Шта су медицинске пустиње и где је решење?

У Свечаној сали Завода за јавно здравље Шабац (ЗЗЈЗШ), одржана је конференција за медије поводом завршетка реализације пројекта AHEAD у Мачванском округу и Србији.

Овај пројекат, на коме је као домаћи партнер радио Медијски едукативни центар, појаснио је појам медицинских пустиња и лоцирао их у Србији.
- Медицинске пустиње одржавају подручје у коме становништво нема одговарајући приступ медицинским установама што, између осталог, значи да не могу да дођу на време до лекара. Разлози могу бити многобројни, а међу њима се издваја неравномерна расподела доктора. Примера ради, док је у појединим регионима број лекара опште праксе или специјалиста на 100.000 становника већи од републичког просека, у другима је вишеструко мањи. Истовремено, број пацијената на једног лекара дрстстично се разликује од региона до региона, истакао је Миомир Рајчевић, председник Медијског едукативног центра.

О начину на који би могла да се унапреди здравствена заштита у Мачванском округу говорила је др Јасмина Станковић, директорка Дома здравља „Др Драга Љочић“.
- Решење проблема видимо на неколико начина: да се смањи двојна документација, односно, да постоји само електронски картон, да се јачају службе за кућно лечење и негу, да се направе мобилни тимови, као и да телемедицина да свој допринос, јер смо током ковид пандемије увидели њене бенефите.

Идентификовано је пет медицинских пустиња међу 25 региона у Србији. Као медицинске пустиње могу се издвојити Мачвански, Шумадијски, Моравички, Средњо-банатски и Подунавски округ. Заједничка чињеница која повезује ова подручја је мањак лекара или њихова оптерећеност. У Мачванском округу ради 34 лекара опште праксе на 100.000 што је више од два и по пута мање него у Пчињском региону, који има највећи борј ових лекара. Истовремено, у овом делу Србије један лекар опште праксе има 2984 пацијента, што је највећи број у целој Србији.

Према речима директора ЗЗЈЗШ др Бранка Вујковића, Шабац није препознат као медицинска пустиња у Мачванском округу, за разлику од општина на периферији Округа.
- То су Мали Зворник и Љубовија, где је најизраженији дефицит кадра. Домови здравља тамо су најризичнији, али њихово руководство озбиљно ради на том изазову. Верујем да ће реорганизација примарне здравствене заштите решити четири петине свих пробелема које имају наши корисници. Међутим, проблем медицинских пустиња није присутан само у Србији. Неколико региона ЕУ и земље кандидати суочавају се са неадекватним приступом здравственим услугама у одређеним локалитетима који се карактеришу све мањим бројем лекара, неадекватним саставом тимова здравствених радника и недовољним приступом дигиталним технологијама које би могле подржати ефикасније пружање здравствене заштите у заједници, истакао је др Вујковић.

Евалуатор, др Милош Тошић, нагласио је да је процес евалуације пројекта још увек у току.
- Самом евалуациом дожи ћемо до сазнања како здравствени радници или доносиоци одлука на локалном нивоу виде проблематику медицинских пустиња, као и какви би били предлози за превазилажење проблема. Оно што је идентификовано за настанак медицинских пустиња је одлазак стручног и професионалног кадра у иностранство.
У име медијског едукативног центра, Миомир Рајчевић је уручио захвалнице др Бранку Вујковићу, др Јасмини Станковић, др Катарини Шимон и главној сестри шабачког Дома здравља Драгани Симеуновић.