11. октобар 2021.11. окт 2021.
Фото: Бета
Мали: Од 1. новембра почиње исплата 30 евра пунолетним грађанима
Министар финансија Србије Синиша Мали најавио је данас да ће 1. новембра почети исплата 30 евра свим пунолетним грађанима Србије, а која се спроводи у оквиру трећег пакета економске подршке привреди и грађанима у циљу ублажавања последица пандемије корона вируса. Мали је, гостујући на Хепи телевизији, рекао да грађани не треба да се пријављују за ту исплату јер су се за њу пријављивали у мају, када им је, такође уплаћено по 30 евра.
"Такође, од 15. новембра почиње пријављивање за додатних 20 евра помоћи, за оне који се нису пријавили за помоћ од 30 плус 30 евра, а испуњавају потребне услове, или који су у медјувремену постали пунолетни. Пензионери и сви који су се већ пријавили за додатну помоћ од 20 евра не треба да се пријављују, већ ће им она бити аутоматски исплаћена у децембру", објаснио је он и додао да ће пензионерима почетком следеће године бити исплаћено и додатних 20.000 динара.
Мали је рекао да у Београду борави више од 100 светских делегација, чиме се обележава шест деценија од прве конференције Покрета несврстаних, што Србији пружа нову политичку и економску шансу.
"На нама је да искористимо њихово присуство и да не поентирамо само политички, већ и економски. Треба да покажемо ко је и шта је Србија данас, да видимо како да се економски повежемо са њима, како да се вратимо на стара тржишта", истакао је Мали.
Он је рекао да је током викенда одржано неколико састанака, као и вечера са председником владе Алжира и са председником Гане.
"Разговарали смо о тракторима, возилима, о сарадњи у области пољопривреде, чак и о ИТ сектору, развоју вештачке интелигенције, е-управе, дигитализације. Они долазе спремни знајући да је Србија направила огромне кораке у том погледу, са жељом да са њима поделимо искуства", навео је он.
Додао је да је са председником Гане разговарано о улагањима у финансијско тржиште, о грађевини и другим пројектима што даје шансу домаћим фабрикама и произвођачима.
Кометаришући данашњи почетак разговора са делегацијом Међународног монетарног фонда поводом прве ревизије текућег саветодавног аранжмана Мали је рекао да ће до детаља бити сагледавано све што се дешавало током ове године и раматран план за 2022. годину.
"Ми за следећу годину предвиђамо мањи буџетски дефицит, од три одсто БДП-а. Дакле, реч је о дефициту који нас враћа у колосеке пре кризе. Такође, планирана су велика издвајања за инвестиције", рекао је он.
Одговарајући на питање о енергетској кризи, Мали је рекао да се сада размишља на који начин ће растући ниво дуга у развијеним земљама укочити глобалну економију.
"Јесте криза, али то не значи да треба да се сакривате испод стола, него да посматрате, да постанете свесни проблема. Сећам се колики је био притисак на председника Вучића због Турског тока, да се гасовод кроз Србију не изгради. Тада су говорили да нам то не треба, да ће они о нама бринути. Да га нисмо изградили и да председник није издржао те притиске, ми данас не би имали гас или би имали проблеме са гасом. Дакле, водимо своју политику, политику са фокусом на интересе грађана Србије", казао је Мали.
"Такође, од 15. новембра почиње пријављивање за додатних 20 евра помоћи, за оне који се нису пријавили за помоћ од 30 плус 30 евра, а испуњавају потребне услове, или који су у медјувремену постали пунолетни. Пензионери и сви који су се већ пријавили за додатну помоћ од 20 евра не треба да се пријављују, већ ће им она бити аутоматски исплаћена у децембру", објаснио је он и додао да ће пензионерима почетком следеће године бити исплаћено и додатних 20.000 динара.
Мали је рекао да у Београду борави више од 100 светских делегација, чиме се обележава шест деценија од прве конференције Покрета несврстаних, што Србији пружа нову политичку и економску шансу.
"На нама је да искористимо њихово присуство и да не поентирамо само политички, већ и економски. Треба да покажемо ко је и шта је Србија данас, да видимо како да се економски повежемо са њима, како да се вратимо на стара тржишта", истакао је Мали.
Он је рекао да је током викенда одржано неколико састанака, као и вечера са председником владе Алжира и са председником Гане.
"Разговарали смо о тракторима, возилима, о сарадњи у области пољопривреде, чак и о ИТ сектору, развоју вештачке интелигенције, е-управе, дигитализације. Они долазе спремни знајући да је Србија направила огромне кораке у том погледу, са жељом да са њима поделимо искуства", навео је он.
Додао је да је са председником Гане разговарано о улагањима у финансијско тржиште, о грађевини и другим пројектима што даје шансу домаћим фабрикама и произвођачима.
Кометаришући данашњи почетак разговора са делегацијом Међународног монетарног фонда поводом прве ревизије текућег саветодавног аранжмана Мали је рекао да ће до детаља бити сагледавано све што се дешавало током ове године и раматран план за 2022. годину.
"Ми за следећу годину предвиђамо мањи буџетски дефицит, од три одсто БДП-а. Дакле, реч је о дефициту који нас враћа у колосеке пре кризе. Такође, планирана су велика издвајања за инвестиције", рекао је он.
Одговарајући на питање о енергетској кризи, Мали је рекао да се сада размишља на који начин ће растући ниво дуга у развијеним земљама укочити глобалну економију.
"Јесте криза, али то не значи да треба да се сакривате испод стола, него да посматрате, да постанете свесни проблема. Сећам се колики је био притисак на председника Вучића због Турског тока, да се гасовод кроз Србију не изгради. Тада су говорили да нам то не треба, да ће они о нама бринути. Да га нисмо изградили и да председник није издржао те притиске, ми данас не би имали гас или би имали проблеме са гасом. Дакле, водимо своју политику, политику са фокусом на интересе грађана Србије", казао је Мали.
Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
