U Svečanoj sali Zavoda za javno zdravlje Šabac (ZZJZŠ), održana je konferencija za medije povodom završetka realizacije projekta AHEAD u Mačvanskom okrugu i Srbiji.
Ovaj projekat, na kome je kao domaći partner radio Medijski edukativni centar, pojasnio je pojam medicinskih pustinja i locirao ih u Srbiji. - Medicinske pustinje održavaju područje u kome stanovništvo nema odgovarajući pristup medicinskim ustanovama što, između ostalog, znači da ne mogu da dođu na vreme do lekara. Razlozi mogu biti mnogobrojni, a među njima se izdvaja neravnomerna raspodela doktora. Primera radi, dok je u pojedinim regionima broj lekara opšte prakse ili specijalista na 100.000 stanovnika veći od republičkog proseka, u drugima je višestruko manji. Istovremeno, broj pacijenata na jednog lekara drststično se razlikuje od regiona do regiona, istakao je Miomir Rajčević, predsednik Medijskog edukativnog centra. Glas Podrinja O načinu na koji bi mogla da se unapredi zdravstvena zaštita u Mačvanskom okrugu govorila je dr Jasmina Stanković, direktorka Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“. - Rešenje problema vidimo na nekoliko načina: da se smanji dvojna dokumentacija, odnosno, da postoji samo elektronski karton, da se jačaju službe za kućno lečenje i negu, da se naprave mobilni timovi, kao i da telemedicina da svoj doprinos, jer smo tokom kovid pandemije uvideli njene benefite. Glas Podrinja Identifikovano je pet medicinskih pustinja među 25 regiona u Srbiji. Kao medicinske pustinje mogu se izdvojiti Mačvanski, Šumadijski, Moravički, Srednjo-banatski i Podunavski okrug. Zajednička činjenica koja povezuje ova područja je manjak lekara ili njihova opterećenost. U Mačvanskom okrugu radi 34 lekara opšte prakse na 100.000 što je više od dva i po puta manje nego u Pčinjskom regionu, koji ima najveći borj ovih lekara. Istovremeno, u ovom delu Srbije jedan lekar opšte prakse ima 2984 pacijenta, što je najveći broj u celoj Srbiji. Glas Podrinja Prema rečima direktora ZZJZŠ dr Branka Vujkovića, Šabac nije prepoznat kao medicinska pustinja u Mačvanskom okrugu, za razliku od opština na periferiji Okruga. - To su Mali Zvornik i Ljubovija, gde je najizraženiji deficit kadra. Domovi zdravlja tamo su najrizičniji, ali njihovo rukovodstvo ozbiljno radi na tom izazovu. Verujem da će reorganizacija primarne zdravstvene zaštite rešiti četiri petine svih probelema koje imaju naši korisnici. Međutim, problem medicinskih pustinja nije prisutan samo u Srbiji. Nekoliko regiona EU i zemlje kandidati suočavaju se sa neadekvatnim pristupom zdravstvenim uslugama u određenim lokalitetima koji se karakterišu sve manjim brojem lekara, neadekvatnim sastavom timova zdravstvenih radnika i nedovoljnim pristupom digitalnim tehnologijama koje bi mogle podržati efikasnije pružanje zdravstvene zaštite u zajednici, istakao je dr Vujković. Glas Podrinja Evaluator, dr Miloš Tošić, naglasio je da je proces evaluacije projekta još uvek u toku. - Samom evaluaciom doži ćemo do saznanja kako zdravstveni radnici ili donosioci odluka na lokalnom nivou vide problematiku medicinskih pustinja, kao i kakvi bi bili predlozi za prevazilaženje problema. Ono što je identifikovano za nastanak medicinskih pustinja je odlazak stručnog i profesionalnog kadra u inostranstvo. U ime medijskog edukativnog centra, Miomir Rajčević je uručio zahvalnice dr Branku Vujkoviću, dr Jasmini Stanković, dr Katarini Šimon i glavnoj sestri šabačkog Doma zdravlja Dragani Simeunović. Glas Podrinja Opširnije u štampanom izdanju.
Glas Podrinja
Glas Podrinja
Glas Podrinja
Glas Podrinja
Glas Podrinja
