobegne u Bosnu. Srbi su imali 50 poginulih. Nažalost poginule su dve srpske vojvode: Sima Nenadović i Milić Drinčić. Miloš Obrenović je poklonio život zarobljenom Ibrahim paši i sa darovima ga ispratio u Bosnu.
Posle ove bitke Turci su shvatili da ne mogu silom postići svoje ciljeve. Otpočeli su mukotrpni pregovori i nazirao se kraj srpskim mukama.
Dalji tok istorijskih događanja je pokazao koliko je Miloš bio sposoban da predvidi razne situacije i u tom pravcu organizuje svoju diplomatiju. Slava kojom je Miloš ovenčao ustanike boja na Dublju, kao i slava samog boja, ostali su do danas zlatnim slovima upisane u novovekovnu istoriju Srbije. Svake godine, a tako će biti i ove, jubilarne, obeležava se Boj na Dublju u crkvenom dvorištu, samog centra sela.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
